* “Општинама и градовима приходи су умањени за око 30 милијарди динара годишње у односу на период пре закона који су нападали из Фискалног савета; Ако имамо мање пара него 2011, што се Фискални савет чуди што су општине дужне. Чудо би било да нису”
Буде ли дуг локалних самоуправа и градова у Србији “потопио државни буџет”, како је то сликовито објаснио Павле Петровић из Фискалног савета, одговорност ће бити не само на локалним властима, већ и на држави која је дозволила да се ствари отму контроли, што се као логичан след десило након што је локалним самоуправама, а у корист Републике, ускратила део прихода.
Укупан дуг локалне самоуправе је, како се наводи у извештају Фискалног савета, милијарду евра или четири одсто БДП, највећи проблеми су у највећим градовима па је тако Крагујевац на ивици банкрота (четири милијарде динара дуга), за нијансу боље стоји Ниш са три милијарде динара дуга, док је у великом проблему и Београд, који 15 одсто својих расхода даје највећем комуналном губиташу у држави ГСП-у.
Као велики проблем Фискални савет истиче и вишак од 10.000 запослених на локалу, али и то што 200 милиона евра годишње оде на субвенције, док за инвестиције у локалну инфраструктуру недостаје бар 250 милиона евра. Највеће губитке, чак 80 одсто прави 20 предузећа, а држава рупе “крпи” тако што из буџетских резерви помаже дефицитарне општине. Тако је, само у ту сврху, исплаћено из буџетских резерви две милијарде динара. Ниш је добио, на пример, пола милијарде динара, док је “успешна” Јагодина, како то сваки пут не прескочи да помене њен градоначелник Драган Марковић Палма само у априлу одлуком Владе, потписао добила 60 милиона динара прве помоћи из буџета.
Да је одговорност на држави, и на Фискалном савету тврди и председник општине Параћин Саша Пауновић. Он за Данас каже да су општинама и градовима приходи умањени за око 30 милијарди динара годишње у односу на 2011. годину, односно на период пре закона који су нападали из Фискалног савета, а где су Републици приходи повећани за 133 милијарде годишње.
– Ако имамо мање пара него 2011. када су већ приходи били смањени и од стране претходне владе, умањен је био трансфер, а обавезе нису остале само исте него су се повећале, што се Фискални савет чуди што су општине дужне. Чудо би било да нису – каже Пауновић.
Говорећи о 200 милиона евра субвенција као о лошој општинској политици Фискални савет, сматра Пауновић, промашује тему јер то нису субвенције за плате, него углавном новац за плаћање комуналних услуга као што је јавна расвета, хватање паса, уништавање комараца, одржавање паркова и слично.
– Ове комуналне услуге морају да обављају ЈКП по закону о комуналним делатностима, а не наплаћују се од грађана кроз некакве рачуне. Дакле морају да се плате из буџета и најчешће се приказују тако као субвенција – напомиње наш саговорник.
Дуг општина и градова одговорност је и Фискалног савета, напомиње Пауновић, јер се ФС пет година уназад здушно залагао да се смање и укину приходи општина и градова, а да уопште нису били упознати са тим какво је стање и шта све мора да се плаћа.
– Ако је локалу укинуто 250 милиона евра прихода годишње, шта је чудно што је укупан дуг можда милијарда? То је неких пет пута 250 милиона, од чега је половина или више дуг Београда – истиче Саша Пауновић.
А Београд (из чије градске управе у току дана нисмо успели да добијемо коментар на овај извештај) има проблема са дугом који је од 60 милиона евра у 2007. нарастао на 410 милиона у 2013, али пре свега са нерентабилним градским саобраћајним предузећем за које издвајају 15 одсто својих расхода. Годишњи мањак који ГСП прави је 100 милиона евра, од продаје карата зараде 10 милијарди динара, а трошкови су им 24 милијарде динара.
У најлошијој финансијској ситуацију су у Крагујевцу – који је како кажу у ФС пред банкротом из ког не може да се извуче без помоћи државе.
Тим поводом градоначелник Крагујевца Радомир Николић је у изјави за сајт града рекао: “Ја то причам већ три године, па зар нисам на првој конференцији за новинаре рекао да сам изабран за стечајног управника, а не за градоначелника?” Дугови града у минуле готово три године нису смањени, упркос чињеници да је влада Александра Вучића била благонаклонија локалној власти са СНС-ом и Радомиром Николићем на челу него док је град водио лидер Заједно за Шумадију Верољуб Стевановић.
Стевановић је за наш лист рекао да су тврдње и оптужбе напредњака на његов рачун “обичне будалаштине”, којима покушавају да покрију сопствену неподобност. Он тврди да напредњачка власт није успела да доведе ниједну инвестицију, те да отуда нема ни нових радних места, ни новца у буџету од пореза на плате.
Град је, према Стевановићевим речима, након октобра 2014. из државног буџета добио више од милијарду динара, а у међувремену је узео и кредит од 23 милиона евра, а да нико не зна где је завршио тај новац, пошто у граду све пропада.
На основу дугогодишњег искуства у раду са локалним самоуправама у Србији стручњак на пројекту Швајцарске канцеларије за развој Бранислав Милић каже за Данас да је препорука да се градови и општине више ослањају на своје сопствене приходе.
– Један од њих је, на пример, порез на имовину. У протеклих пет година ми смо са локалним самоуправама радили на томе да прошире обухват тог пореза, и показало се да на тај начин може да се “допуни” општинска каса без додатног задуживања – истиче Милић.
Ниш: Градска управа без коментара
Град Ниш је крајем пошле године према извештају Фискалног савета каснио у плаћању обавеза у вредности од три милијарде динара, што представља више од трећине градског буџета. У претходне три године Град Ниш је добијао ванредну помоћ из републичког буџета од пола милијарде динара. У исто време поразни су резултати инвестиција, те тако је свега 38 одсто домаћинстава прикључено на канализациону мрежу и 64 одсто на водоводну.
На питање да нам прокоментарише резултате Града Ниша и извештај Фискалног савета заменик градоначелника Милош Банђур нам је рекао да ће то моћи да уради тек када прочита извештај.
Јанковић: “Банкрот бахатих”
Покрет слободних грађана Саше Јанковића оценио је да извештај фискалног савета показује да државом и свим нивоима власти владају “братија и партија”, зарад личне користи. “У највећим проблемима су градови у којима је СНС најдуже на власти и у којима владају људи блиски врху те странке – Крагујевац, Ниш, Београд и Нови Сад. У тим градовима штеди се на социјалним давањима, они не могу да сервисирају дугове који доспевају док се истовремено у Крагујевцу расписују тендери за скупа алкохолна пића, на приватна путовања путује се службеним аутом, а у Београду се граде вишемилионске фонтане и јарболи”, наводи се у саопштењу.
Пише: Љ. Буквић – З. Радовановић, Данас.рс
