fbpx

Погледајте како Бугари побожно славе српског краља којег су Срби заборавили

0
(0)

Софија – Од раног јутра 29. октобра у Цркву Света недеља, у центру Софије, пристижу верници на обред пресвлачења моштију Светог српског краља Милутина, дан уочи празника Свети краљ, посвећеног српском владару и светитељу. Церемонија се одржава сваке године већ пет векова. Српског краља Бугари чувају као највећу светињу и заштитника своје престонице, Софије. Свакодневно се служи литургија у његову част. Нажалост, Срби су изгледа заборавили свог највећег задужбинара и добротвора, па тек мали број грађана посећује место где почивају свете мошти. На иницијативу Српско-руског друштва из Сурдулице први пут, ове године, присуствовали су и грађани те пограничне општине, али су дошли и верници из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева… Драган Момчиловић, председник Српско-руског друштва, каже да се о краљу Милутину и поштовању које ужива код бугарског народа веома мало зна: – Надамо се да ће ова посета постати не само традиционална, већ да ће допринети бољем разумевању два православна и братска народа и већој културној сарадњи.

Празнику Свети краљ, 30. октобра, претходи пресвлачење моштију 29. октобра. Свештеници и ђакони обучени у најсвечаније одоре, док се чита молитвени Канон Светом краљу, најпобожније узимају његово свето тело, уносе у олтар и после опхода око Часне трпезе полажу на исту. Свештеници и верници певају: „Свети Стефане Милутине, моли Бога за нас”. По завршеном пресвлачењу и поновљеном опходу, свете мошти се полажу у ћивот, украшен дуборезом, на месту јужне певнице и предају верницима на поклоњење и целивање. Само тога дана верници могу директно целивати мошти и оставити пакетиће са порукама за своје упокојене. Верницима се деле парчићи светог платна, за здравље, на коме су биле положене мошти краља Милутина. Ћивот се потом затвара стакленим поклопцем, на који се полаже икона. Сутрадан, на празник Свети краљ, служи се литургија којој присуствује велики број грађана Бугарске, који уз велико поштовање и побожност говоре о њему. Иако је радни дан, многи верници дођу, помоле се и одлазе својим послом.

Краљ Стефан Урош Други Милутин (владао од 1282. до 1321. године) створио је јачу и утицајнију државу од Душана Силног а по задужбинарству је превазишао све остале Немањиће. Подигао је више од 40 цркава у Србији, а подизао је цркве и на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији и Јерусалиму. Одолевао је Византији и Османлијском царству, не само моћном војском већ и државничким умећем.

Умро је напрасно 29. октобра 1321. године у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска, који је саградио као своје гробно место. Две и по године од његове сахране дешавала су се чуда на његовом гробу, где је пронађено нетрулежно тело из кога је текло миро. Мошти Светог краља Милутина биле су у Бањској све до пораза на Косову, одакле су пребачене у Трепчу, а потом у Софију. Бугарски верници Светог краља Милутина још побожније поштују после необичног догађаја 1926. године. Минирана је купола цркве, када је током церемоније венчања, погинуло 190 људи, а свештеници преживели и мошти светитеља остале потпуно очуване.

Црква је током Османлијског царства рушена али је увек обнављана, а у време великог пожара 1863. године потпуно је изгорела, након чега је поново подигнута. Нема података где се налазе глава и десна рука краља Милутина, верује се да су сакривени јер симболизују мудрост и снагу најмоћнијег владара Балкана тога доба. У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године. Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, Данте га је у „Божанственој комедији” бацио у пакао, а ми смо га изгледа заборавили. Пре десетак година, како су медији известили, покренута је иницијатива да се део моштију пренесе у Србију, али до данас ништа није урађено.

Валентина Златковић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Министар одбране Бугарске тражи усвајање концепције о интеграцији Рома

0 (0) Министар одбране Бугарске и лидер националистичке партије ВМРО-БНД Красимир Каракачанов изјавио је да …

Папа позвао Бугаре да прихвате мигранте

0 (0) Папа Франциско  апеловао је данас у Софији на Бугаре да отворе своја срца …

13 Коментара

  1. Нису заборавили! Држава можда јесте али народ није!

  2. Нису заборавили! Држава можда јесте али народ није!

  3. МНОГИ СУ ЗАБОРАВИЛИ, А МАЛИ БРОЈ ПОСТОЈИ КОЈИ ЗНА ЗА СВОЈЕ ПРЕДКЕ… И КОЈЕ ПОШТУЈЕ…

  4. МНОГИ СУ ЗАБОРАВИЛИ, А МАЛИ БРОЈ ПОСТОЈИ КОЈИ ЗНА ЗА СВОЈЕ ПРЕДКЕ… И КОЈЕ ПОШТУЈЕ…

  5. Софија – Од раног јутра 29. октобра у Цркву Света недеља, у центру Софије, пристижу верници на обред пресвлачења моштију Светог српског краља Милутина, дан уочи празника Свети краљ, посвећеног српском владару и светитељу. Церемонија се одржава сваке године већ пет векова. Српског краља Бугари чувају као највећу светињу и заштитника своје престонице, Софије. Свакодневно се служи литургија у његову част. Нажалост, Срби су изгледа заборавили свог највећег задужбинара и добротвора, па тек мали број грађана посећује место где почивају свете мошти. На иницијативу Српско-руског друштва из Сурдулице први пут, ове године, присуствовали су и грађани те пограничне општине, али су дошли и верници из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева… Драган Момчиловић, председник Српско-руског друштва, каже да се о краљу Милутину и поштовању које ужива код бугарског народа веома мало зна: – Надамо се да ће ова посета постати не само традиционална, већ да ће допринети бољем разумевању два православна и братска народа и већој културној сарадњи.

    Празнику Свети краљ, 30. октобра, претходи пресвлачење моштију 29. октобра. Свештеници и ђакони обучени у најсвечаније одоре, док се чита молитвени Канон Светом краљу, најпобожније узимају његово свето тело, уносе у олтар и после опхода око Часне трпезе полажу на исту. Свештеници и верници певају: „Свети Стефане Милутине, моли Бога за нас”. По завршеном пресвлачењу и поновљеном опходу, свете мошти се полажу у ћивот, украшен дуборезом, на месту јужне певнице и предају верницима на поклоњење и целивање. Само тога дана верници могу директно целивати мошти и оставити пакетиће са порукама за своје упокојене. Верницима се деле парчићи светог платна, за здравље, на коме су биле положене мошти краља Милутина. Ћивот се потом затвара стакленим поклопцем, на који се полаже икона. Сутрадан, на празник Свети краљ, служи се литургија којој присуствује велики број грађана Бугарске, који уз велико поштовање и побожност говоре о њему. Иако је радни дан, многи верници дођу, помоле се и одлазе својим послом.

    • Краљ Стефан Урош Други Милутин (владао од 1282. до 1321. године) створио је јачу и утицајнију државу од Душана Силног а по задужбинарству је превазишао све остале Немањиће. Подигао је више од 40 цркава у Србији, а подизао је цркве и на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији и Јерусалиму. Одолевао је Византији и Османлијском царству, не само моћном војском већ и државничким умећем.

      Умро је напрасно 29. октобра 1321. године у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска, који је саградио као своје гробно место. Две и по године од његове сахране дешавала су се чуда на његовом гробу, где је пронађено нетрулежно тело из кога је текло миро. Мошти Светог краља Милутина биле су у Бањској све до пораза на Косову, одакле су пребачене у Трепчу, а потом у Софију. Бугарски верници Светог краља Милутина још побожније поштују после необичног догађаја 1926. године. Минирана је купола цркве, када је током церемоније венчања, погинуло 190 људи, а свештеници преживели и мошти светитеља остале потпуно очуване.

      Црква је током Османлијског царства рушена али је увек обнављана, а у време великог пожара 1863. године потпуно је изгорела, након чега је поново подигнута. Нема података где се налазе глава и десна рука краља Милутина, верује се да су сакривени јер симболизују мудрост и снагу најмоћнијег владара Балкана тога доба. У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године. Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, Данте га је у „Божанственој комедији” бацио у пакао, а ми смо га изгледа заборавили. Пре десетак година, како су медији известили, покренута је иницијатива да се део моштију пренесе у Србију, али до данас ништа није урађено.

      Валентина Златковић, Политика

  6. Софија – Од раног јутра 29. октобра у Цркву Света недеља, у центру Софије, пристижу верници на обред пресвлачења моштију Светог српског краља Милутина, дан уочи празника Свети краљ, посвећеног српском владару и светитељу. Церемонија се одржава сваке године већ пет векова. Српског краља Бугари чувају као највећу светињу и заштитника своје престонице, Софије. Свакодневно се служи литургија у његову част. Нажалост, Срби су изгледа заборавили свог највећег задужбинара и добротвора, па тек мали број грађана посећује место где почивају свете мошти. На иницијативу Српско-руског друштва из Сурдулице први пут, ове године, присуствовали су и грађани те пограничне општине, али су дошли и верници из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева… Драган Момчиловић, председник Српско-руског друштва, каже да се о краљу Милутину и поштовању које ужива код бугарског народа веома мало зна: – Надамо се да ће ова посета постати не само традиционална, већ да ће допринети бољем разумевању два православна и братска народа и већој културној сарадњи.

    Празнику Свети краљ, 30. октобра, претходи пресвлачење моштију 29. октобра. Свештеници и ђакони обучени у најсвечаније одоре, док се чита молитвени Канон Светом краљу, најпобожније узимају његово свето тело, уносе у олтар и после опхода око Часне трпезе полажу на исту. Свештеници и верници певају: „Свети Стефане Милутине, моли Бога за нас”. По завршеном пресвлачењу и поновљеном опходу, свете мошти се полажу у ћивот, украшен дуборезом, на месту јужне певнице и предају верницима на поклоњење и целивање. Само тога дана верници могу директно целивати мошти и оставити пакетиће са порукама за своје упокојене. Верницима се деле парчићи светог платна, за здравље, на коме су биле положене мошти краља Милутина. Ћивот се потом затвара стакленим поклопцем, на који се полаже икона. Сутрадан, на празник Свети краљ, служи се литургија којој присуствује велики број грађана Бугарске, који уз велико поштовање и побожност говоре о њему. Иако је радни дан, многи верници дођу, помоле се и одлазе својим послом.

    • Краљ Стефан Урош Други Милутин (владао од 1282. до 1321. године) створио је јачу и утицајнију државу од Душана Силног а по задужбинарству је превазишао све остале Немањиће. Подигао је више од 40 цркава у Србији, а подизао је цркве и на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији и Јерусалиму. Одолевао је Византији и Османлијском царству, не само моћном војском већ и државничким умећем.

      Умро је напрасно 29. октобра 1321. године у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска, који је саградио као своје гробно место. Две и по године од његове сахране дешавала су се чуда на његовом гробу, где је пронађено нетрулежно тело из кога је текло миро. Мошти Светог краља Милутина биле су у Бањској све до пораза на Косову, одакле су пребачене у Трепчу, а потом у Софију. Бугарски верници Светог краља Милутина још побожније поштују после необичног догађаја 1926. године. Минирана је купола цркве, када је током церемоније венчања, погинуло 190 људи, а свештеници преживели и мошти светитеља остале потпуно очуване.

      Црква је током Османлијског царства рушена али је увек обнављана, а у време великог пожара 1863. године потпуно је изгорела, након чега је поново подигнута. Нема података где се налазе глава и десна рука краља Милутина, верује се да су сакривени јер симболизују мудрост и снагу најмоћнијег владара Балкана тога доба. У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године. Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, Данте га је у „Божанственој комедији” бацио у пакао, а ми смо га изгледа заборавили. Пре десетак година, како су медији известили, покренута је иницијатива да се део моштију пренесе у Србију, али до данас ништа није урађено.

      Валентина Златковић, Политика

  7. Ljudi sirite svest o Branku Dragasu on covek nudi normalna i logicna resenja, moralna je licnost i stvarno covek super razmislja. Ako ne verujete, everute se sami na http://www.dragas.biz.

  8. Oni su veci srbi nego sto smo mi sami! Zalosno al istinitoo!

  9. to je stvarno nepravda!!! kako smo mogli zaboraviti sirotog Milutina…

  10. Nije čudo da su ga zaboravili baš Srbi, a Bugari ga slave. Nevjerovatno al je tako. Milutin je u Bugarskoj dobio slavlje i poštovanje.

  11. izgleda da smo mi srbi vrlo dementan narod, žalosno je šta sve mi zaboravljamo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *