Обреновац: Трагедија за чији размјер је крив људски фактор

Сирене у граду огласиле су се тек у петак, 16. маја, у 5:00 сати ујутро, када је насип на Колубари пробијен и када је вода почела надирати.

Због екстремно великих падавина које је узроковао статични циклон изнад овог дела Европе, катастрофалне поплаве које су погодиле Србију нису се могле спречити, али да се на време реаговало и да је улагано у превентиву последице би сигурно биле мање. Просто је несхватљиво да су Обреновчани, упркос најавама Републичког хидрометеоролошког завода, баш толико пострадали и да су сачекали катастрофу без припремљаних врећа са песком. Три дана пре катастрофе, 13. маја, прогнозиране су обилне падавине и пораст водостаја на рекама.

“На Сави код Шапца водостај се налази изнад границе редовне одбране од поплава, са тенденцијом пораста од 15. маја. На Колубари водостаји ће границу редовне одбране од поплава прећи сутра [14. маја], а границу ванредне одбране током 15. маја”, упозорио је тада Републички хидрометеоролошки завод.

Несхватљиво да су Обреновчани толико пострадали и да су сачекали катастрофу без припремљаних врећа са песком.

Упркос стању на терену и прогнози падавина, сирене у Обреновцу огласиле су се тек у петак, 16. маја, у 5:00 сати ујутро, када је насип на Колубари пробијен и када је вода почела да надире. Војин Несторовић, директор за корпоративне послове Термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу, тврди да је вече пре упозоравао председника општине Обреновац Мирослава Чучковића на поплаве.

“Предложио сам да се укључе сирене, али Чучковић је мислио да би то изазвало панику. Довољно је, рекао ми је, да иду кајрони на локалној телевизији”, рекао је Несторовић за београдски лист Блиц.

Као последица неодговорности, око 9:30 сати само два спасилачка чамца била су оперативна у потопљеном граду. Према речима Стевана Месаровића, спасиоца Горске службе спасавања, они су стигли у Обреновац око 9:30 сати са својим чамцем те су затекли само још један чамац са добровољцима, мештанима који су у том тренутку помагали људима.

Питања без одговора

“Оба чамца су на весла, што значи да све то тече веома споро. Питају нас људи са врхова кућа – ‘Где су остале службе?’, а не знају да се и ми то такође питамо те немамо одговор на та питања. Хаос је свуда”, навео је Месаровић, на сајту те организације.

Тог јутра градоначелник Београда Синиша Мали позвао је грађане Обреновца да остану у својим становима.

“Моле се грађани Обреновца да не напуштају своје домове и да се за све потребне информације обрате Оперативном центру Управе за ванредне ситуације Града Београда на број 1985”, наведено је у саопштењу градоначелника.

Овај потез је можда могао да буде објашњен и брањен аргументима. Међутим, саме градске власти су навукле сумњу када су, пошто се трагедија догодила, уклониле ово саопштење са wеб сајта Градске управе, али траг је остао, а вест су објавиле и агенције.

Питају нас људи са врхова кућа – ‘Где су остале службе?’, а не знају да се и ми то такође питамо те немамо одговор на та питања.

Истог дана када су се многи Обреновчани борили за ваздух у својим поплављеним домовима, премијер Србије Александар Вучић је, у директном преносу седнице Републичког штаба за ванредне ситуације, постројавањем и ућуткивањем министара, демонстрирао своју одлучност да се одбрани – Шабац. Драматика је достигла врхунац када је премијер у одбрану Шапца позвао 1.500 добровољаца из Београда. Људи су се одазвали и неколико хиљада их се упутило ка Шапцу – што својим аутомобилима, што организованим аутобуским превозом.

Испоставило се да у истом моменту у центру тог града коме је претила водена стихија наоружано лопатама чека неколико хиљада Шапчана да их неко организује и поведе на линију одбране. Испоставило се да граду у којем живи око 70.000 становника додатна радна снага није ни потребна. Никог није било ко би могао да организује орне добровољце, који су беспослени киснули и мрзнули се, да би се после суочили са још једним проблемом – како се вратити за Београд.

Смјена градоначелника – бесмислица

Премијер смењује градоначелника Шапца Милоша Милошевића са места команданта Штаба за ванредне ситуације, ваљда због немогућности да организује одбрану и да би се предупредила обреновачка катастрофа, иако у том тренутку Шабац нити је био поплављен, нити је имао жртава. Председника општине Обреновац Чучковића, и поред још непознатог броја мртвих и пропуста у организацији одбране града, Вучић још није “узео на зуб”. Укратко, то би био списак недоследности и нелогичности које наводе на закључак да је тек катастрофа у Обреновцу уозбиљила ситуацију, после које се активно кренуло у ојачавање насипа.

Шабац, због постројења хемијске индустрије, јесте критична тачка, али како то да је за одбрану тог града наводно требало толико волонтера, а није за Сремску Митровицу, поред које је Сава готово двоструко ужа?

Премијер смењује градоначелника Шапца са места команданта Штаба за ванредне ситуације, али председника општине Обреновац још није ‘узео на зуб’.

“Шабац је био спреман на време, 72 сата раније, и смена градоначелника је бесмислица. У четвртак увече ме звао и послали смо им вреће и пумпе. Наравно да ће да има проблем када му стигне у град неколико хиљада волонтера које немате где да распоредите. Ми смо замолили људе са стране да не долазе у Сремску Митровицу, јер би њихов долазак отежао рад стручним службама. Ојачавање обале раде професионалци, људи из водопривреде, комуналних предузећа… Волонтери могу да пуне џакове са песком. За одбрану Шапца било је довољно 1.500 људи. Ако имате добру организован посао не треба вам много људи”, каже Горан Јешић, командант Покрајинског штаба за ванредне ситуације.

Ово потврђују и волонтери који су у прошли петак отишли у Шабац.

“Нас неколико ронилаца одмах се одазвало позиву и отишли смо у Шабац, брзо смо стигли, али тамо ништа није било организовано. Људи су киснули и мрзнули се неколико сати без потребе. Како би били од користи, отишли смо прво у Сремску Митровицу, а затим и у Мачванску Митровицу, где смо помагали око постављања насипа. Срећом, нисмо ишли организованим превозом, већ својим аутомобилом, па смо, када смо завршили са послом, лако могли да се вратимо”, каже Владимир Шашо, инструктор у школи роњења “Х2О-Диве Гроуп”.

‘Носили смо људе на леђима’

Углавном, тако су људи, бавећи се Шапцем, мало заборавили на Обреновац и нису питали о драми и пропустима који су се тамо догодили. Одзив људи ипак је показао да грађани Србије могу да рачунају на солидарност у тешким тренуцима, а већина оних који су отишли у Шабац, и поред негативног искуства од првог дана, и наредних дана је, по потреби, ишла да помаже тамо где је било најпотребније.

“Сутрадан је нас шесторо отишло у Обреновац са ронилачком опремом. Ни ту није било неке организације, нема ко да вас упути. Ништа није централизовано, тако да смо се самоиницијативно укрцали на један од чамаца и отишли у град. Тамо смо превозили људе из зграда до места на којима је могао да их покупи камион, или неки од других чамаца. Сусрели смо се са неколико спасилацких екипа Руса, који би били много ефикаснији да су уз себе имали некога ко познаје град и зна језик, како би могао да се споразуме са њима. Носили смо људе ‘на кркаче’ бебе, труднице, непокретне на носилима… Онима који нису желели да се евакуишу достављали смо храну и воду”, каже Шашо.

Кад се бројним поплавама додају пожари, суше, снежни сметови… може се рећи да смо у стању сталног сукоба са природом.

Обавештења где је потребна помоћ су се добијала углавном преко радиоаматера и друштвених мрежа. Твитераши су похваљени да су помогли спасавање 1.500 људи.

Широм Србије затрпани су и неочишћени одводи и канали, а неодржавање водотокова има своју цену. У последњих 15 година десило се седам поплава већих размера у Србији (1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009), плус ова катастрофа која нас је сада задесила. Кад се додају пожари, суше, снежни сметови… може се рећи да смо у стању сталног сукоба са природом.

Протеклих дана видели смо да нам недостаје – свега. Показало се да војска, полиција и Дирекција за робне резерве немају довољно чамаца, пумпи, агрегата, батеријских лампи, ћебади, пелена, конзервиране хране… Колико се обраћа пажња на Сектор за ванредне ситуације најбоље илуструје податак да је буџетом за 2013. годину Сектору намењено 1,6 милијарди динара (око 13 милиона евра), а онда је ребалансом буџета Сектор је остао без 75 одсто првобитног буџета.

Струком против нелогичности

После Албаније, Србија има најмање ватрогасаца у Европи. И ова ситуација је показала важност транспортних хеликоптера који такође недостају.

Систем за реаговање у ванредним ситуацијама био је до пре неколико година у оквиру Министарства одбране. Сектор за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова Србије реорганизован је у Сектор за ванредне ситуације (у истом министарству), у којем су обједињени ресурси министарстава унутрашњих послова, одбране и екологије. У складу са Законом о ванредним ситуацијама, председници општина и градоначелници постали су команданти локалних штабова.

Одговорност ће поново да прогутају пожари, или однесу Колубара, Млава, Сава, Морава…

У неким ситуацијама испливао је проблем координација локалних штабова са републичким, али и координација између различитих снага на терену – војске, жандармерије, Сектора за ванредне ситуације, Црвеног крста, Горске службе спасавања… Додатну забуну у све то уноси и политика. Велимир Илић је министар без портфеља задужен за ванредне ситуације, које спадају у ресор министра унутрашњих послова.

Да нам се те ситуације не би редовно понављале, потребно је саслушати струку и исправити нелогичности. Ако то не урадимо, опет ћемо, као и у овој последњој ситуацији, уместо ефикасности система, имати грађанску солидарност и одбрану уз помоћ “коца и конопца”. А одговорност ће поново да прогутају пожари, или однесу Колубара, Млава, Сава, Морава…

 

Пише: Ратко Фемић

Извор: Ал Јазеера