Вашингтон – Пошто јој 16 обавештајних агенција које годишње троше око 60 милијарди долара очигледно нису довољне, Америка планира стварање још једне: „Одбрамбене тајне службе” (ДЦС) која треба да ојача националне шпијунске потенцијале.
Иако је нова обавештајна служба оквирно најављена још у априлу ове године, „Вашингтон пост” је преко викенда прецизирао њен профил. Позивајући се на за овакве прилике уобичајено анонимне високе функционере Министарства одбране, лист износи да ће ДЦС на терену у иностранству имати укупно 1.600 оперативаца. Неће међутим сви бити тајни агенти: у овом броју је и око 600 војних аташеа у америчким амбасадама и конзулатима који поверљиве податке о земљи домаћину прикупљају јавно.
Пошто су „систематизације” у америчким амбасада широм света махом попуњене и пошто би после ове објаве додавање нових дипломата сигурно указивало да њихов стварни посао није онај номинални (аташе или саветник), нови шпијуни Пентагона неће имати дипломатску заштиту. Радиће маскирани, највероватније као бизнисмени или шта се већ смисли као покриће.
Нову генерацију војних обавештајаца школоваће ЦИА. Мада ће бити дужни да рапортирају шефу њене локалне станице, наређења ће примати од својих војних шефова. Њихова обука и комплетно распоређивање треба да се обави у следећих пет година.
Првенствени циљ ће им бити прикупљање података који се сврставају у две категорије: „индикатори” и „упозорења”: дакле обавештајних чињеница које „налажу акцију”. Пројектом руководи Мајкл Викерс, подсекретар за обавештајне послове у Министарству одбране.
Према „Вашингтон посту”, међу најважнијим задацима нових војних обавештајаца биће праћење растуће војне моћи Кине, ширење утицаја исламског фундаментализма у Африци и нуклеарни програм Ирана. То су уједно и главне безбедносне преокупације САД данас.
Стварање ДЦС се сматра „важном реорганизацијом” обавештајних капацитета, која треба да омогући и боље усклађивање војних и цивилних обавештајних активности у складу са доктрином „боље спречити него лечити” председника Барака Обаме, који је, како су показале претходне четири године, склонији тајним операцијама него отвореном војном ангажовању.
Уочава се међутим и једна не баш безазлена политичко-прагматична чињеница: за разлику од ЦИА, војна шпијунажа је мање подложна конгресном надзору.
Пентагон већ има чак осам обавештајних служби. Поред ДИА („Одбрамбена обавештајна агенција”), службе ове врсте има и сваки од четири рода војске (ваздухопловство, копнена армија, морнарица и маринци), а војна је и главна агенција за електронско шпијунирање НСА (Национална безбедносна агенција). НРО се бавио извиђањем, а НГА прикупљањем просторних података.
Координатор свих 16 служби за спољну и унутрашњу шпијунажу је канцеларија Националног обавештајног директора (ДНИ) са 1.500 запослених – која је створена Законом и обавештајној реформи и спречавању тероризма из 2004. Њен директор директно рапортира председнику, а на том месту још од априла 2007. је Џемс Клапер (72), пензионисан ваздухопловни генерал-пуковник, кога је поставио Обамин претходник у белој кући Џорџ Буш.
Према подацима које је у својој истраживачкој серији о обавештајним службама САД у јулу 2010. изнео „Вашингтон пост”, прикупљањем и обрадом обавештајних података свих врста бави се укупно 1.271 владина организација и 1.931 приватна компанија, на око 10.000 локација у земљи. Приступ строго поверљивим подацима има 854.000 људи.
——————————————————
Појачано шпијунирање Ирана
Вашингтон – САД су у последња два месеца „знатно” повећале шпијунирање иранског нуклеарног реактора у Бушеру, граду на обали Персијског залива, пише „Волстрит џорнал”. Разлог је плутонијум „оружане градације” у тамошњем реактору, који је почетком новембра променио режим рада. Шпијунска присмотра врши се беспилотним летелицама”, и то је, како открива „Џорнал”, објашњење зашто су Иранци из својих борбених авиона пуцали на један од тих „дронова” док је био у међународним водама. Америчка летелица том приликом није погођена.
