fbpx

Ниче храм Светог Саве у Дежеви

0
(0)

Дежева код Новог Пазара – Није Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан, Стефан Првовенчани и Растко, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин… Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара – Душан Силни и Урош Нејаки и више српских краљева… Задрхтим кад помислим ко је све ходао овом светом земљом и запитам се да ли смо ми данас достојни наследници тих великих Срба.

Овако о Дежеви прича профешор Мирко Поповац, који пензионерске године проводи на омаленим имању стотинак метара од остатака Саборне цркве Немањића у којој се на Дежевском сабору 1282. године краљ Драгутин, после повреде у лову код Јелеча, одрекао престола у корист свог брата Милутина.

Остаци цркве откривени су сасвим случајно, 1981. године, док су сељаци орали њиву, па наишли на неки чудан камен. Уследила су археолошка истраживања и сада напола откривени зидови са траговима живописа и некрополе са надгробним споменицима из 13. и 14. века сведоче о догађајима пре осам векова. На стотинак метара од остатака цркве и сада, мада запуштена, постоји Краљева чесма коју народ зове „вода цара Симеона”. Немањини двори, крунски посед Немањића, по претпоставци историчара требало би да су у близини.

Овде је рођен и растао и одавде пут Хиландара кренуо најмлађи Немањин син Растко, највећи српски просветитељ и утемељивач Српске православне цркве – Свети Сава.

Постоји веровање да је велики жупан Стефан Немања, по повратку из ратног похода, тек рођеном најмлађем сину тепао „мишче, моје мало”, па се место по томе назва Мишчиће. И данас, на Светог Саву, окупљају се ђаци и верни народ код металног крста и храста у засеоку Мишчићу на литургији.

Доле, на крају тока Дежевске реке крај Новог Пазара је древна Петрова црква у којој је велики жупан Стефан Немања крштен и где се на чувеном сабору 1196. године одрекао престола у корист синова и замонашио се. На брду изнад Петрове цркве, на крову Србије су Ђурђеви ступови, једна од најзначајнијих Немањиних задужбина.

Одатле, па све горе до подно планине Голије, иако је Дежева дала православљу највећег просветитеља, нема ниједне православне богомоље. И тако је било читавих осам векова. Пре три године под геслом „Срби сложно цркву граде”, уз велике напоре тадашњег дежевског пароха Радослава Јанковића, почело се са прикупљањем добровољних прилога за нову богомољу непосредно поред остатака Саборне цркве Немањића. Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика у Краљеву, а камен темељац освештао владика тимочки отац Јустин у октобру 2012. године, уз благослов владике рашко-призренског Теодосија.

– Ово није црква од локалног значаја, као што ни Свети Сава није значајан само за Дежеву и овај крај, него за цео српски народ. Док у Београду наша црква и верни народ подижу велелепни Храм Светог Саве на Врачару, ми у његовој родној Дежеви подижемо скромнији храм на месту где је највећи међу Србима светитељима угледао светлост овог света. Зато с правом кажемо да животни пут Светог Саве почиње у Дежеви, која је тада била у срцу српских земаља – каже протојереј Томислав Миленковић, старешина црквене општине за рашку област.

Дежевски домаћини дају који колико ко може. Стижу и прилози из Швајцарске, Италије, чак из Аустралије, од људи пореклом одавде. Има и оних приложника који можда никада нису били у свечевом завичају. Мајстори предузећа „Градиша” радили су све док их снег и мраз нису отерали са скела.

Крајем децембра, приликом боравка у Новом Пазару, светињу је обишао и српски премијер Александар Вучић. Свештенство му се пожалило да је понестало новца од донација. Премијер је обећао да ће Влада Србије издвојити средства да се храм заврши. Пре недељу дана ово обећање је потврђено саопштењем из владе о разговору владике рашко-призренског Теодосија и премијера Вучића.

Дежевски парох Иван Јеремић свакодневно обилази храм. Зидови су већ „порасли” на седам-осам метара и, каже, већ се радује дану када ће храм бити завршен и пун верника.

А профешор Мирко Поповац верује да ће значај свете дежевске земље схватити и цео српски народ.

– Ово би требало да буде место српског ходочашћа. Многа деца у Београду, Нишу или Новом Саду нису чула за Дежеву и Мишчиће. Воде их на екскурзије у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве. Овде је сваки камен, сваки бусен земље историја, коју, нажалост, као народ мало знамо и мало ценимо –каже Поповац.

Нови храм Светог Саве види се с прозора основне школе. Школа носи име партизанског борца из овог краја, али ђаци најсветлији период средњовековне српске историје могу да науче гледајући кроз прозор на места одакле је та историја почела.

С. Бакрачевић, Политика

Фото С. Бакрачевић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ВУЧИЋ СПРЕЧИО подизање споменика Светом Сави, преименовао школу и добио орден Светог Саве од СПЦ!?

4.7 (29) Чини се да својим понашањем актуелни председник пре заслужује анатему, а не највиши …

„Епископ“ Добријевић сменио старешину храма Светог Саве на Манхетну и успут преузео БЛАГАЈНУ!

0 (0) ЊУЈОРК – Старешина храма Светог Саве на Менхетну, протојереј Живојин Јаковљевић, смењен је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *