Пластичне кесе јесу еколошки проблем, али постоје много већи проблеми које прво треба решити, сматра 40 одсто учесника анкете коју је недавно спровела агенција “Фактор плус”.
Према резултатима, 22 одсто испитаних грађана мисли да су пластичне кесе велики еколошки проблем и да хитно треба радити на укидању кеса. Да пластичне кесе не представљају велики еколошки проблем сматра 20 одсто учесника анкете, док је њих 18 одсто мишљења да пластичне кесе јесу велики еколошки проблем, али да решење није у њиховом укидању, већ у економичној употреби.
Учесници анкете сматрају да највећи еколошки проблем у Србији представља загађење водотокова. Рангирајући највеће проблеме оценама од један до шест, за овај се одлучио највећи број испитаника, њих 74 одсто.
Опасни отпади су на другом месту, а за њих се одлучило 52 одсто испитаника. Следе ваздух са 48 одсто, непостојање система примарне селекције отпада са 19 одсто, остала пластика, као што су флаше, са 17 одсто, а пластичне кесе су тек на шестом месту са 12 одсто.
Судећи по резултатима анкете, у Србији није значајно смањена употреба пластичних кеса од када је почела њихова наплата.
Kако се наводи у испитивању, 57 одсто грађана пластичне кесе користи мање него пре него што су почеле да се наплаћују, док њих 42 одсто користи кесе у истој мери. Има и испитаника, додуше њих један одсто, који кесе користе у већој мери него пре него што су почеле да се наплаћују.
На питање да ли сматрају да пластичне кесе треба да буду још скупље, како би људи престали масовно да их купују, негативно је одговорило 60 одсто испитаника, 30 одсто је одговорило позитивно, а 10 одсто је остало уздржано.
Према резултатима анкете, од када је почела наплата кеса у продавницама, 49 одсто испитаника носи са собом цегер, 34 одсто и даље купује кесе на каси, 13 одсто носи велику пластичну кесу коју је раније купило у продавници, а пет одсто носи мале пластичне кесе које је раније купило.
Велика већина испитаника, њих 91 одсто, за избацивање ђубрета користи кесе које добије или купи на каси, а само њих 9 одсто купује џакове за смеће.
Пластичне кесе, према анкети агенције “Фактор плус”, имају намену у домаћинству, па тако 80 одсто испитаника кесе користи за избацивање смећа, 25 одсто за одлагање ствари, 14 одсто их носи у следећу куповину, 9 одсто их баца, 8 одсто их користи током шетње са псом, а 3 одсто их користи у друге сврхе.
Анкета је спроведена на узорку од 919 испитаника на терену.
Вестионлине
фото: Мондо
Анкетирани су имали пуну информацију о еколошком стању у Србији??? Ако су је имали онда да поштујем чланак о анкети. Нешто као лично искуство ме доводи у сумњу . Ко је депоновао отровне материје на територији Обреновца? Да ли је дата информација о томе? Дати су иницијали, и наводна пресуда са изреченом казном од 150 000 динара. Кошта ли толико тровање земље, воде, биљног и животињског света, укључујући и људску врсту у држави Србији? ( Родитељи који одбију вакцинисање сопствене деце сумњивим вакцинама бивају кажњени том цифром) Са ким се уталио министар екологије, ако се на његове и наше очи увозе забрањена ГМО семена и препарат за заштиту истих? Где је министарство трговине кроз које путују меса стара по четрдесетак година и стижу на трпезе најнежнијих делова српске популације, у вртиће, школске кухиње, на киоске брзе хране? Колико је министар Недимовић, и његови претходници задужио српску популацију примајући на поклон оно што поштен Србин целог живота одрађује без кредита у швајцарцима? Ко контролише испитивања лекова који нису прошли званичну процедуру да буду проглашени леком? Колико је лекова који се само тако зову, а више би им приличило неко друго име, а званично се продају у апотекама? Ово је само мали део непознаница у мојој домовини у којо је сваки уговор између домаће фирме и странца проглашен државном тајном…… Фактор плус то врло добро зна, његова анкета је поручена и добро плаћена, а ваше звездице за чланак, су смејурија……….