ДРЖАВА поново покушава да нађе купца за Пољопривредну корпорацију Београд. Почетна цена имовине, у којој је и капитал три зависна предузећа, износи 104,5 милиона евра. Од једног од највећих пољопривредних предузећа у Србији, будућег власника дели и цена сточног фонда. Вредност стада ће се проценити непосредно пре продаје. Заинтересовани инвеститори документацију могу да траже до 7. септембра, а евентуалне понуде ће се отварати 13. септембра.
– То значи да ће запослени бити почетници – објашњава Милисав Ђорђевић из Самосталног синдиката ПКБ. – Да су продавали фирму, купац би преузепо и запослене и колективни уговор. Уколико неко купи ПКБ, ми морамо поново да преговарамо, остајемо без минулог стажа. Обећали су нам отпремнине од 450 евра по години стажа, али нама то није најбитније. Важно нам је да се обезбеди континуитет у раду. Да задржимо посао. Спорна је и цена. Процењена вредност ПКБ 2015. године је била 314 милиона евра, а сада је 208 милиона. У међувремену је вредност земљишта расла. Министарство привреде дугује објашњење и обећали су да ће га дати.
Обећано објашњење од Министарства смо и ми тражили, али до краја дана није стигло. Имовину ПКБ чини око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, око 70 километара каналске мреже за наводњавање, око 17.000 грла стоке, али и комбајни, трактори… Тренутно упошљава око 1.700 радника.
– Пољоприврени комбинат Београд је хектар пољопривредног земљишта продавао по цени од 700.000 до милион евра – додаје Ђорђевић. – А по овој цени нуде 17.000 хектара. Чини се да се двориште Београда даје у бесцење. Ми смо предлагали да држава задржи део власништва, да се тражи стратешки партнер.
УСЛОВИ ЗА УЛАЗАК
ОД потенцијалног купца ПКБ се тражи да буде домаћа фирма, да му је претежна делатност пољопривреда или трговина пољопривредним производима. Очекује се да је самостално или са зависним предузећима остварио годишњи приход од 400 милиона евра.
Лане је држава испитивала заинтересованост инвеститора за ПКБ. Помињали су се и “Матијевић” и “МК група”. Последњих месеци, како кажу у синдикату, чули су да их обилазе Кинези и Арапи.
С. БУЛАТОВИЋ, Новости.рс
