Бугари имају план како да крену у сукоб са Србијом и Македонијом

4.2
(9)

Историјска интерпретација улоге некадашњег америчког председника Вудроа Вилсона, према којој је он, крајем Првог светског рата „спасио“ Бугарску од територијалних аспирација Србије, Грчке и Румуније, у најмању руку је аматерска. Говорити о Вудроу Вилсону на такав начин је депласирано и далеко од историјских чињеница.

Иницијатива коју су покренули Удружење тужилаца и Истражна комора, да се Вудроу Вилсону у тој земљи подигне споменик, према речима историчара Дејана Ристића, уџбенички је пример злоупотребе историје зарад постизања дневнополитичких циљева.

Великобугарски идеолози против Србије и Македоније

Чињеница да ова иницијатива наилази на широку подршку бугарске политичке, интелектуалне и универзитетске елите, према Ристићевим речима је забрињавајућа.

„Вудро Вилсон јесте прворазредно значајан из више разлога. У контексту балканске геополитике, он је значајан пре свега због свог инсистирања на праву народа на самоопредељење, на живот у самосталној сувереној држави. Он је, дакле, подржавао балканске народе да окончају период осамостаљивања, заокруживања територија и ослобађања још увек неослобођених делова свог етничког корпуса — ту пре свега мислећи на Краљевину Србију, која је у то време била истински јужнословенски Пијемонт“, објашњава Ристић.

Са друге стране, Бугарска је у оба светска рата показала политичку несмотреност налазећи се на пораженим странама — и не само то — њене окупационе трупе су, подсећа наш саговорник, вршиле страховите злочине на окупираним територијама. Бестијални и људском уму незамисливи, злочини бугарских окупатора у Србији и не само у Србији, имали су и елементе геноцида.

„Ово је један веома опасан покушај ревизије историје, опасан покушај да се агресор представи као жртва, да се злочинац представи као жртва некаквих незајажљивих суседа и да се покуша да се неко ко је изгубио у Првом светском рату, представи као нека врста моралног победника“, наглашава Ристић.

Промоција великобугарске идеје, а иницијатива за подизање споменика Вилсону део је тога, гради се, додаје Ристић, кроз негирање аутентичних идентитета, а и кроз брутално негирање и омаловажавање историјских чињеница које су као такве верификоване. Такође, Бугарска злоупотребљава и механизме чланства у важним међудржавним организацијама, као што су ЕУ и НАТО, не би ли се постигли циљеви који нису могли да буду постигнути оружани путем у оба светска рата.

Озбиљне експанзионистичке намере

Посматрајући шта се догађа у бугарско-македонским односима, неко би можда у шали рекао да се бугарска политичка елита лепо забавља, каже Ристић.

„Шалу на страну, овде се ради о озбиљним експанзионистичким намерама, које су сада већ потпуно отворене. Негирање македонског етничког и сваког другог идентитета, покушај да се Македонија прогута, отворене аспирације Бугарске према деловима наше, и државне, и етничке територије, према деловима нашег етничког корпуса у претходним вековима, али и данас, говори о томе да знатан део бугарских политичких и делом интелектуалних елита никако не може да се ослободи идеје велике Бугарске. То данас постаје један врло озбиљан и плашим се, врло убојит механизам у билатералним односима Бугарске са значајним делом њених суседа, имајући у виду да је Бугарска и у ЕУ, и у НАТО-у и да то користи у смислу уцењивачког капитала“, сматра Ристић.

Иницијативу за подизање споменика Вилсону подржао је и главни тужилац Бугарске Иван Гешев. Бугарска је након пораза у Првом светском рату, према одредбама уговора из Нејиа, потписаног 1919, одређене територије предала својим суседима — део области на западу земље поред Босилеграда, Струмице и Цариброда (Димитровграда) припали су Краљевини СХС, Јужна Добруџа — Румунији, а Западна Тракија прешла је под контролу земаља Антанте и затим била предата Грчкој.

Међутим, мишљење бугарских тужилаца је да би без Вилсонове интервенције Бугарска престала да постоји, јер би је суседи распарчали у потпуности.

Вудро Вилсон је у покушају да у Европи оствари трајни мир, истакао програм од „14 тачака“, уз помоћ кога су нације средње Европе оствариле право на самоопредељење. Због тога је у Чехословачкој, Румунији, Југославији, Пољској слављен безмало као херој. Вилсон је такође иницирао оснивање Друштва народа, претече Организације уједињених нација, првог политичког удружења које је окупљало скоро све државе света.

Спутник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Делови Србије под водом: Ванредно у неколико општина, у току евакуација (видео)

0 (0) Због обилних падавина у неколико општина у Србији проглашена је ванредна одбрана од …

Успорен саобраћај на ауто-путевима, пиротски округ БЕЗ СТРУЈЕ, проглашена и ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА (видео)

5 (2) Широм Србије снежни намети направили су ошти хаос, многа села су одсечена, велики …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend