Плате ће се увећати кад се за то “стекну услови”

Како Данас сазнаје у Министарству државне управе и локалне самоуправе, које заједно са Министарством финансија ради на овим законима, потцењене плате биће постепено повећаване док не достигну циљани ниво добијен множењем нове основице и коефицијената, док ће преплаћенима износ бити или замрзнут или ће спорије расти док не упадну у свој платни разред.

За сада је у припреми листа коефицијената за плате у јавном сектору за девет платних група подељених у 13 платних разреда према сложености посла, одговорности и потребној стручној спреми, а разговара се о томе и са синдикатима. Судећи према овим новим вредностима, као и према онима који се налазе у предлогу закона о платама државних службеника, коефицијенти ће бити нешто виши од досадашњих. Мада, без информације о висини основице, тешко је закључити да ли ће и колико бити повећање плата у јавном сектору.

Успостављање конзистентног и свеобухватног система плата је неопходно за повећање ефикасности у јавном сектору, како би висина зарада била везана за одговорност и сложеност посла, а не за то да ли је министар у том ресору довољно моћан да обезбеди већа примања. Како објашњава Милојко Арсић, професор на Економском факултету досадашњи систем плата није рађен плански већ у специјалним околностима кад се један ресор избори за привилегије.

– Поента је да се све зараде вреднују објективним критеријумима, али и да се уреде разна друга примања у јавном сектору која нигде нису евидентирана. Али, да би јавни сектор био ефикаснији мора да се среди и политика запошљавања и унапређења. Да се сузбије масовно запошљавање партијских активиста и да се омогући да људи који се стручно усавршавају, који обављају добро посао буду награђени и унапређени, а да они који нису довољно добри буду кажњени – објашњава Арсић додајући да ће бити потребно неколико година да се систем успостави јер се не може одједном некима повећати, а некима смањити плата.

Он указује и да би људи на најодговорнијим функцијама попут председника, премијера или министара морали да имају велике плате, јер имамо лицемерну ситуацију да људи на функцијама имају плате од 1.000 евра, а купују кола до 50.000 евра или куће много веће вредности.

Овом реформом која је најављивана још за почетак 2017, па 2018, а ево сад за 2019. годину, требало би првенствено да се обезбеди да укупан расход државе за плате не расте више од номиналног раста БДП-а, који се за ову али и наредне године процењује на око шест до седам одсто, објашњава Саша Ранђеловић, професор на Економском факултету у Београду.

– Друга ствар је да упоредива занимања имају исту основну плату, а да се у зависности од сложености обезбеди распон у кретању зарада. Сада има пуно различитих коефицијената и различитих основица, тако да је тешко упоредиво ко колику плату треба да има. Држава ће имати могућност да повећава плате за износ раста БДП-а, али може да бира да ли ће свима линеарно повећавати или ће некима којима мисли да треба, дати више, а некима мање – објашњава Ранђеловић.

Од 1. јануара сва радна места у новом систему

– Односи између вредности радних места који су се појавили у медијима сад постоје и они не осликавају реално стање у платама, већ су оне условљене стањем у буџету. Због неупоредивости, због неједнакости, па самим тим и због неједнаких зарада за упоредиве послове, Министарство ради на увођењу јединственог система коефицијената за цео јавни сектор и са новом Уредбом ћемо изаћи до краја септембра месеца како би од 1. јануара 2018. године сва радна места били уведена у нов систем. То не значи да ће наставнику или лекару тог момента бити увећане плате, већ значи да ће бити у систему који ће повећање, када се за то стекну услови, бити могуће, реално и правично – наводи се у одговору Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Нико не зна тачан број

У анализи система зарада у јавном сектору Фискални савет је побројао или боље рећи проценио, с обзиром да се чини да нико не зна тачан број, да у систему тренутно постоје 23 различите основице, преко 600 коефицијената и око 200 основа за њихово накнадно увећање. Само у секторима здравства, просвете, социјалне заштите, организације обавезног социјалног осигурања (ООСО) и културе је предвиђено више од 500 коефицијената, чија се вредност креће у распону од 5,6 до 30,4.

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс