НЕПОВОЉНИ временски услови, поплаве и болести уништиле су велики део овогодишњег рода поврћа и воћа у Србији. Само је пламењача „осакатила“ парадајз, који се гаји на отвореном, за 25 до 30 одсто. То је тек један од разлога због којег килограм овог поврћа усред лета плаћамо 100 динара, дупло више него у августу лане.
У овом периоду, према подацима Велетржнице Београд, највише се тргује лубеницама, дињама, бресквама, тиквицама, шаргарепом, парадајзом, купусом и паприком. А недељни обим трговања износи више од 3.200 тона робе.
– Слабији је промет парадајза у односу на прошлу годину, због смањене понуде, али и јаче цене – каже Јована Милићевић, из Велетржнице Београд. – Лошији је и промет лимуна. Мања је понуда, јаче су цене, а слаб је и род. Тренутна цена лимуна је од 260 до 280 динара за килограм, док је прошле године његова цена износила од 140 до 170 динара.
Болест је уништила и род кромпира, који ће бити мањи за 10 до 20 одсто, а код винове лозе, штета је и до 40 одсто засада. Због благе зиме преживели су многи штетни организми, а честе и обилне падавине током пролећа и лета спирале су препарате са биљака.
– Озбиљни и искусни произвођачи, који живе искључиво од продаје воћа и поврћа, раде све како треба – оцењује Гордана Јовановић Николић, самостални стручни сарадник за заштиту биља у лесковачкој Пољопривредно саветодавној и стручној служби. – Не играју се производњом. Примењују од самог почетка квалитетна средства и ту нема пропуста, јер је губитак велики уколико дође до штете.
На овом подручју где доминира производња меркантилног кромпира од пламењаче није страдао само лист већ је инфекција почела да се шири и на кртоле. Због тога, око пет одсто произвођача уопште није ни вадило кромпир, док су многи морали да то учине раније него обично, како би спасили род.
На око 16 ари винограда Боривоја Ђорића из Лесковца, где је рађало више од 2.000 килограма грожђа, штета ће бити готово стопроцентна. Он каже да деценијама није имао проблем да сачува род, али да ове године није успео у томе.
– Прскао сам препаратима које сам користио годинама, а онда сам применио и неке нове на препоруку апотекара, али ниједна од тих мера није помогла – каже Ђорић. – Плашим се да ћу остати без засада, јер је стање све лошије.
Стручњаци су виноградарима, где је дошло до јаке појаве пламењаче и сиве трулежи, ове године препоручивали интензивније третмане, системичне препарате и скраћење рокова између третирања. Због великих киша, међутим, многи данима нису могли да уђу у поље, иако су знали да би морали нешто да учине како би заштитили засад.
БРЗО РЕАГОВАЊЕ
СТРУЧЊАЦИ поручују да нема препарата који може да заштити винову лозу после дужег времена од појаве болести. Поједини апотекари често продају оно што имају на рафовима, не упуштајући се у проблематику, а изгубљено време је ненадокнадиво, сматрају стручњаци.
И. МИТИЋ – Ј. СУБИН, Новости
