уторак , новембар 21 2017

Небојша Катић: Јавни дуг и статистичко слуђивање

Веровали или не, како је то рекао председник Србије, јавни дуг је на крају августа снижен на 64,4 процента у односу на бруто домаћи производ (БДП). Реч је о спектакуларном резултату будући да је на крају децембра 2016. тај показатељ износио 74,1 проценат. Овај пад коефицијента задужености у тако кратком периоду је подвиг раван чуду. Нажалост, у Србији се економска чуда не дешавају – дешавају се само статистичка чуда.

Цифра коју је саопштио председник Вучић још није званично објављена и подаци за август ће бити доступни тек крајем септембра. Свеједно, објављени подаци за јул, иако не тако спектакуларни као августовски, довољни су да објасне механизам којим је креирано најновије статистичко чудо.

Јавни дуг на крају јула, изражен у еврима, износио је око 24,16 милијарди, односно 66,2 процента у односу на БДП. По „простом правилу тројном“, следи да се процењени БДП за 2017. креће око нивоа од 36,5 милијарди евра. Из тога даље произлази да би стопа раста БДП-а у еврима морала бити чудесних седам процената (у односу на 34,1 милијарду евра колико је износио БДП за 2016.). Србија тако долази на сам европски врх по брзини економског раста. Браво … или не баш.

Последње процене реалног раста српске економије су суморне, подаци за прво полугодиште говоре да стопа раста једва прелази један проценат. По томе је Србија, бар за сада, на европском дну. Ако би и дошло до значајног убрзања раста у другој половини године, стопа раста за 2017. би могла бити тек око три процента. Како онда помирити овако различите цифре (очекиваног) привредног раста? Како у економији која тренутно стагнира, где не долази до великог пада номиналног дуга, коефицијент задужености тако драстично пада?

Тајна је у начину обрачуна БДП-а у еврима. Статистика покушава да погоди колико је у једној години произведено и реализовано роба и услуга на територији Србије, по тржишним ценама. Тај динарски збир (номинални БДП) дели се просечним курсом евра чиме се добија БДП у еврима. Што динар више јача, то је БДП у еврима већи. Управо је такво јачања динара и довело до апсурдне стопе раста БДП-а у еврима, и последично, до пада коефицијента задужености. (И скорашњи пад долара у односу на евро је додатно помогао паду коефицијента задужености будући да је око 32 процента јавног дуга у доларима.)

Ово заморно писаније би се могло свести на две кључне поуке. Прво, државе које се задужују у туђим валутама немају, а не могу ни имати поуздане показатеље реалне задужености. Са око 80 процената дуга у страним валутама, Србија је међу њима. Што је курс домаће валуте прецењенији, то је финансијска слика удаљенија од стварности, а ризик избијања финансијске кризе је већи од онога који коефицијенти задужености показују. Овај феномен је био нарочито изражен у Србији до 2008., у периоду када су и власт и већина економиста живели у сфери економских фантазија, на планети Марс.

Политика јачања динара која је дала кључни допринос „обарању“ коефицијента задужености је и лоша и опасна, без обзира што је ММФ хвали, или још боље, поготово када је ММФ хвали. Она је опасна јер јачање динара не почива на здравим основама. Динар јача у тренутку када је привредни раст стагнантан, када је дефицит трговинског биланса повећан за око 22 процента у односу на прошлу годину, а дефицит текућег биланса чак за 48 процената. Да ли ће Србија упасти у нову финансијску кризу не зависи од односа дуга и статистичког конструкта званог БДП, већ пре свега од стања текућег биланса, динамике прилива и одлива девиза, као и од поверења девизних штедиша у систем.

Друго, подаци о задужености су и плод непоузданих пројекција и статистичких нагађања, па је бесмислено месечно обавештавати јавност о тако произвољним цифрама, или их, тобоже егзактно, исказивати чак на првој децимали. При томе, огромној већини грађана те цифре не говоре апсолутно ништа.

Стање буџета је неспорно поправљено и јавни дуг је према расположивим подацима смањен и у апсолутном износу. Упркос томе, јавни дуг је и даље веома висок, привредни раст је и даље анемичан, а Србија је и даље у зони виског дужничког ризика. Лошу ситуацију може поправити само висок привредни раст, а не статистичка и/или курсна еквилибристика. Неукусна и агресивна пропаганда ту не може помоћи. Све је то већ виђено и скупо, прескупо је плаћено.

Небојша Катић

Актуелно

Вучићева мафија планира распродају градских водовода и изворишта питке воде

Председник Александар Вучић почео је да спроводи план по коме ће Београдски водовод и канализација …

Коле ГМО дели масовне отказе радницима у банкама које је преузео!

У ПРОЦЕСУ припајања Јубанке власничкој АИК банци, око 800 људи остаће без посла. Мало мање …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons