Од поноса и кичме српског банкарства преко Динкића до уништења

НЕ назире се крај стечаја четири највеће домаће банке, који траје већ деценију и по. До сада нас коштао више од 100 милиона евра. Од некадашњих гиганата, познатих и признатих у целом свету остао је само костур од 652 милиона евра или 26,5 одсто имовине! Све остало је распродато. Највећу зграду од 13 спратова која је припадала Беобанци од 8.400 квадрата и даље нико неће, јер је скупа и за 4,2 милиона евра. Од некадашњег седишта највеће банке у Југославији остале су само зидине као споменик на једно давно прошло време.

Како кажу у Агенцији за осигурање депозита која се бави и стечајем и ликвидацијом банака, не може се одредити време када ће се четири највеће банке дефинитивно и ликвидирати, јер је поступак стечаја “комплексан и зависи од стечајних поступака над дужницима банака, као и ликвидација у иностранству”.

– Беобанка, Југобанка, Инвестбанка и Београдска банка није ни требало да се гасе, јер оне нису биле губиташи, према имовини и потраживањима којима су располагале – каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду и аутор Студије о ове четири банке која је урађена за потребе Светске банке. – Банке су запале у проблеме, јер су имале велика потраживања од предузећа, и јавних и друштвених. Затим је вођена таква државна политика да су банке морале да зарачунавају нереално ниске камате за кредитирање привреде. Уз то фирме нису враћале на време кредите, јер смо били под санкцијама. Касније су многа предузећа приватизована, а да кредити нису регулисани. Уз то, велики број предузећа су били акционари у банкама.

ИМОВИНА

ПОД имовином банака у стечају подразумевају се потраживања, уложена новчана средства, некретнине и опрема, удели и акције код других лица, готовина… Изузимајући осталу имовину, вредност некретнина и опреме које су у власништву четири банке у стечају износе 8,01 милијарду динара или 65,9 милиона евра. Потраживања од дужника чине више од 60 одсто нето књиговодствене вредности њихове имовине.

Београдска банка, како наводи АОД, је пословала као систем од 22 банке и била је банка са великим овлашћењем за рад у иностранству. Над Агенцијом Београдске банке у Њујорку и Никозији ликвидацију воде судски органи САД и Кипра. Када је у питању Инвестбанка, брзина и рок завршетка стечаја зависе од дужине трајања стечајних поступака над дужницима ове банке, као и могућности осталих дужника да измире обавезе. Постоје проблеми везани за некретнине банке за које теку поступци везани за реституцију или легализацију, од чијег исхода зависи формирање стечајне масе.

– Стечај Беобанке окончаће се када се спроведе наплата потраживања, продаја имовине и формирање стечајне масе и намирење поверилаца – наводе у АОД. – Највећи дужници су предузећа над којима је због неуспеле приватизације покренут стечај. Банка покушава да покрене поступке за наплату потраживања која су комплексна и динарска и девизна и потичу из периода пре 2002. године. Отежано функционисање тржишта некретнина одразило се и на продају некретнина у власништву Беобанке. Ниједна продаја није реализована.

На регулисање стечаја Југобанке утичу дугови дужника који су у поступку реструктурирања, као и обавезе дужника са Косова и Метохије и са територије бивше СФРЈ.

ИНВЕСТБАНКА

ПОТРАЖИВАЊА Инвестбанке у стечају крајем марта ове године су износила 498 милиона евра. Од 105 дужника – фирми, половина је у стечају. Њихове обавезе су 77 одсто укупног дуга. Највећи дужници Инвестбанке су “Генералекспорт” у стечају, “Сартид” у стечају, “Инвест-Импорт”, “Прогрес”, “Група Застава возила”, “14 октобар” из Крушевца, ГП “Рад” у стечају… Ова банка дугује 458,8 милиона евра са каматама. Највећи повериоци су НБС, Министарство финансија, “Дуферко” из Лугана…

С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости