За подмирење основних животних потреба, куповину хране и плаћање месечних рачуна грађанима ће у наредној години бити потребно више од једне и по просечне зараде, показује анализа Института за тржишна истраживања (ИЗИТ), преноси “Нови магазин”.
“Структура потрошње кућног буџета је веома неповољна, а последњи подаци говоре да безмало 44 одсто расположивих примања трочланог домаћинства одлази на покриће трошкова хране”, истичу у ИЗИТ и додају да још око 15 одсто одлази на режије, тако да 59 одсто расположивих примања иде на покривање егзистенцијалних животних потреба.
Пад куповне моћи и несразмеран однос трошкова и плата видљив је и сада повећавањем удела готовинског плаћања у малопродајним објектима трговинских ланаца у Србији.
“Такав вид плаћања указује да се сада у продавницама промет своди само на оно што је заиста неопходно за живот”, каже економиста Владана Хамовић.
“Очигледно, велика је беспарица, иде се на све скромније куповине, а за исту количину новца може да се пазари мање артикала него пре годину-две. Новац се издваја углавном за храну и режије”.
Удео картица и чекова у промету трговинских кућа је између 20 и 30 одсто. Ипак, и даље у већини прехрамбених ланаца доминира готовина, где скоро две трећине, односно око 70 одсто, чини кеш.
Истовремено, у великим маркетима почек се више користи. У “Темпо“ хипермаркету сваки седми потрошач као средство плаћања користи чекове, а сваки четврти картице. Ипак, и у тим хипермаркетима највише се плаћа готовином, и то 57 процената потрошача.
Према подацима којима се барата у јавности, просечна куповина у мањим објектима трговинских ланаца износи од 350 до 450 динара, а у хипермаркетима просечан рачун не прелази 2.500 динара.
Вести
