ИНФЛАЦИЈА у Србији ће се, према мајским пројекцијама Народне банке Србије, у наредних годину дана кретати око централне вредности циља од 3 процента, саопштила је данас гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
– Према нашој мајској пројекцији, међугодишња инфлација ће се у наредној години дана кретати око централне вредности циља под утицајем привремених фактора, пре свега светске цене нафте и примарних пољопривредних производа, које већ извесно време расту услед повећаног оптимизма око глобалног привредног раста – рекла је Табаковић у обраћању поводом презентације мајског извештаја НБС о инфлацији.
По очекиваном престанку деловања ових фактора, од средине наредне године, инфлација ће се, каже, кретати у доњој половини циљаног распона од 3 посто плус/минус 1,5 одсто и ту ће се задржати у средњем року.
Гувернер истиче да је инфлација у Србији остала чврсто под контролом упркос бројним шоковима који су долазили како из међународног окружења, тако и по основу измењених услова пословања и потрошње у Србији, што ће се, по оцени НБС, наставити и у наредном периоду.
Просечна инфлација у 2020. је, како наводи, износила 1,6 процената, а око доње границе циља инфлација кретала се и у првом тромесечју ове године, чиме је НБС очувала укупну макроекономску стабилност, а тиме и повољне услове пословања и реалну вредност доходака грађана.
– Као и у другим земљама у региону, под утицајем виших цена енергената и хране, као и услед деловања ефекта ниске базе из истог периода претходне године, инфлација се у априлу нашла близу централне вредности циља. На нивоу од око или испод 2,0 процента све време налази се и базна инфлација, што потврђује да су инфлаторни притисци са стране тражње и даље ниски – објашњава Табаковић.
Гувернер НБС је такође рекла да су услови задуживања на домаћем тржишту остали повољни, и да је настављен раст кредитне активности, као резултат претходног ублажавања монетарне политике.
Подсетила је да је у периоду од претходног Извештаја о инфлацији, референтна каматна стопа задржана на 1,0 посто, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације.
– Финансијски услови на домаћем тржишту остали су подстицајни, а захваљујући ефектима претходног ублажавања монетарне политике, као и одобравању кредита из гарантне шеме по повољним условима, каматне стопе на динарске кредите привреди приближиле су се стопама на евроиндексиране кредите. То је резултирало и повећаним коришћењем динарских кредита и даљим напретком у процесу динаризације – навела је Табаковић.
Раст кредита привреди и становништву је, каже, на међугодишњем нивоу износио у просеку 8,7 процената у првом тромесечју, предвођен повећањем инвестиционих кредита привреди и стамбених кредита становништву, што указује на то да је структура кредита повољна са становишта подршке одрживом привредном расту.
– Не мање важно, први пут од избијања пандемије, резултати анкете о кредитној активности показују да су банке у првом тромесечју ове године ублажиле кредитне стандарде, као и да се очекује да ће то наставити и у наредном периоду – додаје Табаковић.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима и даље је испод преткризног нивоа и у марту је износило 3,9 посто, навела је гувернер, при чему је значај таквог резултата илустровала чињеницом да је у време претходне, финансијске кризе 2008. године, тај показатељ износио преко 17 процената.
– Управо овај податак говори о значају донетих монетарних и фискалних подстицаја у условима кризе изазване пандемијом, али и релативне стабилности девизног курса, јер је то омогућило да се очува финансијска стабилност и да се настави снажна интеракција реалног и финансијског сектора – нагласила је Табаковић.
Приоритет монетарне политике и у наредном периоду биће обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту, поручила је на крају гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Новости.рс
