fbpx
Насловна / Србија / Фељтон / Пацовски канали (2): Подлегао притиску комуниста

Пацовски канали (2): Подлегао притиску комуниста

Факсимил у којем Драгановић признаје да се сам предао објављен је у јесен 1967. године у готово целокупној западној штампи. Хрватска емиграција није могла да се прибере од шока и већ су се наслућивали унутрашњи сукоби. Једни су тврдили да је Драгановић уцењен, други да је роб комунистичких власти, трећи да га више и не би требало спомињати јер „и није био неки политички фактор“.

Портпарол југословенске владе Авдо Хумо објавио је јавно писмо Драгановића на седам руком писаних страница на којима Драгановић објављује разлоге за свој „повратак“ у земљу. Да је некакав договор између Драгановића и југословенских власти ипак направљен сведочи саопштење федералног тужиоца Владимира Ђукића да „против Крунослава Драгановића није и неће бити поведен никакав кривични поступак“.

Један од најутицајнијих хрватских емиграната у Аустралији Срећко Ровер био је најагилнији у расправи о случају професора Драгановића. Оптужио га је да је подлегао притиску комуниста без обзира на то да ли се предао или је отет, те да је показао како нема „чврстину једног Степинца“. Ровер који је живео у аустралијској држави Виндзор указао је на једну другу опасност, сада када је Драгановић комунистима у рукама.

„Питање од милион долара“ било је шта ће то Драгановић све испричати истражитељима у Сарајеву у замену за своју слободу или бар блажу казну ако би се на њу комунисти ипак одлучили?!

ЧВОРИШТЕ
Центар у који су се сливале све информације о Крунославу Драгановићу био је улица Вија Нафео Пантелони у Риму. То је била адреса Драгановићевог бившег личног секретара Мирослава Вароша који је имао задатак да координира делатности хрватске усташке емиграције. Од Вароша су сви шефови емиграције из Минхена, Беча, Монтреала и других центара тражили да се хитно реагује са „усташком варијантом истине о Драгановићу“ пре него што буде касно.

[quote]

Паника у ЦИА

Америчка обавештајна заједница била је у паници због пребега Драгановића. Према објављеним извештајима из тог времена, официр Централне обавештајне агенције је написао:
„Он је за нас био изванредан и високорањив извор. Има огромно знање о америчким обавештајним активностима у и око Југославије.“
У неформалним разговорима амерички обавештајци су у жаргону говорили да је Драгановићев пребег раван совјетским пребезима на врхунцу Хладног рата. Како ће се касније испоставити, Американци су заиста имали пуно разлога да страхују за човека који је у вишеструкој игри био и њима изузетно користан.
Теорије о отмици Драгановића, а не добровољној предаји, никад нису потврђене. Такав податак није постојао ни у ЦИА, која у свом извештају о догађају у Трсту бележи само Драгановићев нестанак 10. септембра, да је италијанско-југословенску границу прешао код Трста, али ништа више од тога.

[/quote]

Све чешће се чуло да је прећутна сагласност за Драгановићево враћање у домовину ствар договора комунистичких власти и Ватикана који су поново почели да успостављају политичке контакте после смрти папе Пија XИИ. Поједини емигранти су тврдили да је Драгановић десет година одржавао контакте са једним мајором Удбе, који му је и гарантовао мир ако се врати у земљу. Насупрот свима, Ватикан се сасвим дискретно интересовао код југословенских власти за Драгановићеву судбину. Кардинали Цикоњани и Бондијанино изјавили су да је Ватикан „примио велики број писама хрватске емиграције, те да покушавају да сазнају све околности под којима се Драгановић вратио у СФР Југославију“. Али, кардинали су нагласили и да не желе уплитање које би задирало у југословенско правосуђе.

Такође, утицајни кардинали су јавно напоменули и да би „Света столица била веома захвална југословенској влади за сваки напор у правцу што безболнијег решења овог питања“. Апостолски нунције у Београду, монсињор Кања је рекао да је „то велики скандал за Римокатоличку цркву и да до тога не би дошло да је хрватска емиграција слушала Ватикан, као и да југословенске власти немају интерес да осуде Драгановића, те да ће га црква сместити у неки самостан када буде пуштен на слободу“.

Српска православна црква, ипак, није успела да се суздржи од коментара, па је тако у листу „Православље“ од 17.12.1967. године уредништво објавило писмо др Михаила Б. Милошевића под насловом „Амнестија злочина по закону државном и опроштај грехова по закону божјем“.

ПОД БУДНИМ ОКОМ
Драгановић је прву ноћ одспавао у затвору у Сарајеву.

– Професоре, пођите са мном. Зове вас судија – рекао је стражар дошавши до ћелије.

– Седите, професоре – огласи се судија, поред којег је седео један адвокат. – Позвао сам вас да вам уручим решење о пуштању из притвора и до окончања истраге бићете на слободи. Ваш адвокат нам је дао адресу на којој ћете од сада боравити. Морам да вас обавестим да сте дужни да се одазовете нашем позиву у сваком тренутку. Да ли сте ме разумели?

– Биће тако, господине! Не брините! Најмање ми је стало да сам себи погоршам положај. Морам се сконцентрисати на оно што предстоји, а сами знате колики је то посао и како је све то деликатно – одговори Драгановић.

Драгановић је дуго те ноћи пребирао по папирима, ишчитавао страну и домаћу штампу, бележио на маргинама новина све примедбе на написане речи. Потом је тражио документа по својој торби. Од старта је јасно да се професор добро опремио за разговоре који ће уследити, а који ће појаснити његову улогу у стварању „пацовских канала“.

[quote]

Хоћу пред новинаре

Дан након што се сместио у новом стану, Драгановић је позван и на први разговор са истражним судијом. – Како иде писање изјаве, професоре? – упита судија.
– Па, тако. Знам шта све треба написати, али знам и то да све што напишем морам и да документујем. Наравно, колико сам сад у могућности – рече Драгановић.
– Добро, добро, без журбе. Звао сам вас да кажем како нас је контактирао апостолски нунције из Београда, господин Кања, са молбом да му омогућимо разговор са вама. Ми немамо разлога да му не изађемо у сусрет, наравно ако ви то желите?
– Ја нисам расположен за разговор са монсињором – одговори Драгановић. Драгановићу се није свидело то што се у новинама појављују сви. Сви, осим њега.
– Намеран сам, уз ваше допуштење, да одржим једну конференцију за новинаре. Наше и стране! На њој бих лично говорио о „случају Драгановић“.

[/quote]

 

Вестионлине

 

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шок у САД: штетно по здравље 60 одсто најпопуларнијих и најпродаванијих намирница

* Такве намирнице садрже повећане количине масти и соли, шећера и соли или шећера и …

Амерички мини-шатл X-37B тајно изнео у космос неколико мистериозних малих сателита

НАД нашим главама се догађају све тајанственије ствари. Ратна авијација САД је `пустила у космос` …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *