Остадосмо без лекара специјалиста, Србе нема ко да лечи!

У ШКОЛСКОМ диспанзеру београдског Дома здравља “Палилула” децу прегледају лекари опште медицине, јер педијатара – нема! У “Старом граду”, најстаријој престоничкој општини, са мало подмлатка, али доста школа, сваки од 11 педијатара у два диспанзера, у смени, у просеку, прими од 40 до чак 60 пацијената! Из Дома здравља у Суботици од почетка године отишло је 56 запослених, међу којима 14 лекара и 23 медицинске сестре! Бројно стање запослених у Општој болници у Зрењанину тренутно је на историјском минимуму, и сад ова установа има чак 419 запослених мање него 2006. године!

Све ово је епилог вишедеценијског одсуства кадровске политике у здравству, а последице су гужве, дуго чекање на прегледе, изнуривање здравственог кадра…

Са 700 радних места одобрених средином године, и нових 343 за лекаре и 333 за медицинске сестре, за које се, после недавног одобрења Владине комисије за запошљавање, ових дана очекују конкурси, дефицит здравственог кадра не може да се реши, али ће бар колико-толико да се ублажи. Здравству, међутим, треба много јаче кадровско појачање, јер није проблем само то што се дуго нису запошљавали млади лекари, којих је око 2.500 на бироу, што се нису планирале специјализације, него и што је нови Закон о пензијско-инвалидском осигурању “испразнио” ординације. Ко год је имао бар један услов да по старим правилима оде у мировину, то је искористио.

– Од почетка године отишло нам је 36 запослених, а добили смо сагласност да запослимо 15 – каже, за “Новости”, др Славица Калезић Милошевић, директорка Дома здравља Палилула. – Сад смо у проблему јер радимо са мањком од 21 запосленог. У пензију је отишло 14 лекара, а запослили смо пет. Дефицит је највећи на општој медицини којој недостаје седам лекара. Тренутно су нам четири лекара на боловању па је још теже организовати посао, поготово што радимо на 22 пункта. Били смо присиљени да рад у амбулантама сведемо на три дана недељно. Сви су преуморни, а просечна старост запослених је чак 55,5 година.

Докторка Калезић Милошевић каже да генерално није незадовољна, јер у односу на друге установе има мањи дефицит кадра:

– Најтеже је на педијатрији, општој медицини и гинекологији. Уз толики прилив пацијената тешко је одржати квалитет здравствене заштите. Месецима радимо са мањком од два гинеколога. Сад нам је одобрено да запослимо једног, али то је премало с обзиром на повећан одлазак у пензију. Ко год је имао услов отишао је, а очекујемо да ће још људи отићи до краја године.

Др Мирјана Мићовић, педијатар у “Старом граду” каже да су ове године у пензију отишла два педијатра, и сада њих пет у предшколском диспанзеру, и шест у школском дневно примају и по 50 до 60 пацијената.

– Од почетка године радимо са мањком од 56 људи, а сад смо у октобру и новембру добили одобрење да запослимо девет лекара и 16 сестара – каже, за “Новости”, др Мила Богдановић Дујмић, пнеумофтизиолог, директорка Дома здравља Суботица. – Кадровским планом број сестара и техничара нам је са 241 смањен на 228, па сад, бар на папиру, немамо мањак овог кадра, али нам недостаје седам лекара. Сви лекари који су напунили 60 година, чак и без пуног стажа, отишли су у пензију, а у јануару очекујемо нови велики одлив. Лоше је што ми, по кадровском плану, не можемо аутоматски да попуњавамо места која се упразне.

Директор Опште болнице “Ђорђе Јоановић” у Зрењанину, магистар др Гордана Козловачки, каже, за “Новости”, да ни кадровски планови, нити нормативи који се креирају на врху здравствене пирамиде, нису прилагођени стварности: напредовала је технологија, уводе се нове методе лечење, све је више пацијената са удруженим болестима, а планови се праве према броју кревета и гранама медицине.

– Не уважавају се специфичности. Нама, рецимо, треба више кардиолога јер је смртност од болести срца и крвних судова код нас 56 одсто, за три одсто већа него у другим деловима Србије. Прошле недеље нам је одобрено да запослимо четири лекара и шест сестара, што је далеко испод наших потреба, јер нам је ове године у пензију или у иностранство отишло 11 лекара, 14 сестара, 17 техничких радника… Највише нам недостају интернисти, којих имамо чак 14 мање него што је нормативима предвиђено, гинеколози, педијатри, офталмолози. Увели смо интегрисане дневне болнице за дијагностику, скратили болничко лечење на шест дана, али све је то пренапрезање кадра. Осећа се тензија, стрес, психофизичка исцрпљеност запослених – упозорава др Козловачки.

СТАРИ ДОКТОРИ ЗА НАЈМЛАЂЕ

ПЕДИЈАТРИ у Србији старији су у просеку од 50 година, а они који сад упишу специјализацију из педијатрије упражњена места у ординацијама моћи ће да попуне најраније за четири године. Уопште, старосна структура у здравству је врло лоша, сваки шести специјалиста је пред пензијом, а велики проблем је и одлазак стручњака у иностранство. Институт за мајку и дете само у једној недељи остао је без 10 лекара који су отишли у пензију или на специјализацију. У Клиничком центру Ниш, рецимо, највише проблема има на онкологији, где уз лекаре недостају и техничари, а готово да нема здравствене установе која не кубури са мањком кадра.

 

Б. Радивојевић, Новости