Хроника

Обреновчани о кампу у Крњачи: “Смештај за марву, а не за људе”

Од почетног шока, онесвешћивања, протестног одбијања да узму воду и храну до беса и прозивки: “Где је сада Вучић, нека дође да види где нас смештају, па ово није ни за марву …?”, само су део јучерашње слике испред некадашњег избегличког кампа у Крњачи. То је ново место преживљавања за Обреновчане, углавном жене са децом, који су до јуче због поплава у свом граду били смештени у Хотелу Славија. Одлуку о њиховом премештају донео је Градски штаб за ванредне ситуације.

– Нико од нас не жели да уђе у те просторије. Па погледајте сами где су нас довели. Окружени смо смећем, бараке су у распаднутом стању. Смрад се осећа на све стране, гвоздени кревети као у затвору, вода није за пиће. Нико неће да уђе у те просторије. Ту је и полиција и социјална радница и човек из Црвеног крста. Сви су пренеражени – прича Марјана Ненадић, самохрана мајка деветогодишње Лене и четрнаестогодишње Јоване.

У једном моменту малој Лени је позлило. Након сат и по одбијања да изусти и једну реч, девојчица се онесвестила. Док су чекали кола Хитне помоћи, људи које је повезала иста мука успели су да поврате девојчицу. Марјана је одбила да ћеркица буде превезена у болницу на испитавање. Није хтела да се одваја од старије ћерке Јоване.

Осећај изгубљености и страх да се породице неће окупити баш као да је ратно стање, а да им се све дешава у некој страној земљи, где се не говори истим језиком и где су незаинтересовани да обезбеде минимум животних услова за децу и мајке. Међу децом је и шестомесечни Александар Шаиновић кога мајка држи на грудима док јој се око ногу привија трогодишња Весна.

– Овде су нас довезли зато што смо Цигани – добацује једна Ромкиња.

На примедбу да има и Срба, одмахује руком да је њих знатно мање.

Владимир Митић (19) матурант обреновачке гимназије, носи име по деди, страдалом у Олуји. Његов ујак Раде Јанковић рањен је тих ратних година и отад је у колицима. Сада је смештен у болницу Свети Сава, где ради Владимирова мајка Радојка. Да је Радојка знала где их воде, не би јој ни на крај пало на памет да иде по своју мајку Перу (69) која је била смештена у Спортском центру Врачар. Сада та хала са струњачама делује као де лукс у односу на ово овде.

– Хтела је да јој породица буде на окупу, а ово је ужас где су нас довели. Па где ћу ја сада сину инвалиду да перем и сушим веш – прича бака Пера, избеглица из Книна, а сада одлуком градских власти протерана на сметлиште надомак српске престонице.

Људи причају да је све почело тако што су им у понедељак у хотелу саопштили да сутрадан до седам сати спакују ствари јер им је обезбеђен други смештај. После су им на врата лифта окачили обавештење да могу да се пакују до 10 сати и да ће их испред хотела чекати три аутобуса. Многи су се бунили, питали зашто их одводе, где их одводе, али су информације биле штуре. Они који су проценили да ће да их шаљу у неизвесност, само су се спаковали и у понедељак напустили хотел у сопственој режији. Претпоставља се да су отишли код родбине.

Они наивнији, који су поверавали да их воде у пристојан смештај као што су обећали, дочекале су слику страве и ужаса у некадашњем избегличком кампу у Крњачи. Чучавци из којег само што говна не излазе, поцепане и прљаве постељине. Изгледа да је само једна ластавица проценила да јој ту и није тако лоше, па је свила гнездо у ходнику запуштене бараке.

Нема милости ни за бебе

И из хотела Национал људи из Обреновца су одведени у нови прихватни центар. Међу њима је била и беба од непуних месец дана. Иако је управа хотела нудила да мајка и дете остану, људи из кризног штаба су то одбили.
Да се не би створио утисак да је ова бездушност градских власти присутна само зато што су у питању недисциплиновани Роми, није згорег поменути да у Националу њих није било и да је иста директива примењена – раселити Обреновчане у нове прихватне центре ван Београда.

Доводили родбину на ручак

Бојана Бојић, ученица ветеринарске школе у Обреновцу са мајком Катарином била је смештена у Славији, али су њих две одлучиле да не иду у нови смештај. Бојани су родитељи разведени, а отац је инсистирао да их смести код њега у Баричу. Она сведочи да су се многи Обреновчани који су били са њима у хотелу бунили што их премештају.
– Углавном су били Роми, сакупљали су, протестовали, гурали, долазила је и полиција. Свашта је било. Дешавало се да су доводили родбину са стране да једу у хотелу, појавиле су се и вашке, а ствари из Црвеног крста су препродавали – прича 17-годишња девојка којој је 20 година старија мајка у једном моменту завршила у болници због срчаних тегоба.

– Хоћемо у наш Обреновац, хоћемо да чистимо. Боље нам је тамо него овде, тамо не смрди оволико – добацује Данијела Станковић (15), али одговор нема ко да јој да.

Тек човек из Црвеног крста који их упорно моли да узму храну и воду која им је стигла негде око поднева. Касно, јер су их из хотела послали без доручка или ланч пакета.

“Тражили смо премештај због безбедности”

У Хотелу Славија кажу за “Вести” да су Обреновчани премештени из њиховог хотела по налогу градског Кризног штаба, који их је првобитно и сместио. У моменту када смо их контактирали готово су сви били напустили хотел у којем је протеклих дана у просеку било око 300 невољника, углавном мајки са децом.

– Наша мисија је овде завршена. Максимално смо се потрудили да им боравак учинимо што пријатнијим колико је то могуће – каже Марина Рудић, задужена за контакте с јавношћу у име хотела.

У Хотелу Славија негирају да су они инсистирали да се Обреновчани, превасходно мајке са децом, изместе на друго место због штете које су начињене по собама и резервација одраније.

– То је у лошем контексту пренесено. Оно због чега смо инсистирали да буду премештени је пре свега због њихове безбедности. Ми смо хотел са 16 спратова и четири лифта која су нон-стоп била у употреби и сервисери су константно морали да интервенишу. Код нас је било 300 људи, од чега стотинак деце и ризик по њихову безбедност је био очигледан. Ми нисмо од надлежних тражили да се то учини одмах, већ само да размишљају у том правцу – каже ПР хотела Марина Рудић.

Она не негира да је било штете, али да у хотелу на томе уопште не инсистирају и не желе да се њихова спремност да помогну претвори у своју супротност.

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!