За куповину кикиндске фабрике кондиторских производа „Банини” до сада су се јавиле три компаније. Две из сектора производње слаткиша „Јафа”из Црвенке и „Бамби“ из Пожаревца, а изненађење је да је тендерску документацију откупио и Петар Матијевић који се до сада није окушао у овом бизнису.
За „Банини“, који је у стечају од априла прошле године, заинтересоване су и компаније из Русије, Белорусије, Француске и Италије. Фабрика слаткиша биће понуђена по почетној цени од 15 милиона евра што је половина њене процењене вредности, а јавно надметање је заказано за 21. март.
Петар Матијевић је јуче изјавио за новосадски „Дневник“ да жели да се окуша и у овом делу индустрије, с обзиром на то да је велики произвођач шећерне репе и житарица који се користе у „Банинијевој“ рецептури кекса.
Иначе, „Банини” кондитор познат по слаткишима „ноблице“, „њамб“, „домаћица“, „тото“ једна је од последњих великих домаћих кондиторских индустрија коју под своје нису узели највећи играчи у овом сектору.
Још од једне од првих и највећих српских приватизација – продаје „Бамбија“ 2004. године у овом сектору је живо. Фабрике слаткиша биле су интересантне многим српским бизнисменима, али и страној конкуренцији. „Јафа“ која је, према нашим сазнањима један од најозбиљнијих кандидата за куповину „Банинија“ , јер има велика потраживања у тој кикиндској фирми у власништву је „Капа групе” Небојше Шарaновића.
„Јафу“ је Шарчевић приликом деобе добио од „Делте“ Мирослава Мишковића који је од тада изашао из посла производње слаткиша. Још један од великих играча у овом сектору је и Родољуб Драшковић који је овај бизнис развио куповином ПИК „Такова“ из Горњег Милановца 2004. године.
Интегрисао га је у пословни систем „Свислајон” и тако се домогао великог парчета овог тржишта. Око ове приватизације подигла се велика прашина када је Драшковић део производње ,наводно незадовољан условима у Србији, пребацио у Републику Српску. Прошле године Драшковић је од пожаревачког „Бамбија” купио и фабрику „Банат“ из Вршца.
Хрватска „Атлантик група“ је пре пет година купила највећу словеначку прехрамбену индустрију „Дрога Колинска“ и тако се домогла и једног од највећих српских произвођача слаткиша „Соко Штарка“ и његових регионално познатих брендова „чоколадне бананице“, чоколаде „најлепше жеље“…
За најуспешнијег домаћег произвођача слаткиша сматра се Мирољуб Алексић, који је 1998. године купио „Пионир“ у стечају. Компанија је 2010. године проглашена најбољом кондиторском фирмом у Европи, а годинама је, уз хрватски „Краш“, на ранг-листи највећих произвођача слаткиша у свету. Уз „Пионир“ Алексић је власник и кондиторских фабрика „Хисар“ и „Пионир Параћин“.
Због чега је кондиторска индустрија интересантна домаћим привредницима. Процењује се да би ускоро у региону јужне Европе могле да остану само три велике кондиторске фирме и да је у току прави рат у освајању тржишта слаткиша.
Посебно чоколада, кекса и вафла. У овом сектору, сазнајемо, следи период укрупњавања – преузимањем или спајањем компанија. Овај процес је већ у току, а у игри су и највећи светски кондитори који су заинтересовани за преузимање или аранжмане са нашим највећим произвођачима.
Како кажу неки од њих од стратешке је важности да због домаћих сировина сачувамо домаћу кондиторску индустрију.
Аутор: Ивана Албуновић – Јелица Антељ,Политика.рс
