БЕОГРАД – Народна банка Србије проценила је да ће бруто домаћи производ (БДП) Србије у 2014. забележити пад од 0,5 одсто, а да ће у 2015. години стагнирати.
Генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику Бранко Хинић рекао је да је један од разлога зашто је централна банка ревидирала наниже процену раста БДП за ову и следећу години немогућност да се за кратко време обнове производни капацитети оштећени у мајским поплавама.
„За разлику од цена, производња је у другом тромесечју 2014. била погођена поплавама, пре свега у области рударства, енергетике и пољопривреде. По процени НБС, због штете коју су изазвале поплаве, БДП је опао у другом тромесечју за 1,1 одсто, десезонирано”, рекао је он.
У говору Хинића подељеном новинарима наводи се да је пад БДП од 0,5 одсто у 2014. последица пада пољопривредне производње и мање активности у сектору рударства и енергетике, док би допринос грађевинарства због обнове порушених и оштећених објеката требало да буде позитиван.
„Очекујемо да ће одређен позитиван утицај на економску активност имати започето давање субвенционисаних кредита приведи”, навео је Хинић.
Као и у претходној пројекцији НБС, допринос потрошње домаћинстава и државе БДП-у остаће негативан ове и следеће године због очекиваних мера фискалне консолидације.
Хинић је оценио да ће утицај мера фискалне консолидације бити већи од оног који је био у прошлој пројекцији и неутралисаће очекивани позитиван допринос нето извоза и инвестиција.
Он је рекао да би на раст нето извоза следеће године требало да утиче даљи опоравак зоне евра, а на раст инвестиција санирање последица поплава и даљи напредак Србије у процесу евроинтеграција.
Према речима Хинића, оправак зоне евра у другом тромесечју је настављен, а изгледи за ову и наредну годину су незнатно ревидирани – у 2014. очекује се раст БДП од 1,1 одсто, а у 2015. од 1,6 одсто.
Упозорио је да ризик по започети оправак зоне евра представљају тензије у вези са кризом у Украјини. Даље заоштравање геополитичких тензија, према речима Хинића, могло би имати вишеструко негативне последице како глобално, тако и локално.
„Глобално могућ је негатива утицај првенствено на цене на светским робним тржиштима, кретање капитала и енергетске токове. Потенцијално неповољни ефекти на домаћу економију крећу се од смањења извозних могућности до пораста премије ризика земље и смањења прилива капитала”, рекао је он.
НБС је оценила да ће дефицит текућег рачуна Србије у 2014, исказан према новој методологији, износити 5,9 одсто БДП.
Хинић је навео да је међугодишња инфлација у претходна три месеца наставила да се креће испод доње границе дозвољеног одступања од циља и у јулу је била 2,1 одсто.
„Према централној пројекцији НБС инфлација ће се у трећем тромесечју вратити у оквире циља од четири одсто пулс минус 1,5 процентних поена и до краја године остаће у тим границама”, рекао је он, истичући да је кретање инфлације испод пројекције привремено.
Ризици остварења пројекције инфлације односе се на кретања у међународном окружењу, домаћа фискална кретања и у мањој мери на резултате овогодишње пољопривредне сезоне.
„У пројекцији је претпостављено и да ће до поскупљења цена електричне енергије за 15 одсто доћи четвртом тромесечју. Пошто то поскупљење није потврђено, у случају да се не оствари, инфлација би крајем године била нижа за 0,8 процентних поена у односу на пројекцију”, рекао је генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику.
У току другог тромесечја преовлађивали су апресијацијски притисци на динар, услед пада премије ризика земље и повећаног улагања страних инвеститора у државне хартије од вредности.
Хинић је додао да је поред глобалних фактора, паду премије ризика земље допринела је и најава додатних мера фискалне консолидације.
Навео је да је ЕМБИ за Србију у првој декади јуна био снижен на 220 базних поена што је ниво који је последњи пут забележен у новембру 2007. године.
„Са друге стране на депрецијацијске притиске у јулу утицало је јачана геополитицких тензија али и појава неповољних вести у погледу величине и темпа фискалне консолидације. Ради ублажавања прекомерних осцилација курса у другом тромесечју НБС је интервенисала са 170 милиона евра, а у јулу је продала 30 милиона евра”, рекао је Хинић.
