Свет

Пла­не­та је за­ду­же­ни­ја данас не­го пре почетка економске кри­зе у 2008.год

Огром­на еко­ном­ско-фи­нан­сиј­ка кри­за, ко­ја је свет за­пљу­сну­ла 2007. и 2008. го­ди­не, ја­сно је ука­за­ла свим ве­ли­ким свет­ским еко­но­ми­ја­ма да све има сво­ју це­ну. Све, па и пра­ви кре­дит­ни бум ко­ји је обе­ле­жио не­ко­ли­ко го­ди­на уочи кри­зе, ка­да су вла­де, кор­по­ра­ци­је али и обич­ни љу­ди за­ду­жи­ва­ли ви­ше од сво­јих ре­ал­них мо­гућ­но­сти. Свет­ска при­вре­да је та­да скли­зну­ла у ре­це­си­ју а ве­ћи­на вла­да, на­ро­чи­то раз­ви­је­них бо­га­тих др­жа­ва, на­ја­ви­ла је но­ву еко­ном­ску по­ли­ти­ку ко­ја се ба­зи­ра­ла на ве­ћој штед­њи и сма­ње­ње јав­ног и при­ват­ног за­ду­жи­ва­ња. Ме­ђу­тим, осам го­ди­на од по­чет­ка кри­зе – ко­ја је у до­бром де­лу све­та већ про­шлост – ни­шта се ни­је про­ме­ни­ло. Свет не са­мо што ни­је кре­нуо пу­тем сма­ње­ња за­ду­жи­ва­ња не­го је за­ду­же­ни­ји још за до­дат­них 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Шта­ви­ше, за­ду­же­ност у про­шлог го­ди­ни је три пу­та ве­ћа од бру­то дру­штве­ног про­из­во­да це­ле свет­ске еко­но­ми­је. Да­кле, фи­нан­сиј­ски ба­лон је у од­но­су на 2007. још на­ду­ва­ни­ји и са­мо је пи­та­ње ка­да ће и где да пук­не.

                                                                          +    +    +    +

Ка­да се фи­нан­сиј­ски ба­лон рас­пу­као 2007. го­ди­не, мно­ги су по­ми­сли­ли да до­ла­зи вре­ме у ко­јем ће во­де­ће еко­но­ми­је све­та мо­ра­ти да во­де еко­ном­ску по­ли­ти­ку за­сно­ва­ну на ре­ал­ни­јим осно­ва­ма. Ме­ђу­тим, ре­зул­та­ти нај­но­ви­јег ис­тра­жи­ва­ња кон­сул­тант­ске ку­ће „Ме­кин­зи” ука­зу­ју да је свет про­пу­стио шан­су да сма­њи ду­го­ве и да су све ве­ли­ке при­вре­де све­та да­нас знат­но за­ду­же­ни­је не­го на по­чет­ку фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. го­ди­не.

Ме­кин­зи­јев гло­бал­ни ин­сти­тут ис­пи­ти­вао је, не са­мо ко­ли­ка је за­ду­же­ност др­жа­ва, већ и ко­ли­ка је укуп­на за­ду­же­ност по­је­ди­нач­них при­вре­да у шта ула­зи и за­ду­же­ност до­ма­ћин­ста­ва, фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја и не­фи­нан­сиј­ских кор­по­ра­ци­ја. Упр­кос то­ме што су во­де­ћи по­ли­ти­ча­ри кра­јем про­шле де­це­ни­је ин­си­сти­ра­ли на то­ме да је вре­ме да се сма­ње за­ду­жи­ва­ња и што ви­ше от­пла­те већ по­сто­је­ћи ду­го­ви, „Ме­кин­зи” је утвр­дио да су се ми­ну­лих се­дам го­ди­на упра­во др­жа­ве, то је­сте њи­хо­ве вла­де, нај­ви­ше и нај­бр­же за­ду­жи­ва­ле.

„Ви­со­ка за­ду­же­ност успо­ра­ва еко­ном­ски опо­ра­вак и по­ве­ћа­ва ри­зик за но­ве кри­зе”, об­ја­шња­ва ко­а­у­тор­ка „Ме­кин­зи­је­ве” сту­ди­је Су­зан Ланд.

У дру­гом квар­та­лу 2014. др­жа­ве, пред­у­зе­ћа, фи­нан­сиј­ски сек­тор и при­ват­ни­ци у це­лом све­ту би­ли су за­ду­же­ни са 199 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра, што је по та­да­шњем кур­су би­ло 145 хи­ља­да ми­ли­јар­ди евра, а бу­ду­ћи да је вред­ност евра у од­но­су на до­лар па­ла са­да то из­но­си 175 хи­ља­да ми­ли­јар­ди евра.

Ис­тра­жи­ва­чи „Ме­кин­зи­ја” су из­ра­чу­на­ли да то зна­чи да је за­ду­же­ност све­та 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра ви­ша не­го при­ли­ком из­би­ја­ња фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. го­ди­не. Шта­ви­ше, у од­но­су на 2000. го­ди­ну свет је са­да за­ду­же­ни­ји за без­ма­ло два и по пу­та, а укуп­ни дуг из­но­си не­ве­ро­ват­них 286 од­сто бру­то дру­штве­ног про­из­во­да (БДП) це­лог све­та.

За нај­ве­ћи удео у тих до­дат­них 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра за­ду­же­ња за­слу­жне су вла­де др­жа­ва, ко­је су јав­ни дуг по­ди­гле за 25 хи­ља­да ми­ли­јар­ди, док је фи­нан­сиј­ски сек­тор сма­њио сво­ја ду­го­ва­ња, на­ро­чи­то у САД и још не­ким зе­мља­ма ја­ко по­го­ђе­ним кри­зом.

„То је као ба­лон. Уко­ли­ко при­ти­сне­те дуг на јед­ном ме­сту, он ис­ка­че не­где дру­где у си­сте­му”, ре­као је за „Фај­нен­шел тајмс” Ри­чард Добс, је­дан од ко­а­у­то­ра ис­тра­жи­ва­ња.

Оно што де­лу­је за­бри­ња­ва­ју­ће је­сте чи­ње­ни­ца да је од 47 ана­ли­зи­ра­них еко­но­ми­ја, са­мо њих пет сма­њи­ло јав­ни дуг. То су Изра­ел, Еги­пат, Ру­му­ни­ја, Са­у­диј­ска Ара­би­ја и Ар­ген­ти­на. На­су­прот њи­ма, ре­кор­де­ри у по­ве­ћа­њу ду­го­ва­ња у пе­ри­о­ду од 2007. до 2014. су Шпа­ни­ја (72 про­цент­на по­е­на), Ки­на (83 про­цент­на по­е­на), Пор­ту­га­ли­ја (100), Грч­ка (103), Син­га­пур (129) и Ир­ска (172)

Пре­ма оце­ни еко­ном­ских ана­ли­ти­ча­ра, овај на­лаз до­ка­зу­је за­што је без­ма­ло не­ве­ро­ват­но да ће вр­ху­шка евро­зо­не до­зво­ли­ти от­пис грч­ких ду­го­ва, јер би се опрост ду­жнич­ких гре­ха си­гур­но при­ја­ви­ле и Ир­ска, Пор­ту­га­ли­ја и Шпа­ни­ја.

 

Ана­ли­ти­ча­ри „Ме­кин­зи­ја” твр­де да што се ти­че др­жав­них ду­го­ва по­бољ­ша­ња уско­ро не мо­гу оче­ки­ва­ти. Ме­ђу­тим, они ис­ти­чу да у евро­зо­ни ће по­сто­ја­ти три из­у­зет­ка ко­ја не­ће по­ве­ћа­ва­ти сво­је за­ду­же­ње – оче­ки­ва­но то је Не­мач­ка, али нео­че­ки­ва­но за мно­ге то су Ир­ска и Грч­ка.

Иако Шпа­ни­ји, Ја­па­ну, Пор­ту­га­ли­ји, Фран­цу­ској, Ита­ли­ји и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји пре­по­ру­чу­ју да сма­ње ду­го­ве кроз ре­зо­ве у јав­ном сек­то­ру и по­ве­ћа­ње по­ре­за, екс­пер­ти „Ме­кин­зи­ја” при­зна­ју да би те ме­ре мо­гле да угро­зе еко­ном­ски раст тих зе­ма­ља.

Упра­во то еко­ном­ско вр­зи­но ко­ло про­тив ко­јег се из­ри­чи­то бо­ри но­ва грч­ка вла­да Алек­си­са Ци­пра­са под­ста­кло је и „Ме­кин­зи” да као „све­же при­сту­пе” су­ге­ри­ше но­ви­не у от­пла­та­ма хи­по­те­кар­них кре­ди­та и дру­гих ду­го­ва у ко­ји­ма би се бо­ље по­де­ли ри­зик из­ме­ђу ду­жни­ка и по­ве­ри­о­ца.

За раз­ли­ку од не­мач­ког ми­ни­стра фи­нан­си­ја Вол­фган­га Шој­блеа, „Ме­кин­зи” сма­тра да тре­ба ди­ску­то­ва­ти о то­ме ка­ко бу­ду­ће кри­зе тре­ба спре­чи­ти од­ла­га­њем от­пла­те или ћак от­пи­сом ду­го­ва и то кроз про­грам „кван­ти­та­тив­ног ла­ба­вље­ња” ко­је спро­во­де цен­трал­на бан­ке. Аме­рич­ки кон­сул­тан­ти ти­ме за­пра­во пред­ла­жу да др­жа­ве штам­па­ју па­ре и у јед­но­крат­ним про­гра­ми­ма от­ку­пљу­ју об­ве­зни­це за­ду­же­них др­жа­ва. Баш она­ко ка­ко је пред­сед­ник Европ­ске цен­трал­не бан­ке Ма­рио Дра­ги на­ме­ра­ва да ра­ди од мар­та ка­да по­чи­ње про­грам упум­па­ва­ња 60 ми­ли­јар­ди евра ме­сеч­но у евро­зо­ну.

Осим то­га, „Ме­кин­зи” ис­ти­че да ко­ри­сни ре­зо­ви у јав­ном сек­то­ру, по­себ­но ви­со­ко за­ду­же­ним др­жа­ва­ма као што су Ја­пан, Ир­ска или Син­га­пур, мо­гу из­и­ски­ва­ти и при­ва­ти­за­ци­ју др­жав­не имо­ви­не, ве­ће по­ре­зе за бо­га­те, ли­бе­рал­ни­ји од­нос пре­ма ин­фла­ци­ји и „ефи­ка­сни­је про­гра­ма ре­струк­ту­ри­ра­ња ду­го­ва”.

Ове пре­по­ру­ке без­ма­ло ли­че на до­бар део зах­те­ва но­ва вла­де пре­за­ду­же­не Грч­ке та­ко да не чу­ди не­дав­на из­ја­ва но­вог грч­ког ми­ни­стра фи­нан­си­ја Ја­ни­са Ва­ру­фа­ки­са да у вре­ме­ни­ма при­вред­не стаг­на­ци­је око­ре­ли ка­пи­та­ли­сти и ра­ди­кал­ни ле­ви­ча­ри по­ста­ју ује­ди­ње­ни у сво­јим на­по­ри­ма да ура­де све са­мо да сма­ње оча­јан ути­цај пре­ве­ли­ких ду­го­ва.

——————————————————–

Обич­ни љу­ди – велики дужници

Се­дам др­жа­ва су у из­ве­шта­ју „Ме­кин­зи­ја” озна­че­не као по­себ­но ра­њи­ве у по­гле­ду ду­го­ва­ња „обич­них љу­ди”, то јест до­ма­ћин­ста­ва. Хо­лан­ди­ја, Швед­ска, Аустра­ли­ја, Ју­жна Ко­ре­ја, Ма­ле­зи­ја, Тај­ланд и Ка­на­да бе­ле­же за­бри­ња­ва­ју­ће ви­со­ке ко­е­фи­ци­јен­те ко­ји ме­ре ду­го­ва­ња у од­но­су на при­ма­ња до­ма­ћин­ста­ва. Та­ко је овај ко­е­фи­ци­јент у Ка­на­ди чак 163 од­сто, при че­му је 2007. го­ди­не био 141 од­сто. Оно што је за Ка­на­ђа­не за­бри­ња­ва­ју­ће је­сте чи­ње­ни­ца да је њи­хо­ва за­ду­же­ност у од­но­су на при­ма­ња са­мо не­знат­но ма­ња у од­но­су на Гр­ке.

Кон­крет­но, Ка­на­ђа­ни су узи­ма­ли кре­ди­те да ку­пу­ју ку­ће и ста­но­ве. До­бра вест за њих је да је це­на не­крет­ни­на у Ка­на­ди у пе­ри­о­ду од 2007. до 2014. по­ра­сла за 28 од­сто, а Ка­на­ђа­ни и да­ље у ве­ли­ком бро­ју успе­ва­ју да от­пла­ћу­ју ра­те кре­ди­та.

„Го­ди­на­ма су нам при­ча­ли ка­ко свет сма­њу­је за­ду­жи­ва­ње, од­но­сно от­пла­ћу­је сво­је ду­го­ве. Али из­ве­штај ’Ме­кин­зи­ја’ по­твр­ђу­је су­прот­но. За­пра­во, свет је да­нас 50 би­ли­о­на до­ла­ра ду­бље у ду­го­ви­ма не­го што је био пре фи­нан­сиј­ске кри­зе”, из­ве­сти­ла је за ка­над­ски Си-Би-Ес Аман­да Ланг, еко­ном­ски ко­мен­та­тор.

С дру­ге стра­не, до­ма­ћин­ства у Ир­ској, Шпа­ни­ји, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и САД за­бе­ле­жи­ла су пад ко­е­фи­ци­јен­та за­ду­же­но­сти у од­но­су на при­ма­ња.

Ипак, еко­но­ми­сте ви­ше бри­ну зе­мље чи­ји гра­ђа­ни ни­су сма­њи­ли за­ду­же­ност та­ко да ис­ти­чу да су за те зе­мље нео­п­ход­но мно­го флек­си­бил­ни­ји уго­во­ри о стам­бе­ним кре­ди­ти­ма, ја­сни­ја пра­ви­ла о лич­ном бан­кро­ту и пре­ци­зни­ји стан­дар­ди за по­зајм­љи­ва­ње нов­ца.

Н. Ра­ди­че­вић

——————————————————–

Повериоци чекају на паре из Кине

Пла­не­та је за­ду­же­ни­ја данас не­го пре почетка економске кри­зе у 2008.год

Шангај: половина кинеског дуга лежи у кредитима за купопродају земљишта и нову градњу (Фото Ројтерс)

„Свет­ска еко­но­ми­ја би у сле­де­ћих не­ко­ли­ко го­ди­на мо­гла да скли­зне у фи­нан­сиј­ску кри­зу… го­ру од оне 2008. го­ди­не ”, упо­зо­ре­ње Гу­ан Ђи­ан­зхон­га, ше­фа ки­не­ске бо­ни­тет­не аген­ци­је „Дан­гонг” пре­не­ла је аген­ци­ја ТАСС.

Рас­ту­ћи ду­го­ви, не­у­јед­на­чен при­вред­ни раз­вој САД, ЕУ, Ки­не и не­ких дру­гих зе­ма­ља у еко­ном­ском успо­ну, су по Гу­а­ну, глав­ни под­стре­ка­чи сле­де­ћег „ве­о­ма из­глед­ног” фи­нан­сиј­ског уру­ша­ва­ња све­та. 

„Кри­за се раз­ве­ја­ва по­ли­ти­ком на­глог до­штам­па­ва­ња нов­ца. Цео свет ће због то­га пла­ти­ти це­ну”, пред­ви­ђа Гу­ан.

Гу­ан Ђи­ан­зхонг не на­во­ди ко­ли­ки су „рас­ту­ћи ду­го­ви ” Ки­не, али по­зај­ми­це дру­ге на­ја­че еко­но­ми­је све­та уве­ли­ко су те­ма на За­па­ду.

Уку­пан ки­не­ски дуг ( др­жав­ни, при­вред­ни и при­ват­них ли­ца) из­но­си око 18 би­ли­о­на до­ла­ра, од­но­сно око 200 про­це­на­та БДП-а, на­во­ди аме­рич­ка аген­ци­ја „Блум­берг”. 

Ки­не­ска еко­но­ми­ја је од 2007. го­ди­не по­ве­ћа­ла сво­је ду­го­ве за 20, 8 би­ли­о­на до­ла­ра, што је ви­ше од тре­ћи­не укуп­ног свет­ског по­ра­ста ду­го­ва у том пе­ри­о­ду. Ки­не­ски дуг из­но­си 285 од­сто БДП-а , твр­ди кон­сул­тант­ска ку­ћа „Ме­кин­зи” са се­ди­штем у Лон­до­ну. 

Шта год да је од ова два по­да­тка – о ду­го­ви­ма „азиј­ског зма­ја”- бли­ски­је исти­ни, ме­ђу­на­род­не бер­зе и ин­ве­сти­то­ри сла­жу се да је нај­ве­ће пост­кри­зно за­ду­жи­ва­ње Ки­не ве­за­но за бум тр­жи­шта не­крет­ни­на. 

На­и­ме, го­то­во по­ло­ви­на ки­не­ског ду­га ле­жи у кре­ди­ти­ма за ку­по­про­да­ју зе­мљи­шта ( че­твр­ти­на при­хо­да та­мо­шњих ло­кал­них упра­ва ода­тле по­ти­че), и но­ву град­њу.

Ка­ко ће и ко­јим тем­пом Ки­на и Ки­не­зи вра­ћа­ти ду­го­ве, ако се зна да је дру­га на­ја­ча еко­но­ми­ја све­та на­кон си­ло­ви­тог успо­на про­шле де­це­ни­је, са­да оства­ру­је нај­спо­ри­ји раст у по­след­ње 24 го­ди­не? Ди­ле­ма ни­је од ју­че. 

У вре­ме из­би­ја­ња гло­бал­не фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. он­да­шњи ки­не­ски пре­ми­јер Вен Ђи­а­бао упо­зо­рио је на пар­тиј­ском кон­гре­су да је еко­но­ми­ја зе­мље „не­ста­бил­на, не­ко­ор­ди­ни­са­на и нео­др­жи­ва”, пре­но­си Блум­берг. 

Ки­на је у ме­ђу­вре­ме­ну са­ку­пи­ла 3,9 би­ли­о­на до­ла­ра де­ви­зних ре­зер­ви : за­пад­не бер­зе спе­ку­ли­шу да би у слу­ча­ју кра­ха та­мо­шњег тр­жи­шта ста­но­град­ње , до сред­ста­ва мо­гао да бу­де упо­тре­бљен за спа­са­ва­ње ба­на­ка и пре­за­ду­же­них ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. 

У ме­ђу­вре­ме­ну, Пе­кинг убр­за­ва ре­а­ли­за­ци­ју 300 ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та ове го­ди­не по це­ни од 1,12 би­ли­о­на до­ла­ра. Ви­ше од 18 ми­ли­о­на Ки­не­за је ла­не пре­шла из се­о­ских у ур­ба­не сре­ди­не, тра­же­ћи бо­ље жи­вот­не усло­ве, из­нео је ки­не­ски пре­ми­јер Ли Ке­ђи­јанг на Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су про­шлог ме­се­ца. 

„Ки­не­ска вла­да ће по­ве­ћа­ти по­др­шку из­град­њи до­мо­ва по при­сту­пач­ним це­на­ма за ви­ше од 100 ми­ли­о­на љу­ди ко­ји још жи­ве у знат­но скром­ни­јим усло­ви­ма”, по­ру­чио је Ке­ђи­јанг.

Ду­го­ви у ме­ђу­вре­ме­ну мо­ра­ју да се вра­те. Де­се­ти­не „гра­до­ва- ду­хо­ва”: на­пу­ште­них на­кон град­ње или по­лу­до­вр­ше­них,… усред Ки­не ко­шмар­ни су под­сет­ни­ци жу­строг ин­ве­сти­ци­о­ног за­ле­та без план­ског по­кри­ћа. 

Т. Ву­јић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!