Пензија постала сан за Американце

Вашингтон — Истраживања показују да већина радника у Сједињеним Државама очекује да ће се пензионисати касније него што су првобитно планирали.

Погођени рецесијом која је знатно умањила инвестиције и вредност домова, старији американци су се изгледа помирили с тим да ће касније ићи у пензију, као и да она више не представља одлазак са тржишта рада.

Чак 82 одсто америчких радника старијих од 50 година очекују да ће морати да раде и за плату чак и кад се пензионишу, показују истраживање Асошијетед преса. 

Резултати анкете показује да 47 одсто испитаника очекује да ће се пензионисати касније него што су првобитно мислили. Мушкарци, мањине, родитељи мале деце, они који зарађују мање од 50.000 долара годишње, као и они који не поседују здравствено осигурање, спремнији су да мењају своје планоце. 

“Многи људи су искусили пад доприноса за пензијско осигурање, тако да сада морају да надокнаде тај период у којем су изгубили новац”, каже Оливиа Мичел, професорка на Универзитету Пенсилванија, која је иначе стручњак за пензијско осигурање. 

Када је реч о факторима који су радницима важни за одлуку о одласку у пензију, 78 одсто је навело финансијске потребе, 75 одсто здравље, 68 одсто способност да обављају свој посао, 67 одсто привилегије за запослене попут здравственог осигурања. 

Том Садовски, 65-годишњи графички дизајнер из Стерлинга у америчкој савезној држави Вирџинија, планирао је да ове године иде у пензију. 

Међутим, посао Садовског је пропао због рецесије што је изазвало удар на његову уштеђевину. Будући да има четири ћерке у тинејџерским годинама, знао је да ће морати да одложи планове за пензију. 

“Када је мој отац био у овом годинама, био је у пензији већ 10 година и одселио се на Флориду. Времена су сада другачија за вечину људи”, каже Садовски који је одлазак у пензију морао да одложи за пет година, али очекује да ће чак и тада морати да зарађује са стране. 

Иако је доста његових пријатеља без деце већ отишло у пензију, Садовски је решен да не тугује над својом судбином. 

“На тренутак можда и помислим да бих волео да сам на њиховом месту, али ја не могу да живим на такав начин”, каже он. 

Померање границе за одлазак у пензију поклапа се са трендумо рада у позним годинама. Учешће старијих Американаца у активној радној снази у сталном је порасту од 1990. године. Старији радници су данас најбрже растући сегмент америчког тржишта рада – очекује се да ће људи старији од 55 година чинити четвртину радне снаге до 2020. године. 

Ни живот у пензији није што је некад био. Стереотип о селидби и провођењу мирних пензионерских дана на Флориди је одавно мртав. Међу Американцима који су већ у пензији, њих четири одсто тражи посао, а 11 одсто већ ради. 

Они који још нису у пензији показују још веће интересовање да наставе да раде – 47 испитаника рекло је да ће највероватније да наставе да раде и након пензионисања, а 35 одсто њих тврди да не искључује такву могућност. 

“Дефиниција пензије се променила. Сада наше клијенте питамо: ‘Шта ће бити ваш посао после пензионисања?'”, каже финансијски планер Бред Гликман. 

Једна од оних која је морала да потражи посао и након пензионисања је и 69-годишња Клара Марион. Ова учитељица је отишла у пензију 2000. године, али се на посао вратила већ годину дана касније. У пензију је поново отишла 2007. године, али је на крају морала да прихвати хонорарни посао јер јој је недостајало новца. 

Када се први пут пензионсала, Клара Марион имала је уштеђевину од 100.000 долара, али је већину тог новца искористила. Њена пензија није довољна да би се покрили рачуни, а не испуњава услове за социјалну помоћ. Тако да је морала да се врати у учионицу где ђацима у другом разреду држи часове четири дана у недељи. 

“Волела бих да дремам код куће, али вероватно више нећу доживети пензију”, каже Клара Марион.

 

Б92, АП