Економија

Па није вам ЕПС печењара бандо неспособна, све чега се дохватите уништите!

Вишегодишње лоше управљање Електропривредом Србије на које економисти упозоравају, стигло је на наплату и то као губитак који је ова компанија забележила у 2018. години.

Након добити од 100 милиона евра 2015. године, па 70 милиона 2016, па 52 милиона евра 2017. године, највреднија српска компанија је у прошлој години, према објављеним финансијским извештајима, забележила је губитак од чак 11 милиона евра.

У годишњем извештају о пословању овог јавног предузећа наводи се да је 2018. годину услед отежаних услова пословања, а нарочито у зимском периоду, завршила са негативним финансијским резултатом од 1,3 милијарде динара. Менаџмент компаније је планирао добит од 1,1 милијарде динара.

У самом извештају се наводи да је лошији резултат последица мање производње електричне енергије и то термоелектрана чија је производња била за 13 одсто мања од планиране и веће набавке електричне енергије (због мање производње) која је била за 12 одсто већа од плана.

У самом извештају се наводи да су „блокови у неким периодима радили на техничком минимуму, према довозу и квалитету угља и расположивим количинама угља на депонијама у циљу одржавања депонија угља изнад минималног нивоа, како би се осигурала стабилна производња, а део блокова је потискиван у хладну резерву због недостатка угља“.

Kомпанија је прошле године остварила добит из пословања од 5,6 милијарди динара што је више него упола мање претходне године. Позитиван резултат је остварен и из финансирања (6,9 милијарди динара), али опет више него двоструко мањи него у 2017. години и то пре свега због мањих позитивних курсних разлика. Губитак је направљен у тзв. осталим приходима и расходима где је забележен минус од 12,2 милијарде динара. ЕПС је пре пореза био у плусу 300 милиона динара, да би у минус отишао након плаћања пореза.

Фискални савет је недавно упозорио да су потребне суштинске реформе у ЕПС-у како би могао да инвестира у повећање капацитета и испуни еколошке стандарде. Према њиховој процени годишње инвестиције би требало да износе 600 милиона евра, а тренутно су око 380 милиона. Међутим, да би се финансирала толика улагања неопходно је да компанија прво оствари профит, а данашњи ЕПС се са тим мучи.

У Савету истичу да су потребне интерне реформе, а пре свега смањење броја запослених и смањење просечних зарада. Према годишњем извештају ЕПС група је (без KиМ) запошљавала 29.060 људи, а просечна нето плата је износила 89.639 динара, што је раст од 6,5 одсто (5.400 динара) у односу на претходну годину.

Фискални савет препоручује и побољшање наплате мада је ЕПС пријавио наплату већу од 100 одсто, што значи да су током прошле године наплатили и нека ранија потраживања. То се пре свега односи на РТБ Бор који је уплатио, према УППР-у, 10 одсто својих дугова за струју што је око две милијарде динара, а заузврат им је ЕПС отписао 90 одсто, односно 17,3 милијарде динара.

Препоруке за реформу ЕПС-а се односе и на државу. Пре свега, да се престане са извлачењем кроз дивиденде новца који би требало да иде на инвестиције. Од 2015. године ЕПС је уплатио у буџет преко 250 милиона евра док истовремено има мањак инвестиција. Само у 2018. ЕПС и ЕПС дистрибуција су исплатили држави половину добити из 2017. године, односно скоро три милијарде динара.

Kако наводе у Савету, једини суштински заокрет у пословању ЕПС-а је наплата струје од Железница, РТБ-а Бор и Галенике, али то уопште није последица реформи самог предузећа.

Саша Ђоговић из Института за истраживање тржиште каже да су ЕПС и Србијагас примери како не треба пословати.

„То су партократска предузећа где је поента ухлебљивање партијских кадрова. А ЕПС би требало да кроз инвестиције креира нову вредност. И не само то, него и нова радна места и у другим секторима. Уместо тога, прави губитак. Очигледни су организациони и кадровски проблеми у компанији“, напомиње Ђоговић уз коментар да ту нема тржишног привређивања нити одговорности за рад и нерад.

Према његовим речима, пад производње у термоелектранама због неблаговремених инвестиција у површинске копове довео је и до пада производње струје.

„За то нико није одговарао. Ако Влада стварно жели да се покаже као реформска, а не само на речима, онда мора да загризе у јавна предузећа и да одстрани трулеж“, поручује Ђоговић.

Највећи загађивач у Европи

Уколико српска привреда настави да расте и то по амбициозним стопама које предвиђа Влада, потребе за електричном енергијом биће много веће него данас. Процене су да би у наредних шест година ЕПС требало да повећа производњу за 5.000 гигават-сати (прошле године је произведено укупно 34.346 гивата-сати) што због замене застарелих капацитета, што због раста тражње за струјом. За то би ЕПС требало да у наредних седам година инвестира чак три милијарде евра само у изградњу нових и модернизацију постојећих капацитета. На страну што у заштиту животне средине треба, према проценама, да уложи 800 милиона евра у овом периоду, с обзиром да су термоелектране из Србије (и БиХ) највећи загађивачи у Европи.

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Господо, шта вас чуди? Видите да за време владавине радикализованих радикално напредњака стално урушавају пословање ЕПС-а, да би 2018. године завршили са губитком (или минусом) од једанаест милиона евра. Тактика је добро осмишљена, мрша се најлакше продаје. Само је бациш. Тако ће и печењар са својом, око роштиља, свитом урадити са мршом под именом ЕПС. Предходни, како каже омиљени вођа, све су продали, но ипак су оставили нешто и за будућих. Како ствари стоје, ти – садашњи властодршци све ће отуђити, можда и своје гласаче и на крају и себе. Оно што остане бациће као мршу. Да ли је ЕПС то заслужио, процените сами?

  2. ИНСТИТУЦИЈЕ КАО СКРОВИШТЕ ВЛАСТИ!?

    Код нас све је институцијализовано, министарства, секретаријати, агенције, саветодавство и још много тога. А како ствари стоје, у земљи један ради, а више њих, ако сме, пази. Пажња је посвећена да неко не пази дешавања, а да их погрешно пренесе. Помињу се сендвићи и флашице воде. Можда се деси да нам је то светла, ако не, најсветлија будућност. Неће ваљда, након оноликих успеха и напредака сваке врсте. Сви ће осетити те благодете, те и пензионери. Овим, задњима осмехује се раст пензија, уколико математика успе да израчуна. Бојим се да ће се начекати, а зашто?

    ♣ Вођа ради, остали га нежно пазе. На крају га ухвати дремка. Грешке испаштају други.
    ♣ Свакодневно попијем чашу црног вина за здравље, а остале попијем за душу.
    ♣ Код нас можеш политичара да замислиш без оловке него без чашице.
    ♣ Боље је да cе председник, за време заклетве, удари у главу Јеванђељем него што га држи. Мање би ширио неистину.
    ♣ Како је кренуо премијер(ка) са статистиком о увећању пензија, боље је било да се не заклиње. Мање би секира(о)ла пензионере. Њена заклетва је реда ради, важнија је заклетва шефу.
    ♣ Сваки председник зна снагу своје земље, њену будућност гради, а не сања?
    ♣ Колико наша држава има институција, друго није јој ни потребно.
    ♣ Фискални савет прогласио је нашу електроприведу међу највећим загађивачима у Европи. Није ни чудно, запошљава изнад 30.000 ш*роња.
    ♣ Храна код нас је 20% јефтинија него у ЕУ, плате три и више пута ниже. Из ината гладујемо.
    ♣ Наши водећи политичари, како ствари стоје, удавиће се у сопственој демагогији.
    ♣ Бриселски споразум Београд – Приштина о КиМ изгледа да пада у воду. Као да је састављан на брвну.
    ♣ Државу су модернизовали? Народ је постао адамист, иде го и бос.
    ♣ Власти држе реч, причају неистине непрекидно, институционално.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!