Оде Србија у бели свет

Како причају паметни и глуп Србин, гласи питање из једног вица. Телефоном. Онај први се јавља из иностранства, а други из мајчице Србије. Овако, кроз виц, на муку увек хумором спремни да одговоре, Срби гледају на миграције које из земље последњих деценија одводе најобразованије младе људе.

Миграција не јењава: За четврт века Србију напустило више од 300.000 младих људи

Статистичари кажу да годишње у просеку у потрази за бољим животом Србију напусти 32.000 људи. Миграциони тренд ка богатим земљама не само што годинама не јењава, већ из Србије одводи оне најбоље, најшколованије младе људе који уместо да буду предводници општег привредног и друштвеног развоја у својој земљи, стручне и људске потенцијале стављају у службу страних послодаваца и држава.

Ове економске мигранте пут највише одводи у Немачку, где се годишње одсели око 9.000 грађана Србије. Следи Аустрија, где у земљи Моцарта, а пре свега у главном граду Бечу, око 4.000 људи из Србије сваке године потражи ухлебљење. Трећа егзистенцијално најпожељнија дестинација за српске грађане је – Словенија.

Сваки десети Бечлија – Србин

Од 49 одсто становника Беча са страним пореклом, највећи број их је из Србије, готово сваки десети становник Беча. Следе Турци, док су на трећем месту Немци, који су последњих година, уз Румуне, по броју усељеника претекли Србе.
Главни град Аустрије почетком октобра имао је 1,8 милиона становника. Осим повећаног наталитета, и имиграције су допринеле расту становништа аустријске престонице који је на врху светских листа по квалитету живљења.

Али, демографско “пражњење” Србије на томе се не завршава. Због негативног природног прираштаја Србија је прошлу годину завршила са 34.746 мање становника. То значи да сваке године зато што више људи умре него што се роди у просеку остајемо без једног града величине Вршца.

Без средњег сталежа нема развоја

Владимир Гречић каже да ниједна држава не може бити стабилна без средњег сталежа, који је у Србији додатно осиромашен најновијом одлуком Владе да се професорима, лекарима, инжењерима, свима који плату добијају из буџета, смање примања. За припаднике ових професија то је и додатни мотив да егзистенцију потраже на неком пристојнијем месту од Србије.
– Држава доста троши на неке друге, непотребне ствари, док управо припадницима професије која треба да буде носилац средњег сталежа и развоја друштва, смањују плате – констатује Гречић.

Социолог Владимир Гречић каже да би теоријски могло да се каже да се између исељавања становништва и негативног природног прираштаја води мртва трка, ако се гледа њихово учешће у смањењу броја становника Србије.

– Један број наших исељеника се ипак враћа, углавном је то старија популација, тако да је то учешће миграната у смањењу броја становника ипак мање од негативног природног прираштаја – коментарише за “Вести” овај стручњак за демографију.

Болесне неће имати ко да лечи

На стотине лекара, међу њима специјалисти, траже посао у иностранству, а дефицит здравствених радника већ сада увелико осећају пацијенти у Србији. Суочавају се с огромним гужвама у ординацијама и са листама чекања за неке основне хируршке захвате као што је, рецимо, операција катаракте која се заказује за неколико година унапред.

Ратови на Балкану јесу окончани с измаком прошлог века, али се и у новом миленијуму тренд исељавања наставио. У томе предњаче Србија и Босна и Херцеговина. Оно што је за ове две земље још погубније, то је образовна структура људи која се исељава. За две и по деценије Србију је напустило више од 300.000 образованих младих особа. Америчка агенција УСАИД чак је Србију ставила на друго место у целом свету по одливу мозгова. Процентуално је само Гвинеја Бисао испред ње!

Одлив мозгова у САД и Канаду

Када се анализира образовни профил емиграната, види се да најобразованији Србији, који не виде будућност у отаџбини, углавном одлазе у САД и Канаду, две северноамеричке државе које годишње на милијарде приходују само зато што су отворене за високообразовани кадар, чије их школовање није коштало ништа. На другој страни, трећина особа која се трајно исељава у Аустрију нема завршену основну школу, говоре подаци Центра за демографска истраживања.

Тај губитак може се сагледати по неколико основа. Од оног репродуктивног до стваралачког и развојног потенцијала који се сваке године значајно смањује, а чије последице се већ сада осећају. Према рачуници Београдског универзитета, када би се губитак настао исељавањем превео у цифре, држава је одласком оних најбољих у стручном и образовном смислу за две деценије изгубила око 12 милијарди евра.

– Нападнути сте са две стране, немате довољну репродукцију за обнављање становништа и одлазе они који носе ту репродукцију, носе и економски просперитет, тако да је за земљу попут наше то изузетно велики изазов у наредном периоду – констатује демограф Владимир Никитовић.

Свилајнчани хрле у Француску

Центар за демографска истраживања Института друштвених наука пре две године је објавио истраживања која су открила да људи из једног краја Србије имају обичај да се исељавају у одређену земљу. То се може објаснити и препорукама, као и првој помоћи док не стану на ноге, које добијају од родбине и завичајних комшија. Тако особе из Браничевског и Поморавског округа традиционално одлазе у Аустрију, половина свих емиграната који одлазе у Италију је из подунавског и браничевског округа, Румуни из Алибунара одлазе у САД, а житељи Свилајнца у Француску. Особе из централних београдских општина одлазе у престоницу Велике Британије, а они из приградских београдских општина склонији су Аустрији.

Етничка статистика говори да половина исељеника у Немачку припада ромској националној мањини, две трећине миграната у Швајцарску су албанског порекла, а сваки други који тражи визе за Немачку и Холандију је бошњачког порекла.

 

Ј. Арсеновић – Вести

фото: А. Чукић