Team of doctors.

Неће имати ко да нас лечи

0
(0)

Медицински радници у све већем броју посао траже преко границе. Иако не постоје прецизни подаци о броју лекара који годишње напусте Србију, у пракси се и те како види да је тај одлив из године у годину све већи. Једно од мерила за утврђивање може бити и број сертификата добре праксе који се издаје лекарима ради запослења у иностранству. Сертификат доказује да лекар није осуђиван пред судом части Лекарске коморе, а документ се тражи само у појединим земљама, тако да није релевантно мерило о броју лекара који су напустили земљу.

Председница војвођанског огранка Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије, Ранка Јешић, истиче да су разлози за одлазак медицинских сестара и техничара најчешће мале плате, неплаћена дежурства, неплаћен прековремени рад и ненапредовање у послу.

– Велики број лекара и сестара одлази на Блиски исток, у Катар или Саудијску Арабију. Највећи број одлазака, којих је у размерама егзодуса, јесте ка Немачкој – рекла је Јешићева. Она објашњава да у иностранству нема непотизма политичких партија.

Требало је давно да одем

– Радим 27 година у примарној здравственој заштити у Крагујевцу и да сам знао шта ће и како бити у Србији, отишао бих у иностранство много раније. Јефтина смо радна снага, а стално нам се набацује да радимо хумани посао, као да због тога и не треба да добијамо плату. Мала примања и жеља да деци обезбедим бољи живот су ми основни мотив за одлазак и највероватније ћу у Франкфурт. Учим немачки језик и чекам да ми јаве да су нашли посао и за мене и ако до тога дође бићу много срећан – каже за наш лист Драгиша Лекић.

– Људи тамо раде, неко прати њихов рад, врло брзо напредују, плаћене су, ниједан радни сат није закинут и не може да се деси да једна сестра ради са 40 пацијената. Немачкој је потребно око 10.000 квалификованих медицинских сестара, а онима који оду омогућује се да поведу и комплетне породице – каже Јешићева.

Понижени смо

– Запослен сам на пословима медицинског техничара у КЦ Крагујевац. Имам 11 година радног искуства, ожењен сам и имам једно дете. Немачки језик учим шест месеци и спремам се за пресељење. У мојој земљи нисам задовољан понижавајућим условима рада на радном месту и висином примања. Имамо велики број пацијената у смени о којима морамо да бринемо, а мали број нас ради јер је држава забранила запошљавање нових људи. Немам могућност напредовања у струци – пожалио се „Вестима“ Марко Јовановић.

Она је објаснила да је Немачка знатно олакшала нострификацију наших диплома, што је само помогло нашим људима да се још лакше одлуче на одлазак. Подаци који су добијени укрштањем бројева које воде синдикати и коморе лекара и медицинских сестара показују да сваке године скоро 2.000 медицинара оде из Србије. Уколико се овакав одлив настави, према речима проф. др Петра Булата, продекана за наставу Медицинског факултета у Београду, за неколико година ћемо доћи у озбиљан проблем.

– Доћи ће до великог мањка. Ми школујемо тачно онолико кадрова колико нам треба, без одлива који се тренутно дешава и не зауставља се – истакао је Булат.

Дефицит опште праксе

Према подацима лекарске коморе за 2016. годину, преко границе је отишло највише лекара опште праксе, њих чак 102. Поред њих, отишао је и 61 педијатар, 38 офталмолога, 40 гинеколога, 21 ортопед, 15 пластичних хирурга, 18 уролога, 13 дечјих хирурга и 10 неурохирурга.

Док све већи број здравствених радника одлази преко границе, Србија се бори са недостатком специјалиста у различитим областима. Иако статистички гледано, на 100.000 становника имамо 288 лекара, што је у рангу са развијеном Холандијом, у стварном животу се на прегледе и снимања чека месецима. Велики недостаци су тренутно у области максиофацијалне хирургије, где постоји само 28 специјалиста. Неурохирурга имамо 67, док дечјих психијатара постоји само 11, а дечјих неуролога 19. Лекара судске медицине има само 28, имунолога 21, а грудних хирурга 35. Клиничких физиолога постоји само шест!

Јединствени др Николић

Србија тренутно има само једног максиофацијалног хирурга, др Живорада Николића. Он истиче да не постоји интересовање младих лекара да наставе његовим стопама, јер је то изузетно тешка грана медицине.
– Ја сам већ лекар у годинама, и када моја каријера буде готова, Србија неће имати ниједног краниофацијалног хирурга. Године школовања су потребне да би се решили недостаци различитих специјалности, а за то је потребна дубока, системска реформа. Само тако се хируршки рад може довести на висок ниво – истакао је др Николић.

А. Вучићевић – Д. Декић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Нова.рс: Конференције Кризног штаба нису потребне – ако ћете и даље да лажете

4.8 (5) Кад је ономад Кризни штаб почетком маја, пред укидање ванредног стања, укинуо и …

ИНТЕРВЈУ: Дејан Жујовић – Вучић и Kризни штаб много серу, истина о стању у здравству! (видео)

4.1 (15) Гост Славија инфо тв био је доктор Дејан Жујовић, начелник дневне болнице градског …

2 Коментара

  1. O SANTÉ, SANTÉ, O MY GAD! Неће имати ко да нас лечи, с једне стране, с друге, како нам је стандард гори него у Африци, лекари неће имати кога да лече. Ово звучи патетично, али је сасвим истинитo и пристојно ситуацији у којој живимо. У 2016. години из Србије je отишло 317 лекара и 2000 медицинских сестара. Овим Србија губи медицинске кадрове, а школовала их из буџета, а када оду у неку земљу, они су јој баш добар поклон. Како да не оду медицинари? Утроше време, енергију и новац за школовање, када заврше нема запошљавање, а они који се запосле имају плату дупло мању него ли хигијеничарке у државним органима и јавним предузећима. Извињавам се дубоко уколико нисам у праву, а тако је. Испоставиће се неписано правило, онај ко неће бити лечен умреће на време и неће му бити потребна лекарска помоћ. Још да додам око два милиона грађана и грађанки Србије су на ивици сиромаштва, по плати задњи смо у Европи, а и најсиромашније афричке земље су испред нас, па видите ко је у праву са констатацијом прве реченице, да поновим: неће имати ко да нас лечи, а с друге стране, лекари неће имати кога да лече.

  2. a kako lece-bolje i da idu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend