Пиво пила и српска властела

СРБИ нису пивопије. Мада многима то тако не делује, у односу на потрошњу овог пића у свету, наша земља далеко заостаје за водећима! По глави становника годишње попијемо 65 литара пива, што је за трећину мање од Хрвата и готово упола „слабије“ од Аустријанаца. У истом периоду произведемо око пет милиона хектолитара, а, на пример, Немци скоро 20 пута више. Међутим, традиција прављења и испијања овог напитка код нас није мала.

Према речима Саше Деспотовића, инжењера прехрамбене технологије, асистента на Технологији пива Пољопривредног Факултета Земун, Срби су за ово пиће знали још у раном средњем веку. Справљали су га и пили на двору, манастирима и приватним поседима. О томе сведоче и Светосавска хрисовуља, Дечанска повеља и једно сачувано писмо краља Владислава.

Прво српско пиво правило се од слада из жита, уз поступак охмељивања. Зависни сељаци на поседима Бањског, Бистричког, Грачаничког и Дечанског властелинства, били су дужни, обично пред неки празник, да дају манастиру слад и хмељ.

Пиво се пило и у Пиротском крају, али се спремало са овсеном житарицом, и било је познато под називом „Аловина“. Слична је руском квасу. Озбиљнија употреба пива почиње у 16. веку, за време владавине деспота Стефана Лазаревића и раста привредног живота у Београду.

ДОМАЋИ РЕЦЕПТ

ПИВО се може произвести у сопственом дому.
– За 20 литара пива потребно је 23 литра воде, четири килограма јечменог слада, 250 грама пшеничног слада, 0,25 килограма ароматичног слада, 30 грама пелета хмеља и једна кесица квасца – диктира рецепт Деспотовић.
– У време Деспота Стефана, све се више пило пиво као ново пиће – каже Саша Деспотовић. – Након аустро-турског рата почетком 18. века и аустријске окупације Београда долази до насељавања Немаца који са собом доносе знање и технологију прозводње пива. Управо у том периоду на Дорћолу се отварају две мале пиваре радионице.

Како наш саговорник каже, када су се Турци поново вратили у Београд, пивари се селе на леву обалу Дунава и Саве, у Земун и Панчево и тако настаје најстарија пивара на Балкану – Панчевачка пивара, која је почела са радом 1722. године. Власник је био Абрахам Кепиш.

Како истраживања показују, у 18. веку се у Београду трошило много алкохола. Српски гувернер, генерал Марули, у једном извештају из 1731. године се жали како: „Сваки неваљалац, који овамо добегне и узме једну собу под кирију, купи буре или два пива или их узме на вересију“. За време немачке владавине Београдом, трошило се нарочито много пива.

КАПАЦИТЕТ МЕРЕН КОФАМА

ПАНЧЕВАЧКУ пивару Абрахам Кепиш је основао 1722. године по уговору који је закључио са Земаљском администрацијом Аустрије – каже Деспотовић. – Производило се на занатски начин, а капацитет је био 10.950 кофа, или 6.100 хектолитара. Пивара је од 1847. године у власништву породице Вајферт, која је дала значајан допринос развоју пиварства у Панчеву и Београду. Пред Први светски рат пивара је достигла капацитет 31.000 хектолитара пива, а у периоду 1921-1927. године, након реконструкције, капацитет се повећава на 50.000 хектолитара.

– Након Панчевачке пиваре, 1730. године отвара се Вршачка пивара коју су основали немачки досељеници као коморску пивару која је била под контролом државе – каже Деспотовић.

– Убрзо након тога отварају се пиваре у Зрењанину 1745. године, Апатину 1756. године, Бечеју 1806. године, Јагодини 1852. године, Ваљеву 1860. године, Нишу 1884. године, Челареву 1892. године…

У 19. веку кнез Милош Обреновић испољио је велико интересовање за пиварство.

– На његову молбу млинарски стручњак из Сремске Митровице, Вајхапл, 1839. године отвара прву малу радионицу за варење пива у Београду, на простору између данашњих улица Скадарске и Цетињске – прича Деспотовић.

– Тако и почиње новија историја београдског пиварства. Одмах затим изграђена је и Велика пивара кнегиње Љубице, на углу Балканске и Гепратове улице, која је касније одиграла значајну улогу у културним и политичким збивањима.

У Великој пивари одржавале су се и прве позоришне представе у Београду. Касније је створено и прво Српско пиварско акционарско друштво.

Почетак 20. века обележиле су многе техничке новине, које су уведене како у београдске, тако и у остале пиваре на територији тадашње Југославије. Све новине први је уводио Ђорђе Вајферт, власник панчевачке пиваре, који је изградио нову велику пивару и у Београду, испод Топчидера, на месту данашње велике фабрике БИП.

 

Б. Царановић, Новости