Отац лажи

Народ казује да ђаво постоји пре стварања света, од када је Бог угледао свој лик у воденом огледалу. Настао је од одраза Божјег лика у огледалу, и одмах је постао Божји непријатељ и отимач људских душа.

Ђаво је вражје створење без чије помоћи се ништа значајно не може постићи на овоме свету. Пребогат је и има неизмерна блага, па је он давалац богатства. Осим тога, творац је многих ствари и мајстор многих заната, који је изумео млин, косу, ковачки занат, а разуме се у лекарију – нарочито око очију. Ђаво се у свашта може прометнути а највише воли да узме лик човека. Једино, не може да се прометне у пчелу или овцу.

Такав је ђаво србског народа, а један учењак каже: Ђаво у паганизму европских народа није постојао. Oн је њима постао познат, тек преко ришћанства. Ако га европски народи нису познавали у преришћанству, онда је то био срећан народ. Јер човек од ђавола не може ништа добро добити иако је он богат, велики мајстор од свакаквих ложа и умиљати ласкавац. Ђаво има само једну намеру – да упропасти човека. Зато, народ каже, да ђаволи јашу људе, и наводе их да изгубе пут или разум.

Ђаво седи човеку на левом рамену и слатким речима га навраћа на зло, a када човек чини зло, то усрећује ђавола. Ђаволи, додуше, хране и поје човека, али то су погана јела и пића, од којих се човек обезуми па чини свакакве гадости, које тако усрећују њиховог храниоца. Док је србски народ живео у старој вери, у добу незнања, добро је познавао и препознавао ђавола, и добро пазио да му који не седне на лево раме. Али ми смо данас у добу знања. Данас се зна, да ђаво не постоји, јер је то остатак празноверја. Звучи збуњујуће, јер научни је налаз да се пре ришћанства није знало за ђавола, а такође је научни налаз, да је ђаво преришћанска празноверица!?

Одмах ваља рећи, да ови научни налази не ваљају, и да су они настали тако што је учењацима ђаво седео на левом рамену, и шаптао им науку која њему паше. Јер, ђаво је најмоћнији када се у њега не верује. Ђаво је супротан Богу: Бог је добар, а ђаво је зао.¹ Бог воли истину, а ђаво воли лаж. Бог је најмоћнији када се у њега верује, а ђаво када се у њега не верује. Бога може познати само онај, који му приђе близу, а ђавола може познати само онај, који је од њега далеко. Зато данашњи људи не препознају ђавола, па мисле и уче да га нема.

Ако ђаво не постоји, онда Свето писмо и Исус Рист лажу, јер казују да ђаво постоји и ради свој посао. Исус о ђаволу казује: Ваш отац је ђаво, и ви жудње свога оца хоћете да испуните. Он је крвник од почетка био и не стоји на истини, јер нема истине у њему. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи. Ђаво је лажац а Исус говори истину, он не лаже, јер долази од Оца који је истинит. Али, то слабо ко данас верује, јер се данас учи наука да ђаво не постоји, и да је то празноверица неуких, као што је то случај и са ђаволовим непријатељем. Зато, учењаци кажу да нема ђавола, да је то празноверица неуких људи. Баш зато, што данас учена елита не верује да ђаво постоји, могуће је ђаволу да ради шта хоће, и да влада светом и његовом науком.

Србски народ казује да према ђаволу ваља бити пажљив и поштен, јер је он сујетан као најсујетнија жена. Оно, што припада ђаволу, ваља му и дати, и зато, ако са стола падне залогај не ваља га дизати, јер он припада ђаволу! Први залогај и гутљај се просипају на земљу, јер се тако даје ђаволу његов део, а то са ракијом народ и данас чини. Срби и данас тако дарују ђавола, а у старо доба тако су радили Јелини, антички Срби који су на тај начин даровали своје богове подземља. Антички и данашњи Срби то чине из истога разлога, без обзира на именовање. За три божићна дана ђаво се не сме спомињати, јер је тад моћан и може нашкодити.

О Бадњој вечери воденица је у власништву ђавола, и не треба јој тада прилазити. У осталим данима ђаво чини штету у воденици, само да би човеку напакостио, јер туђа несрећа њега усрећује. Зато ђаво ништа друго не чини, осим да себе усрећи. Зато, никада не одустаје у своме послу. И зато, народ казује: Доста је ђаво опанака подерао док неког није на зло навео.

Ђаволи знају спречити градњу воденице, устављају доње точкове, краду чекетало, и на разне друге начине спречавају воденицу да меље. Када ђаволи улазе у воденицу чине то весело уз велику грају и цику, и уз звуке свирала и гајда. Србски народ има мноштво прича о ђаволу и воденици, или млину уопште.

Када ђаво уђе у млин, он опонаша млинара и ради исто што и млинар, о чему сведочи народна прича: Млинар пође пљескати погачу, стаде и ђаво; млинар разгрну ватру па ће погачу под супру, пође и ђаво своју погачу претати под супру. После тога узе млинар дељати ражањ, да запече сланине украј ватре, поче и ђаво себи дељати ражањ. Млинар припече сланину, а ђаво опет жабе. Окреће млинар, окреће ђаво. И све је то млинар трпио док ђаво није почео да својим жабама трља по његовој сланини, чим би он склонио поглед са своје сланине. Кад је млинар видео да је ђаво однео шалу, зграби угарак из огњишта и опржи ђавола, и како га је опржио тако је овај нестао, и није више долазио да зановета млинару.

Тако је млинар опржио ђавола и забележио, да би га људи могли познати, ако би навратио у њихов млин. Зато народ има више изрека у којима се каже да се „обележеног“ треба чувати: Бежи од онога кога је Бог обележио! А ђаво је обележен угарком, па народ казује: Ко је нагорео смрди. Вода и млин су омиљено ђаволово станиште, а ђаво је тако везан за млин, да га је народ поистовећивао са млином, и то се може видети из загонетке: Ђаво седи на прагу, рони сузе низ браду: Тешко мени кукавцу, ја сав свет намирим а себе не намирим? Млин.

Ђаво и млин су истога значења, а млин је у језику мита мисаона радионица, као што су то и ковачница и ткачница. О таквом ђаволу говори неуки народ, али о таквом ђаволу говоре и најцењенији и признати зналци попут Гетеа. Каже народ да ђаволи улазе у млин весело „као сватови“ и то није призвољно речено, јер улазак ђавола у млин и довођење невесте, има исто значење у овој науци. Зато, када доводе девојку у нови дом, сватови певају свекрви:

Весели се ти, пирова мајко,

Ево теби лепе ките свата

И воде ти замотана ђавла.

Засад није јасно, зашто је ђаво „замотан“, али, када се деси некаква изненадна несрећа народ се чуди: О, ђаволе, колики си кад се одмоташ?! Тако народ невесту представља као замотаног ђавола, и казује: С` врагом (женом) зло, а без њега девет пута горе.

Каже народ, да се ђавола посебно треба припазити до Богојављања, јер су тада ђаволи слободни у кретању по целој земљи. А учењаци за ово народно казивање нађоше да је празноверица и наклапање неуког народа, јер ђаво не постоји. Тако наукују књишки зналци и школарци, јер су они у школи научили да је језик еволуцијска тековина и средство за комуникацију. А да нису тако научили, они би приметили да Богојављање није само верски празник, него да та реч има и своје значење. Баш зато што та реч има своје значење, ђаволима је просто да се крећу светом и да уде јадном народу. Али, када се јави Бог, а то је о ришћанском празнику Богојављања, онда ђаволима нема слободног кретања.

Таква су казивања простог и неуког народа и едукованих учењака, о понашању ђавола до Богојављања. На нама је да проценимо: ко је ту неук, а ко едукован? Народ, посигурно није едукован, па му преостаје да буде проглашен неуким. Упоређујући ришћанског и народног ђавола, учењаци дођоше до научног закључка, да се они много разликују. Ришћански ђаво је отеловљење зла, док се народни ђаво ни приближно не може тако схватити. Народни ђаво је као биће из суседства, са којим се човек свакодневно сусреће, а некада и сарађује у заједничким пословима. Народни ђаво уопште није страшан, једина му је мана што воли да лаже, обмањује или да буде онако како њему паше.

Овакав закључак би се заиста могао извести, али он се не би могао назвати научним. Ако би, упоређивали народног ђавола са ђаволом данашњих људи, који себе сматрају ришћанима, то је онда нешто сасвим друго. Ђаво у Новоме завету је потпуно исти, као и ђаво србскога „неуког“ народа, а то је очигледно сваком, ко познаје народног ђавола и ко је читао Нови завет. Изгледа да то није јасно, само онима који се баве науком. Ришћански ђаво није ђаво данашњих људи, који себе сматрају ришћанима, јер су људи овог ђавола добили знање од Холивуда и од нове књижевности.

Тако се показала моћ Холивуда, и тако се филм показао као значајнија поука од разума и родитеља. Зато се данас, злом и злочинцем сматра само оно, што угрожава људско трулежно тело, а оно што је погубно за душу никог не занима! Данас су и људски закони направљени да штите Дарвиново чедо, а они који упропашћују Творчеву творевину, славе се као напредни и културни, и њих се овај закон не дотиче.

А то, што народни ђаво данашњим људима и учењацима не изгледа страшно, то је због еволуције. Људи одвајкада знају да је ђаво гори од човека, па како је човек еволуирао и тонуо у зло, тако је и ђавола потискивао на ниже. Зато је данашњи ђаво тако страшна наказа, а народни ђаво више личи на данашње најцењеније политичаре и друге успешне људе. Зато је данас на цени политичка „левица“, док је политичка „десница“ превазиђена и назадна. Данас народ воде они, који му седе на левом рамену, те му шапућу слатке речи и наводе га на леви пут.

Ово није празноверица, него научно утврђена истина. А видимо, да „пагани“, не само да су имали свога бога него имају и свога врага, са којим су се трвили: Ако се не обрани, врагу се не умоли. Ова пословица потврђује да се ђаволу не може умолити. Зато данас људи греше, што му се улизују, јер то је јалов посао. Ђавола није могуће задовољити и заситити, да му испуните 1244 жудње, ништа вам неће помоћи, јер су његове жудње неутољиве. Тај ће глодати док има шта, а кад нема туђега, онда ће као и ватра што чини – пождерати самога себе!

Народ још каже: Ко не служи Богу, служи ђаволу, или: Ако се сам

не запослиш, запослиће те ђаво. Исто казује и Исус, да се не може служити Богу и Мамону. За човека не постоји трећи пут. Или да иде божјим путем или ђаволским. Ове, народне изреке, а има их још много,² чиста су и истинита наука, али то никоме ништа не значи, јер од народа нико не очекује нешто научно. Али, да је ова наука и призната, опет људима ништа не би значила.

Данашња наука зна, да су серијске убице и сличне злоће отуђени и асоцијални типови, или томе слично, па се овим знањем користи полиција при њиховом хватању. Али, тим истим знањем, служе се и данашњи демократски владари света, наводећи људе да се повлаче у самоћу, како би се отуђили. Зато је све више оних, који убијају из задовољства, и зато је све више стручњака који умеју направити њихов „профил“. Данашњи човек је поносан на себе и своју цивилизацију,

јер успева да направи веран профил масовних убица, што полицији много помаже у њиховом послу.

А србски народ још казује: Самоћа је најгоре друштво; Не повлачи се у себе, да не упаднеш у лоше друштво; Самоћа је проклета: од људи одваја, а против људи подбада. Јер, саможив човек је склон моћи, а не помоћи. Човек је друштвено биће и морао би водити такав живот и тако васпитавати децу, а данашња величанствена цивилизација чини супротно, па се потом едуковани чуде, што се насиље појавило и у школи, када сит ђаво манита коња јаше.

Ако би неко причао нашим примитивним прецима, да србска деца чине у школи насиље, не би му веровали, јер би то за њих било незамисливо. А било би им незамисливо, само зато, што су живели у доба незнања, и што нису ни чули да едукација постоји. Али, ни за изреку: Ако враг није разбио колевку, разбиће гроб. Само, стрпивост и ђавола савлада.

Наш народ каже: Добро је (кашто) и ђаволу свећу запалити.Само ваља знати, да се свећа пали Богу да помогне, а ђаволу да не науди. О томе, Вук Караџић прича: Некаком чоеку, који је дању ђаволу свећу запалио, дође ђаво у сну, и запита га шта ће да му да за то, а чоек одговори да му каже где има новца у земљи. Онда га ђаво изведе у дуго и широко равно поље, где нема ни трна ни грма, па на једном месту пруживши руку у земљу, рече: Ево овде има закопан пун казан дуката, него сутра дођи с` колима, те га ископај и носи кући.

Чоек обазревши се око себе и видевши да је то место у равну и широку пољу, без и каква знака тешко запамтити и погодити, запита ђавола: Како ћу ја то место сутра познати и наћи?“ а он му одговори да се онде онереди. Чоек ђавола послуша, а кад се у том прене, а то се он у постељи онередио у гаће.

Такве пакости чине ђаволи људима, а не онакве како су данашњи људи и учењаци видели у филмовима. Зато се не ваља дању, свећа ђаволу палити. Треба и за ђавола рећи оно што је право, јер има и добрих ствари које долазе од ђавола. То је народ знао и зато казује: Ни ђаво није онако црн као што људи говоре. Да није ђавола људи данас не би знали за ракију, а то пиће је ђаво створио за добробит људи.

Народ казује како је и зашто ђаво створио ракију: Када је Бог првог човека истерао из раја, бацио је на њега велику бригу. Човек није могао ту бригу да поднесе, и зато је с њега пребачена на земљу. Али ни земља није могла да бригу поднесе, те је тако са земље пребачена на гору. Гора је од бриге почела по крајевима да се суши. Са горе је брига пребачена на камен и камен се од муке растопио. И тако се брига врати на човека.

Човек би од бриге полудео, да није било ђавола, који је измислио ракију. Ђаво је најпре на раскрсници саградио зграду на четири дирека, и са свих страна оставио врата. Ту је ђаво претварао воду у ракију и продавао је. Он је радио тако и частио људе ракијом, да не би људи од многе бриге полудели.

Такву заслугу, има ђаво код људи, и није поштено ово крити. Без ракије би сви људи били луди, а ђаво је створио ракију само зато да би спасио људе од лудила. То данас ни брат брату не би за џабе учинио, а ђаво то учини свим људима без паре и динара. Мало ли је?

Каже народ, да човеку на десном рамену седи анђео и шапуће му, којим путем да иде како би дошао до среће, али ђаво који седи на левом рамену наводи човека на супротан пут. Па, када човек одабере онај пут на који га ђаво упућује, нико од ђавола није сретнији, док се анђео сатире од плача. Отуда и изрека: Срећа га гледа, ал му ђаво неда.

текст непознатог србског аутора, приредио с. Филиповић