Све више фалсификованих слаткиша и играчака

Београд – Кријумчарени, кривотворени производи, осим ризика који представљају за потрошаче, због сумњивог квалитета наносе штету државном буџету и онима који легално послују. Од профита који се добије дистрибуцијом и продајом такве робе на црном тржишту често се финансирају и други видови криминала. Претприступни преговори и поглавље 7 не могу бити затворени без потпуне усаглашености правне регулативе и преузетих обавеза спроведених у пракси у складу са стандардима ЕУ.

За непуна два месеца, републичка Управа царина задржала је 31 тону лизалица и бомбона, 22.000 комада чоколадних јаја и запленила више од тоне сумњиве гардеробе. Производи који повређују права интелектуалне својине се уништавају.

„Заплењене су четири пошиљке са преко 250.000 комада кондиторских производа који су већ уништени. Иначе, најчешће се фалсификују текстил, обућа и козметика, а у последње време и храна, што је нарочито опасно. Истакао бих да такви производи најчешће долазе из Кине и Турске“, каже Небојша Анђелковић, начелник Одељења за заштиту права интелектуалне својине Управе царина.

Често се кривотворе и играчке и други производи за децу, који могу бити веома опасни, па надлежни скрећу пажњу родитељима.

„Морају бити свесни и обратити пажњу да су те лутке врло слабог квалитета, делови се често лако кидају, тако да оне врло брзо постану неупотребљиве и што је најпроблематичније код тих фалсификованих дечјих играчака, не знамо од ког су састава прављене. Посебно не знамо којим су бојама рађене, која је пластика рађена. Тако да је апсолутно небезбедан аспект за куповину“, истиче начелник тржишне инспекције Горан Мацура.

Препреке при контроли

На интернету се најчешће фалсификују лекови, медицински производи, дуван и цигарете, кажу у МУП-у.

„Из простог разлога што се ради о великој заради у овим случајевима, а роба долази у великој количини са Косова и Метохије, где немамо могућности да потпуно контролишемо границу, где постоји велики број такозваних дивљих прелаза преко којих се та роба преноси и одмах преко курирских служби дистрибуира на тржиште. Пре свега на тржиште централне Србије, а онда евентуално и ван граница Србије“, рекао је Микаило Тијанић, шеф Одсека за сузбијање криминала у области интелектуалне својине.

Интернет пружа велику анонимност извршиоцима кривичних дела. Постоји велики број слободних вај-фај мрежа, а курирске службе идентификују оне који робу шаљу.

Тешко је пратити и токове новца, јер је наплата могућа и у иностранству преко различитих сервиса.

РТС