Jа мислим да ћемо ми умрети. Немамо храну, и већ дуго једва преживљавамо. Једемо само кад нам комшија донесе нешто – овако почиње причу за Еспресо Дарко Миловановић из Баточине.
Он има 33 године и живи с ванбрачном женом у кући. Неспособан је за рад и не сме да диже терет већи од 2 кг због извађене слезине и операције кукова на коју чека од 2010. године.
Супруга и он су незапослени, а да мука буде још већа, она мора да плаћа алиментацију бившем супругу за двоје деце.
– Ја сам инвалид, не смем да дижем ништа, и трпим константне болове у куковима. Где год да сам конкурисао за посао, тражили су ми лекарску потврду, и нигде ме нису звали. Моја супруга понекад чува старе људе и чисти куће, али то је повремени посао. Очајни смо – прича Дарко.
Како каже, раније је примао 8.000 динара од Центра за социјални рад, али више не добија ништа. Захтев за поновну исплату помоћи као да скупља прашину, а Дарко се више не нада том новцу.
– Ја мислим да ћемо ми умрети. Немамо храну, и већ дуго једва преживљавамо. Једемо само кад нам комшија донесе нешто, а телефон који имам пуним код њега кући – објашњава Дарко и каже да је само два пута примио пакет помоћи.
У једном су биле паштете и пар конзерви, а у другој прибор за хигијену.
– То је брзо отишло и ми смо убрзо опет остали гладни. Њих не занима како ћу се купати и шта ћу јести иако сам више пута очајнички тражио помоћ. Звао сам и Црвени крст, али то није дало резултата – прича очајан човек.
Дарко већ две године нема струју јер му је ЕПС искључио због неплаћених рачуна.
Како каже, на све то још су га оптужили како краде струју, и сада мора да иде по судовима поред лошег здравственог стања.
– Људи из ЕПС-а су дошли да нам искључе струју. Темпирали су да ни ја ни супруга не будемо код куће, нису много оклевали. Две пуне године живимо у мраку и очају, а овај ледени талас ће нам можда задати последњи ударац. Смрзавамо се и искрен да будем не видим решење – прича Дарко.
Он додаје како нико из Центра за социјални рад није дошао ниједном да их обиђе и виде да ли дишу, а Дарко се и више пута обраћао председнику општине Баточина за помоћ, али без резултата.
Ни Дарко, ни његова супруга Тања се не сећају кад су последњи пут имали пристојан оброк.
– Ја не знам ни када сам последњи пут јео, а камоли када сам јео нешто лепо и квалитетно – прича очајан Дарко.
Уколико на било који начин можете да помогнете Дарку и његовој супрузи да преживе на овом дебелом минусу, позовите: 065/6406967.
Курир.рс/Еспресо
