Грађани Србије ће плаћати 100 динара месечно еколошку таксу, како би се на годишњем нивоу сакупио фонд од око пет милијарди динара који ће бити уложени у заштиту животне средине.
Овакав нови принцип еко-такси објаснио је за „Блиц“ Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију, при Привредној комори Србије.
Нови систем еколошких такси ступио је на снагу , с изузетком оних такси које се односе на физичка лица. Овај принцип еколошких такси почеће да се примењује од 1. јануара 2020. године, како пише у Уредби о критеријумима за одређивање активности које негативно утичу на животну средину, а у ставу 4. који се односи на физичка лица наводи се следеће:
„Активности физичких лица које утичу на животну средину су: коришћење електричне енергије, коришћење грејних уређаја, коришћење хемијских средстава, коришћење производа који после употребе постају посебни токови отпада, производња и прерада хране и друге активности.
Обвезник плаћања накнаде за заштиту и унапређивање животне средине је физичко лице које обавља неку од активности из става 1. овог члана. У смислу ове уредбе физичким лицем сматра се обвезник пореза на имовину за стамбене јединице за које се плаћа порез на имовину.
Фонд за заштиту животне средине
Износ накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за физичка лица износи 1.200 динара за календарску годину. Износ накнаде из става 4. овог члана умањује се за 50 одсто обвезнику који не станује у стамбеној јединици“.
Рогобатно срочено, али то умањење од 50 одсто односи се на оне станове у којима нико не живи, тумачи Митровић.
– Еколошка такса се донедавно плаћала по квадратном метру, сада ће грађани паушално плаћати 1.200 динара на годишњем нивоу, што је сто динара месечно – каже Синиша Митровић.
Такса се односи на утицај на животну средину, односно, иако се до сада већ наплаћује одвожење отпада, струја и вода, ова такса усмерена је на генерисање опасног отпада, како каже Митровић. У то спадају лекови, батерије, сијалице, боје, лакови, које људи иначе бацају заједно са комуналним отпадом.
Ту су и они који у приватна ложишта убацују неадекватан огрев, односно пале и текстил, гуму…
На питање зашто уводити таксу на бацање опасног отпада, уместо уредити одвајање од комуналног отпада, Митровић каже да за тако нешто не постоје услови, а да ће их новац од ових такси управо и обезбедити.
Како ће се наплаћивати ова еколошка такса, односно уз који рачун ће је грађани плаћати, одлука је локалних самоуправа. То значи да ће овај систем сасвим извесно у различитим градовима различито и функционисати. Такође, на који еколошки проблем ће новац из буџета бити усмерен одлучује локална самоуправа.
Блиц.рс
Каква бре еко такса?! Зашто смедеревски тровачи нису кажњени због емисије тона и тона чађи у ваздух из огромних димњака који даноноћно бљују отров на Смедерево и околину?
КУДА ПЛОВИ ОВАЈ БРОД?
Oвих дана се уводи еко такса грађанима 1200 динара годишње, затим премијер(ка) демантује. Чудо, још један тотално неоправдан намет грађана, поготову они који станују у топлифицираним становима. Овај намет није једини. Тако, рачун за струју је оптерећен, неоправдано, са накнада за повлашћене произвођаче електричне енергије 0,093 дин/kWh (помаже се производње зелене енергије), а видимо шта се све дешава у земљи по питању МХЕ. Рачун за струју је оптерећен и накнадом за унапређење енергетске ефикасности 0,015 дин/kWh, а по природи те ефикасности о њој се секирају пројектанти, произвођачи опреме, изградња, а терет се своди на грађане. Рачуни за струју још се оптерећују акцизом 7,5%, ПДВ 20% и јавни сервис 220 динара. Када се све то сабере, грађанин за струју плаћају ЕПС-у 72,59 %, а држава се гребе од грађана са 27,41%. То се исто дешава и са рачунима за комуналије, а тек вршљање потрошачких цена. Хлеб у Бору био је прошле године 25, а сада је 45 дин/векни, а плате и пензије годинама се не мењају, реално падају. Толике хвалбе о напретку Србије, а стандард грађаа никада гори, афрички.