Пла­не­та је за­ду­же­ни­ја данас не­го пре почетка економске кри­зе у 2008.год

Огром­на еко­ном­ско-фи­нан­сиј­ка кри­за, ко­ја је свет за­пљу­сну­ла 2007. и 2008. го­ди­не, ја­сно је ука­за­ла свим ве­ли­ким свет­ским еко­но­ми­ја­ма да све има сво­ју це­ну. Све, па и пра­ви кре­дит­ни бум ко­ји је обе­ле­жио не­ко­ли­ко го­ди­на уочи кри­зе, ка­да су вла­де, кор­по­ра­ци­је али и обич­ни љу­ди за­ду­жи­ва­ли ви­ше од сво­јих ре­ал­них мо­гућ­но­сти. Свет­ска при­вре­да је та­да скли­зну­ла у ре­це­си­ју а ве­ћи­на вла­да, на­ро­чи­то раз­ви­је­них бо­га­тих др­жа­ва, на­ја­ви­ла је но­ву еко­ном­ску по­ли­ти­ку ко­ја се ба­зи­ра­ла на ве­ћој штед­њи и сма­ње­ње јав­ног и при­ват­ног за­ду­жи­ва­ња. Ме­ђу­тим, осам го­ди­на од по­чет­ка кри­зе – ко­ја је у до­бром де­лу све­та већ про­шлост – ни­шта се ни­је про­ме­ни­ло. Свет не са­мо што ни­је кре­нуо пу­тем сма­ње­ња за­ду­жи­ва­ња не­го је за­ду­же­ни­ји још за до­дат­них 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Шта­ви­ше, за­ду­же­ност у про­шлог го­ди­ни је три пу­та ве­ћа од бру­то дру­штве­ног про­из­во­да це­ле свет­ске еко­но­ми­је. Да­кле, фи­нан­сиј­ски ба­лон је у од­но­су на 2007. још на­ду­ва­ни­ји и са­мо је пи­та­ње ка­да ће и где да пук­не.

                                                                          +    +    +    +

Ка­да се фи­нан­сиј­ски ба­лон рас­пу­као 2007. го­ди­не, мно­ги су по­ми­сли­ли да до­ла­зи вре­ме у ко­јем ће во­де­ће еко­но­ми­је све­та мо­ра­ти да во­де еко­ном­ску по­ли­ти­ку за­сно­ва­ну на ре­ал­ни­јим осно­ва­ма. Ме­ђу­тим, ре­зул­та­ти нај­но­ви­јег ис­тра­жи­ва­ња кон­сул­тант­ске ку­ће „Ме­кин­зи” ука­зу­ју да је свет про­пу­стио шан­су да сма­њи ду­го­ве и да су све ве­ли­ке при­вре­де све­та да­нас знат­но за­ду­же­ни­је не­го на по­чет­ку фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. го­ди­не.

Ме­кин­зи­јев гло­бал­ни ин­сти­тут ис­пи­ти­вао је, не са­мо ко­ли­ка је за­ду­же­ност др­жа­ва, већ и ко­ли­ка је укуп­на за­ду­же­ност по­је­ди­нач­них при­вре­да у шта ула­зи и за­ду­же­ност до­ма­ћин­ста­ва, фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја и не­фи­нан­сиј­ских кор­по­ра­ци­ја. Упр­кос то­ме што су во­де­ћи по­ли­ти­ча­ри кра­јем про­шле де­це­ни­је ин­си­сти­ра­ли на то­ме да је вре­ме да се сма­ње за­ду­жи­ва­ња и што ви­ше от­пла­те већ по­сто­је­ћи ду­го­ви, „Ме­кин­зи” је утвр­дио да су се ми­ну­лих се­дам го­ди­на упра­во др­жа­ве, то је­сте њи­хо­ве вла­де, нај­ви­ше и нај­бр­же за­ду­жи­ва­ле.

„Ви­со­ка за­ду­же­ност успо­ра­ва еко­ном­ски опо­ра­вак и по­ве­ћа­ва ри­зик за но­ве кри­зе”, об­ја­шња­ва ко­а­у­тор­ка „Ме­кин­зи­је­ве” сту­ди­је Су­зан Ланд.

У дру­гом квар­та­лу 2014. др­жа­ве, пред­у­зе­ћа, фи­нан­сиј­ски сек­тор и при­ват­ни­ци у це­лом све­ту би­ли су за­ду­же­ни са 199 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра, што је по та­да­шњем кур­су би­ло 145 хи­ља­да ми­ли­јар­ди евра, а бу­ду­ћи да је вред­ност евра у од­но­су на до­лар па­ла са­да то из­но­си 175 хи­ља­да ми­ли­јар­ди евра.

Ис­тра­жи­ва­чи „Ме­кин­зи­ја” су из­ра­чу­на­ли да то зна­чи да је за­ду­же­ност све­та 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра ви­ша не­го при­ли­ком из­би­ја­ња фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. го­ди­не. Шта­ви­ше, у од­но­су на 2000. го­ди­ну свет је са­да за­ду­же­ни­ји за без­ма­ло два и по пу­та, а укуп­ни дуг из­но­си не­ве­ро­ват­них 286 од­сто бру­то дру­штве­ног про­из­во­да (БДП) це­лог све­та.

За нај­ве­ћи удео у тих до­дат­них 57 хи­ља­да ми­ли­јар­ди до­ла­ра за­ду­же­ња за­слу­жне су вла­де др­жа­ва, ко­је су јав­ни дуг по­ди­гле за 25 хи­ља­да ми­ли­јар­ди, док је фи­нан­сиј­ски сек­тор сма­њио сво­ја ду­го­ва­ња, на­ро­чи­то у САД и још не­ким зе­мља­ма ја­ко по­го­ђе­ним кри­зом.

„То је као ба­лон. Уко­ли­ко при­ти­сне­те дуг на јед­ном ме­сту, он ис­ка­че не­где дру­где у си­сте­му”, ре­као је за „Фај­нен­шел тајмс” Ри­чард Добс, је­дан од ко­а­у­то­ра ис­тра­жи­ва­ња.

Оно што де­лу­је за­бри­ња­ва­ју­ће је­сте чи­ње­ни­ца да је од 47 ана­ли­зи­ра­них еко­но­ми­ја, са­мо њих пет сма­њи­ло јав­ни дуг. То су Изра­ел, Еги­пат, Ру­му­ни­ја, Са­у­диј­ска Ара­би­ја и Ар­ген­ти­на. На­су­прот њи­ма, ре­кор­де­ри у по­ве­ћа­њу ду­го­ва­ња у пе­ри­о­ду од 2007. до 2014. су Шпа­ни­ја (72 про­цент­на по­е­на), Ки­на (83 про­цент­на по­е­на), Пор­ту­га­ли­ја (100), Грч­ка (103), Син­га­пур (129) и Ир­ска (172)

Пре­ма оце­ни еко­ном­ских ана­ли­ти­ча­ра, овај на­лаз до­ка­зу­је за­што је без­ма­ло не­ве­ро­ват­но да ће вр­ху­шка евро­зо­не до­зво­ли­ти от­пис грч­ких ду­го­ва, јер би се опрост ду­жнич­ких гре­ха си­гур­но при­ја­ви­ле и Ир­ска, Пор­ту­га­ли­ја и Шпа­ни­ја.

 

Ана­ли­ти­ча­ри „Ме­кин­зи­ја” твр­де да што се ти­че др­жав­них ду­го­ва по­бољ­ша­ња уско­ро не мо­гу оче­ки­ва­ти. Ме­ђу­тим, они ис­ти­чу да у евро­зо­ни ће по­сто­ја­ти три из­у­зет­ка ко­ја не­ће по­ве­ћа­ва­ти сво­је за­ду­же­ње – оче­ки­ва­но то је Не­мач­ка, али нео­че­ки­ва­но за мно­ге то су Ир­ска и Грч­ка.

Иако Шпа­ни­ји, Ја­па­ну, Пор­ту­га­ли­ји, Фран­цу­ској, Ита­ли­ји и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји пре­по­ру­чу­ју да сма­ње ду­го­ве кроз ре­зо­ве у јав­ном сек­то­ру и по­ве­ћа­ње по­ре­за, екс­пер­ти „Ме­кин­зи­ја” при­зна­ју да би те ме­ре мо­гле да угро­зе еко­ном­ски раст тих зе­ма­ља.

Упра­во то еко­ном­ско вр­зи­но ко­ло про­тив ко­јег се из­ри­чи­то бо­ри но­ва грч­ка вла­да Алек­си­са Ци­пра­са под­ста­кло је и „Ме­кин­зи” да као „све­же при­сту­пе” су­ге­ри­ше но­ви­не у от­пла­та­ма хи­по­те­кар­них кре­ди­та и дру­гих ду­го­ва у ко­ји­ма би се бо­ље по­де­ли ри­зик из­ме­ђу ду­жни­ка и по­ве­ри­о­ца.

За раз­ли­ку од не­мач­ког ми­ни­стра фи­нан­си­ја Вол­фган­га Шој­блеа, „Ме­кин­зи” сма­тра да тре­ба ди­ску­то­ва­ти о то­ме ка­ко бу­ду­ће кри­зе тре­ба спре­чи­ти од­ла­га­њем от­пла­те или ћак от­пи­сом ду­го­ва и то кроз про­грам „кван­ти­та­тив­ног ла­ба­вље­ња” ко­је спро­во­де цен­трал­на бан­ке. Аме­рич­ки кон­сул­тан­ти ти­ме за­пра­во пред­ла­жу да др­жа­ве штам­па­ју па­ре и у јед­но­крат­ним про­гра­ми­ма от­ку­пљу­ју об­ве­зни­це за­ду­же­них др­жа­ва. Баш она­ко ка­ко је пред­сед­ник Европ­ске цен­трал­не бан­ке Ма­рио Дра­ги на­ме­ра­ва да ра­ди од мар­та ка­да по­чи­ње про­грам упум­па­ва­ња 60 ми­ли­јар­ди евра ме­сеч­но у евро­зо­ну.

Осим то­га, „Ме­кин­зи” ис­ти­че да ко­ри­сни ре­зо­ви у јав­ном сек­то­ру, по­себ­но ви­со­ко за­ду­же­ним др­жа­ва­ма као што су Ја­пан, Ир­ска или Син­га­пур, мо­гу из­и­ски­ва­ти и при­ва­ти­за­ци­ју др­жав­не имо­ви­не, ве­ће по­ре­зе за бо­га­те, ли­бе­рал­ни­ји од­нос пре­ма ин­фла­ци­ји и „ефи­ка­сни­је про­гра­ма ре­струк­ту­ри­ра­ња ду­го­ва”.

Ове пре­по­ру­ке без­ма­ло ли­че на до­бар део зах­те­ва но­ва вла­де пре­за­ду­же­не Грч­ке та­ко да не чу­ди не­дав­на из­ја­ва но­вог грч­ког ми­ни­стра фи­нан­си­ја Ја­ни­са Ва­ру­фа­ки­са да у вре­ме­ни­ма при­вред­не стаг­на­ци­је око­ре­ли ка­пи­та­ли­сти и ра­ди­кал­ни ле­ви­ча­ри по­ста­ју ује­ди­ње­ни у сво­јим на­по­ри­ма да ура­де све са­мо да сма­ње оча­јан ути­цај пре­ве­ли­ких ду­го­ва.

——————————————————–

Обич­ни љу­ди – велики дужници

Се­дам др­жа­ва су у из­ве­шта­ју „Ме­кин­зи­ја” озна­че­не као по­себ­но ра­њи­ве у по­гле­ду ду­го­ва­ња „обич­них љу­ди”, то јест до­ма­ћин­ста­ва. Хо­лан­ди­ја, Швед­ска, Аустра­ли­ја, Ју­жна Ко­ре­ја, Ма­ле­зи­ја, Тај­ланд и Ка­на­да бе­ле­же за­бри­ња­ва­ју­ће ви­со­ке ко­е­фи­ци­јен­те ко­ји ме­ре ду­го­ва­ња у од­но­су на при­ма­ња до­ма­ћин­ста­ва. Та­ко је овај ко­е­фи­ци­јент у Ка­на­ди чак 163 од­сто, при че­му је 2007. го­ди­не био 141 од­сто. Оно што је за Ка­на­ђа­не за­бри­ња­ва­ју­ће је­сте чи­ње­ни­ца да је њи­хо­ва за­ду­же­ност у од­но­су на при­ма­ња са­мо не­знат­но ма­ња у од­но­су на Гр­ке.

Кон­крет­но, Ка­на­ђа­ни су узи­ма­ли кре­ди­те да ку­пу­ју ку­ће и ста­но­ве. До­бра вест за њих је да је це­на не­крет­ни­на у Ка­на­ди у пе­ри­о­ду од 2007. до 2014. по­ра­сла за 28 од­сто, а Ка­на­ђа­ни и да­ље у ве­ли­ком бро­ју успе­ва­ју да от­пла­ћу­ју ра­те кре­ди­та.

„Го­ди­на­ма су нам при­ча­ли ка­ко свет сма­њу­је за­ду­жи­ва­ње, од­но­сно от­пла­ћу­је сво­је ду­го­ве. Али из­ве­штај ’Ме­кин­зи­ја’ по­твр­ђу­је су­прот­но. За­пра­во, свет је да­нас 50 би­ли­о­на до­ла­ра ду­бље у ду­го­ви­ма не­го што је био пре фи­нан­сиј­ске кри­зе”, из­ве­сти­ла је за ка­над­ски Си-Би-Ес Аман­да Ланг, еко­ном­ски ко­мен­та­тор.

С дру­ге стра­не, до­ма­ћин­ства у Ир­ској, Шпа­ни­ји, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и САД за­бе­ле­жи­ла су пад ко­е­фи­ци­јен­та за­ду­же­но­сти у од­но­су на при­ма­ња.

Ипак, еко­но­ми­сте ви­ше бри­ну зе­мље чи­ји гра­ђа­ни ни­су сма­њи­ли за­ду­же­ност та­ко да ис­ти­чу да су за те зе­мље нео­п­ход­но мно­го флек­си­бил­ни­ји уго­во­ри о стам­бе­ним кре­ди­ти­ма, ја­сни­ја пра­ви­ла о лич­ном бан­кро­ту и пре­ци­зни­ји стан­дар­ди за по­зајм­љи­ва­ње нов­ца.

Н. Ра­ди­че­вић

——————————————————–

Повериоци чекају на паре из Кине

Шангај: половина кинеског дуга лежи у кредитима за купопродају земљишта и нову градњу (Фото Ројтерс)

„Свет­ска еко­но­ми­ја би у сле­де­ћих не­ко­ли­ко го­ди­на мо­гла да скли­зне у фи­нан­сиј­ску кри­зу… го­ру од оне 2008. го­ди­не ”, упо­зо­ре­ње Гу­ан Ђи­ан­зхон­га, ше­фа ки­не­ске бо­ни­тет­не аген­ци­је „Дан­гонг” пре­не­ла је аген­ци­ја ТАСС.

Рас­ту­ћи ду­го­ви, не­у­јед­на­чен при­вред­ни раз­вој САД, ЕУ, Ки­не и не­ких дру­гих зе­ма­ља у еко­ном­ском успо­ну, су по Гу­а­ну, глав­ни под­стре­ка­чи сле­де­ћег „ве­о­ма из­глед­ног” фи­нан­сиј­ског уру­ша­ва­ња све­та. 

„Кри­за се раз­ве­ја­ва по­ли­ти­ком на­глог до­штам­па­ва­ња нов­ца. Цео свет ће због то­га пла­ти­ти це­ну”, пред­ви­ђа Гу­ан.

Гу­ан Ђи­ан­зхонг не на­во­ди ко­ли­ки су „рас­ту­ћи ду­го­ви ” Ки­не, али по­зај­ми­це дру­ге на­ја­че еко­но­ми­је све­та уве­ли­ко су те­ма на За­па­ду.

Уку­пан ки­не­ски дуг ( др­жав­ни, при­вред­ни и при­ват­них ли­ца) из­но­си око 18 би­ли­о­на до­ла­ра, од­но­сно око 200 про­це­на­та БДП-а, на­во­ди аме­рич­ка аген­ци­ја „Блум­берг”. 

Ки­не­ска еко­но­ми­ја је од 2007. го­ди­не по­ве­ћа­ла сво­је ду­го­ве за 20, 8 би­ли­о­на до­ла­ра, што је ви­ше од тре­ћи­не укуп­ног свет­ског по­ра­ста ду­го­ва у том пе­ри­о­ду. Ки­не­ски дуг из­но­си 285 од­сто БДП-а , твр­ди кон­сул­тант­ска ку­ћа „Ме­кин­зи” са се­ди­штем у Лон­до­ну. 

Шта год да је од ова два по­да­тка – о ду­го­ви­ма „азиј­ског зма­ја”- бли­ски­је исти­ни, ме­ђу­на­род­не бер­зе и ин­ве­сти­то­ри сла­жу се да је нај­ве­ће пост­кри­зно за­ду­жи­ва­ње Ки­не ве­за­но за бум тр­жи­шта не­крет­ни­на. 

На­и­ме, го­то­во по­ло­ви­на ки­не­ског ду­га ле­жи у кре­ди­ти­ма за ку­по­про­да­ју зе­мљи­шта ( че­твр­ти­на при­хо­да та­мо­шњих ло­кал­них упра­ва ода­тле по­ти­че), и но­ву град­њу.

Ка­ко ће и ко­јим тем­пом Ки­на и Ки­не­зи вра­ћа­ти ду­го­ве, ако се зна да је дру­га на­ја­ча еко­но­ми­ја све­та на­кон си­ло­ви­тог успо­на про­шле де­це­ни­је, са­да оства­ру­је нај­спо­ри­ји раст у по­след­ње 24 го­ди­не? Ди­ле­ма ни­је од ју­че. 

У вре­ме из­би­ја­ња гло­бал­не фи­нан­сиј­ске кри­зе 2007. он­да­шњи ки­не­ски пре­ми­јер Вен Ђи­а­бао упо­зо­рио је на пар­тиј­ском кон­гре­су да је еко­но­ми­ја зе­мље „не­ста­бил­на, не­ко­ор­ди­ни­са­на и нео­др­жи­ва”, пре­но­си Блум­берг. 

Ки­на је у ме­ђу­вре­ме­ну са­ку­пи­ла 3,9 би­ли­о­на до­ла­ра де­ви­зних ре­зер­ви : за­пад­не бер­зе спе­ку­ли­шу да би у слу­ча­ју кра­ха та­мо­шњег тр­жи­шта ста­но­град­ње , до сред­ста­ва мо­гао да бу­де упо­тре­бљен за спа­са­ва­ње ба­на­ка и пре­за­ду­же­них ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. 

У ме­ђу­вре­ме­ну, Пе­кинг убр­за­ва ре­а­ли­за­ци­ју 300 ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та ове го­ди­не по це­ни од 1,12 би­ли­о­на до­ла­ра. Ви­ше од 18 ми­ли­о­на Ки­не­за је ла­не пре­шла из се­о­ских у ур­ба­не сре­ди­не, тра­же­ћи бо­ље жи­вот­не усло­ве, из­нео је ки­не­ски пре­ми­јер Ли Ке­ђи­јанг на Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су про­шлог ме­се­ца. 

„Ки­не­ска вла­да ће по­ве­ћа­ти по­др­шку из­град­њи до­мо­ва по при­сту­пач­ним це­на­ма за ви­ше од 100 ми­ли­о­на љу­ди ко­ји још жи­ве у знат­но скром­ни­јим усло­ви­ма”, по­ру­чио је Ке­ђи­јанг.

Ду­го­ви у ме­ђу­вре­ме­ну мо­ра­ју да се вра­те. Де­се­ти­не „гра­до­ва- ду­хо­ва”: на­пу­ште­них на­кон град­ње или по­лу­до­вр­ше­них,… усред Ки­не ко­шмар­ни су под­сет­ни­ци жу­строг ин­ве­сти­ци­о­ног за­ле­та без план­ског по­кри­ћа. 

Т. Ву­јић, Политика