Да ли прети пропаст воћарима који производе трешњу?
Ове сезоне трешње су родиле као никада пре! Није било кише, па је и један од највећих проблема у берби – пуцање плодова, ове сезоне изостао.
Бележе се одлични приноси, а произвођаче је притисла велика мука.
Откупна цена само 50 динара за килограм трешања!
Колику год количину да имате када израчунате све трошкове, почев од цветања па до бербе, испада да нисте зарадили ништа.
Трешња се увек добро држала и по овако срамотној цени се никада није продавала. Произвођачи нас зову, јадају се – род пропада јер се не испалти брање, па све указује да је овако ниска цена вештачки изазвана.
Новом уредбом која је ступила на снагу ове године, дефинисан је озакоњен пропис по коме само поједине хладњаче имају право да откупљују воће и извозе за Руску Федерацију.
Директан долазак купаца из Русије код произвођача више нема. Услови, који су уредбом прописани да хладњача која има дозволу мора да има, су и више него непотребни.
Гледано из угла обичног произвођача јесу бесмислени, али уколико питамо струку и гледамо како је у другим земљама онда су исправни.
Међутим што се нас тиче, овакав Закон је можда прерано донесен, јер услови омогућавају опет раст великих откупљивача док мали пропадају.
Ево шта каже Закон:
Правно лице може да извози воће и поврће са високим фитосанитарним ризиком у Руску Федерацију ако је уписано у Регистар привредних субјеката, Централни регистар објеката и евиденцију извозника за подручје Руске Федерације које води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: евиденција извозника), у складу са специфичним фитосанитарним условима Руске Федерације.
Члан 1
Овом уредбом прописује се евиденција извозника воћа и поврћа у свежем стању (у даљем тексту: воће и поврће) са високим фитосанитарним ризиком у Руску Федерацију, њихове обавезе као и потребна документација за евидентирање.
Члан 2
Правно лице може да извози воће и поврће са високим фитосанитарним ризиком у Руску Федерацију ако је уписано у Регистар привредних субјеката, Централни регистар објеката и евиденцију извозника за подручје Руске Федерације које води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: евиденција извозника), у складу са специфичним фитосанитарним условима Руске Федерације.
Правно лице из става 1. овог члана уписује се у евиденцију извозника ако:
1) Има складиште са температурним режимом (хладњачу), у власништву или у закупу,
– капацитета најмање 500 тона и које има део за минусни режим, односно плусни режим, односно контролисану атмосферу (УЛО) – за воће,
– капацитета најмање 200 тона – за поврће,
– има простор за класирање и паковање воћа и поврћа,
– има простор за фитосанитарни преглед, са радним столом и осветљењем преко 600 луxа;
2) Има запослено, стручно лице одговорно за заштиту биља, које има високо образовање пољопривредне струке на студијама другог степена;
3) Има сопствену или уговорену производњу воћа и поврћа.
Евиденцију извозника води и ажурира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и доставља надлежном руском органу на његов захтев.
Закон је јасан, али је прописан тако да само 20-ак хладњача могу да испуне ове услове, па самим тим и објаве цену за откуп!
На зеленим пијацама трешња никада није била јефтинија, продаје се од 100 динара за килограм, па евентуално, до 200 динара (што је редак случај али само за високу А класу).
Накупци се ограђују и неколико пута, а реално осим трошкова транспорта до места продаје немају више ама баш никаквих трошкова. Уколико је накупац купио трешњу за 50 динара а продаје је за 150, зарадио је чак три пута више од произвођача.
А народ ко народ, купује не пита, гледа само цену и не занима га да ли купује од произвођача или од преподавца.
На жалост, зелене пијаце су тек делић промета где се пласира домаћа трешња. Највеће количине остају или неубране или предате хладњачама које ће их откупити и даље транспортовати у Русију.
Дакле овај закон је донесен и важи за све пољопривредне производе намењене извозу.
Са трешњом је почело, наставиће се и са другим воћем. Креће кајсија, вишња, бресква, па нектарина, шљива, јабука , крушка…А о малини и купини да не говоримо.
Руси желе и траже нашу робу и спремни су добро да плате, али ако се настави овакав тренд ниских цена у откупу, доћи ћемо у ситуацију гашења производње, што је најгори могући сценарио, али који на жалост није неостварив.
Текст приредио: дипл.инж. Горан Вељковић
