Србија

“Отаџбина”: Kако Александар Вучић “спречава хуманитарне кризе” на северу КиМ

Пре неки дан јавност Србије имала је прилике да чује од председника Републике како је спречио хуманитарну кризу на северу Косова и Метохије. Срби који живе на северу јужне српске покрајине имали су прилике лично да се увере у председников рецепт. Он се састоји у томе, да је Александар Вучић сигнализирао свим трговцима да склоне робу са рафова и да је пребаце у магацине. Онда су дошле телевизијске камере и забележиле несташицу прехрамбених и апотекарских производа. После два дана председник је поручио да се роба из магацина врати у рафове трговина што су опет забележиле телевизијске камере. На тај начин је председник Републике спречио хуманитарну катастрофу на северу јужне српске покрајине.

Грађанима Србије је председник то овако објаснио. Да је он несташицу прехрамбених производа избегао преко неба и на начин на који је то радио Робин Худ. Први пут у својој историји Србија је добила неког ко личи на Робина Худа. У преводу, а он то и не крије, председник каже да је шумским путевима обезбедио снабдевање севера. Маркетинг као и све друго.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је на Видовдан пустио у рад водовод на северу Косова и Метохије а воде нема. Отворио бањски комплекс у општини Звечан, а нити особља које ради нити гостију има.

"Отаџбина": Kако Александар Вучић "спречава хуманитарне кризе" на северу КиМ

Кад смо већ код Робина Худа и шумских путева, председник је после две године лагања признао да је он 6. децембра 2012. године инсталирао интегрисано управљање границама између Косова и Метохије и остатка Србије. У тачки пет те одлуке Владе Републике Србије коју је потписао ондашњи председник Ивица Дачић а аминовао први потпредседник Владе Александар Вучић стоји да у случају непредвиђених околности Србија може да повуче одлуку о интегрисаном управљању границама којом се на административне прелазе доводе шиптарски граничари и цариници. Данас, уместо да због хуманитарне кризе власт у Србији повуче одлуку о интегрисаном управљању границама председник Србије, како сам каже, пребацује робу споредним путевима кроз шуму уместо да иде главним путем преко административне линије. Председник то не чини јер је бедна кукавица бојећи се да ће тиме да изгуби подршку својих еврпских „пријатеља“.

И не само то. У Бриселу 2013. године председник је потписао договор са Приштином да 30% прихода од царина са административних прелаза Јариње и Брњак иде општинама на северу Косова после одржаних локалних сепаратистичких избора. Председник Србије је због мало пара продао интегритет и државни суверенитет Републике Србије над јужном српском покрајином. Уз то Влада Србије је за време док је он био њен председник донела уредбу да сваки прелаз ван администртивних прелаза има за последицу кажњавање грађана Србије сумом од 120.000 динара. Србе са Косова и Метохије занима да ли је и председник платио ту казну као и директор Канцеларије за КиМ који је истим путем кроз шуму дошао на север Косоова и Метохије.

Једино одлазак ове криминалне и корумпиране власт на челу са председником Александром Вучићем може да гарантује Србима са Косова и Метохије њихов опстанак на родној груди. У противном, друмови ће пожелет Србаља али Срба нигде бити неће

Можда председник Србије споредним путевима и може да пребаци прехрамбену робу на Косово и Метохију али то не могу остали грађани. Они који су то урадили пре месец дана похапшени су од стране РОСУ полиције и чаме у шиптарским затворима. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ још једном позива председника Србије да укине одлуку о интегрисаном управљању границама и поништи Бриселски споразум како би омогућио слободан проток робе и капитала према јужној српској покрајини. Прича о небу, шумским путевима и Робину Худу је само замајавање народа.

У енглеској историји је лик Робина Худа препознатљив по томе што је он узимао од богатих а давао сиромашнима. Српски Робин Худ узима од сиромашних грађана Србије за себе, своју породицу и своје пријатеље. Само један мали пример. Пре неки дан је „Телевизија Наша“ објавила да јакна Александра Вучића кошта неколико хиљада евра. Одело стаје дупло више. Сат председника Србије, како каже „Телевизија Наша“, кошта неколико десетина хиљада евра. Председник ове чињенице никада до сада није демантовао. Иначе, плата председника је 126.000 динара.

Политика председника Србије у одбрани Косова и Метохије је и лажљива и јалова и немоћна. Док се са једне стране свађа са сепартистима из Приштине имитирајући тако да се бори за јужну српску покрајину са друге стране заокружује државност самопроглашене републике Косово.

"Отаџбина": Kако Александар Вучић "спречава хуманитарне кризе" на северу КиМ

Типичан пример је формирање војске Косова. Јавна је тајна да је на тајном састанку у Паризу са Хашимом Тачијем дао дозволу за формирање војске Косова да би после тога затражио хитну седницу Савета безбедности због истог проблема. На самој седници ниједне речи о формирању војске Косова због које је седница и заказана није изговорио. У седам година своје владавине никада није ни поменуо повратак до хиљаду српских војника и полицајаца предвиђених Кумановским споразумом. Данас на целој територији Косова и Метохије војска самопроглашене републике Косово формира своје касарне. Пре неког времена у некадашњој касарни шпанског КФОР-а у општини Исток уселила се ова сепаратистичка оружана формација. Они су тик уз српску општину Зубин Поток изградили полигон за војну обуку где свакодневном пуцњавом узнемиравају српска села у овој општини. Из тог разлога је појачано исељавање Срба из ионако проређених српских насеља. Гласови протеста се не чују ни од „Српске листе“ ни од Кацеларије за КиМ јер је председник Србије дао благослов да се формира сепаратистичка војска.

Једино одлазак ове криминалне и корумпиране власт на челу са председником Александром Вучићем може да гарантује Србима са Косова и Метохије њихов опстанак на родној груди. У противном, друмови ће пожелет Србаља, али Срба нигде бити неће.

Косовска Митровица
14.07.2019. године

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. pripoveda se da neki maniti gurbet i kod ociju slepac, ko neko pasce pusteno sa lanca, tumarajuci iz rodnog mu bugojna, dja vamo dja tamo, dotumario do servije pa sretne nekakva dokona serva vracajuceg se iz vojne sluzbe tudjinu kako sedi na kamenu, guli tain, zvace luk i zapija serbetom, /to jest rastopljenim secerom u koga sipa vodu pa razblazi to ljutom rakijom/. — oseti bosanac miris, sto serva, sto rane a sto rakije, pa gladan nemade kud no pridje i nazva salam alejkum. — servijanac, uvek u sluzbi tudjina, zna red, pa uzvrati pozdrav i ponudi ono sto imade, nadajuci se da mu ovaj gurbet moze posla i zarade doneti, pojedose sto imase pa za prestonicu krenuse, usput dok jedan tudje uzimase drugi strazu cuvase i tako u drustvu dzakajuci stignu u belerat gde ih niko ne doceka, a leba se mora jesti a sto se vode tice, sava i dunav su veliki a nisu bili ni zagadjeni ni mutni, pa tu upoznase ribara i akademika miku petrovica alasa. — stace kudce mnogo ne morase misleti, jer i onako sa cim nemase, pa se medj supak meraklije umesase i to im srecu donese, jedan vezir vojni postase a drugi aga vilajeta u koji dodjose. — ako ih Srbi ne potamanise, sigurno i danas vladaju i zive, i kada ce vazdan ziveti, toliko dobro im ide.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!