Неко је из Црне Горе платио убиство малтешке новинарке Дафне Галиције коју су дигли у ваздух

0
(0)

Агенција Ројтерс објавила је јуче да је истрага о убиству малтешке новинарке Дафне Kаруана Галиција утврдила да трагови новца воде у Црну Гору. У тексту се наводи да је та малтешка новинарка мјесецима прије убиства 2017. године била на трагу оф-шор компаније под називом „17 Блек лимитед“.

– Није знала ко је власник компаније регистроване у Уједињеним Арапским Емиратима, али је била сигурна да је основана како би каналисала корупцијске исплате челницима њене земље, што је написала у свом блогу, не наводећи доказе. Kаруана Галиција убијена је у експлозији бомбе у њеном аутомобилу у октобру 2017. године. Прошле године полиција је оптужила једног од најбогатијих малтешких подузетника Јоргена Фенекса, за којег је Ројтерс већ установио да је власник компаније,,17 блек“, за убиство новинарке. Он је то негирао. Њено убиство изазвало је политичку кризу на Малти, која је премијера Џозефа Муската натјерала на одлазак с дужности почетком ове године. Активности компаније „17 блек“ остале су обавијене велом тајне, али нови докази које су открили Ројтерс и новинари листа „Тајмс оф Малта“ бацају свјетло на пословање компаније кроз један конкретни посао –наводи се у тексту, уз напомену да траг новца води у Црну Гору.
У децембру 2015. године, компанија „17 Блек“ остварила је дотад непријављену добит од 4,6 милиона еура, кад је малтешка државна енергетска компанија Енемалта купила вјетроелектрану у Црној Гори.

– Трансакција је услиједила након преговора и неколико путовања у Црну Гору тадашњег малтешког министра енергетике Kонрада Миција. Истог мјесеца, књиговође Миција и шефа кабинета премијера Kита Шембрија написали су у једном мејлу да Шембри и Мици треба да приме уплату од „17 Блек“ за услуге које нису спецификоване. Ројтерс и други медији претходно су извијестили о тим мејловима, који су били дио захтјева за отварање банковних рачуна за панамску компанију у власништву њих двојице – пише у тексту који је јуче објавио Ројтерс.

Шембри је Ројтерсу у априлу 2018. године потврдио да су компаније у његовом власништву израдиле пословни план са „17 Блек“, који није имплементиран, али није открио детаље.

– Он је сада под истрагом због потенцијалне умијешаности у убиство Kаруане Галиције, објавила је полиција. Шембри негира да је имао било какву улогу у њеном убиству. Мици је раније изјавио да није учествовао, нити је знао било шта о завјери да се убије Kаруана Галиција – наводи се у тексту Ројтерса.

Даље се наводи да је пројекат црногорске вјетроелектране Можура покренут 2010. године као први искорак те балканске земље у обновљиве изворе енергије. Kонцесију за изградњу и управљање вјетроелектраном добила је шпанска компанија Ферса реноваблес, која се у међувремену спојила с другом шпанском компанијом Аудаx реноваблес.

фото: АП

– У новембру 2015. године, малтешка влада објавила је да ће државна компанија Енемалта купити тај пројекат. Међутим, документи које је објавила Ферса и пословне књиге из Црне Горе откривају да је Ферса продала 99 одсто власништва у Можури посреднику, компанији са сједиштем на Сејшелима, под називом Цифидеx Лтд. Преосталих један одсто дионица, које је држала једна локална црногорска компанија, такође је продато Цифидеxу. Према јавним евиденцијама, Цифидеx је дионице Можуре купио 10. децембра 2015. године за 2,9 милиона еура. Двије недеље касније, Цифидеx је деонице продао „Енемалти“. Према пословним књигама те компаније, Цифидеxу је исплаћено 10,3 милиона еура, трипут више од првобитне цијене. Власништво над Цифидеxом, као и евентуална добит коју је остварио, те било каква додатна накнада коју је остварио за склапање овог посла, нису наведени у јавно доступним документима. Ројтерс није успио установити како је или зашто Цифидеx укључен у ову продају. Нико у тој компанији није био доступан за коментар – пише у тексту Ројтерса.

Шпанске фирме одбиле су да дају информације, као и црногорска компанија са један одсто власништва. „Енемалта“ није пружила никакве додатне детаље о купопродаји вјетроелектране.

– Једна особа упозната са ситуацијом тврди да је власник Цифидеxа Тураб Мусајев, директор СОKАР трејдинга, швајцарске подружнице азербејџанске државне нафтне компаније СОкАР. Мусајев, иначе британски држављанин, пословни је партнер Фенекса, власника фирме „17 Блек“. Њих двојица били су директори конзорцијума који је 2017. године изградио гасну електрану на Малти, вриједну 450 милиона еура – наводи се у тексту.

М.В.

Мускат тврди да се дружио са званичницима

Ројтерс је питао Шембрија, Миција и бившег премијера Муската да ли су знали да су Мусајев, фирма „17 Блек“ или Фенекс били повезани на пројекту вјетроелектране у Црној Гори. Мици и Мускат одговорили су да нису били свјесни тога, а Шембри није одговорио. Мускат је отворио довршену вјетроелектрану у новембру 2019. године, непосредно прије него што је напустио дужност премијера, а у изјави је појаснио околности.

– Моја је улога била његовање односа с Владом Црне Горе на предсједничком и премијерском нивоу, што је била моја дужност као премијера Малте – навео је Мускат.

Kако је додао, колико је њему познато, Шембри није био укључен у преговоре о пројекту.

Дан.цо.ме

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Укинута пресуда за убиство Славка Ћурувије

0 (0) Апелациони суд у Београду укинио је првостепену пресуду у случају убиства власника и …

Немачки медији: Ђукановић има двије опције – егзил или раздор

3.5 (2) У коментару се оцјењује да је Ђукановић одавно изгубио смисао за политичку реалност …

Један коментар

  1. stara prica; Dafne bezi od samozvanog boga prevalitanskog ,,apolona,, a on supak meraklija koji bi hteo robinju da mu usrane gace pere, dok on bog politickog zivota, organizuje, u ad salje, opojnim travama narod usrecuje, morem , brdima i jarugama, tamom i svetlom, bogatstvom, smrti i stadima vlada.
    i proganja je, a ona ne stize u lovor se promeniti jer je ovaj brdjanin u nebo dize.
    a jebo svoju majku mutavu, ni posle tri iljade godina drugacije nije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *