Наука и Технологија

Помрачење најстаријег српског телескопа

Добијен као део ратне одштете од Немачке после Првог светског рата, 90 година стара справа за осматрање свемира, готово да се више не користи

И баш као у свемирским пространствима, где време нема никаквог значаја, у павиљону великог рефлектора, у белој старој згради, скривеној у дубини Звездарске шуме у Београду, казаљке су заустављене давно пре Другог светског рата. Време стоји у монументалној грађевини овалног облика, у којој телескопски џин, стар 90 година и даље нишани у васиону.

Фиксиран на платформи која се прастарим механизмима подиже и спушта, небеско око српских астронома и његово огромно челично тело подсећа на чудовиште, уловљено и везано, које се под кључем чува у девет деценија старом кавезу. Црни телефон фиксиран је поред фотеље на којој су седеле генерације истраживача-нишанџија које су, уочавајући евентуалне промене у галаксијама, позивали колеге који су седели у неколико канцеларија, сада напуштених и прекривених карираним завесама. Потребно је попети се на неколико спратова монтажних металних степеница, како би се допрло до централне платформе.

Кровна конструкција се отвара све ређе и, мада још није званично објављено, најмоћнији телескоп за звездана истраживања Астрономске опсерваторије у Београду, спреман је за музеј.

– Први директор Опсерваторије Милан Недељковић је, користећи немачку ратну одштету, добио за оно доба најбоље астрономске инструменте. Девет телескопа од Немачке са опремом је вредело 4.372.000 златних марака, а инструменти су смештани у подрум тадашње Прашке банке. Било је то златно доба телескопа са сочивом у којима се прелама светлост. Из Јене су 1922. године допремљени у Београд – каже заменик директора опсерваторије и председник Националног астрономског олимпијског комитета професор др Слободан Нинковић.

Професор нас спроводи до командног центра, до телескопа чија је дужина цеви 10,5 метара, а пречник објектива 65 центиметара. За оно време, телескоп је био научно чудо и могао је да се пореди са тада најмоћнијим светским телескопом, постављеним 1901. године у Америци, са пречником објектива од 1,02 метара.

– Генерације астронома су одавде посматрале космос. Кроз стари телескоп се види Сунчев систем и Марс, као на длану. Могу се лепо видети галаксије удаљене десетине милиона светлосних година, а сасвим се лепо види Андромедина магла, нама најближа галаксија – прича професор.

Београдско небо је, међутим, постало исувише прљаво и посматрачки рад на Звездари је готово замро. Светлосно и аерозагађење над престоничким парчетом неба изазвало је астрономско слепило, тако да је Београдска опсерваторија, под кодним именом „Белисима”, поднела Бриселу „Београдску иницијативу за свемирске науке и моделирање у астрофизици”.Уз покровитељство европских фондова, изграђена је опсерваторијска базна станица на планини Видојевица, недалеко од Прокупља, где је најчистије небо над Србијом. 

– На Видојевици је инсталиран телескоп који, као главни оптички прибор, користи огледало. Цев му је знатно краћа. У другој половини 20. века, телескопи са огледалом добијају битку, док се телескопи са сочивима ретко користе. Али у њихово славно доба, у Опсерваторији су мале планете биле интензивно посматране. Неке су баш на њој и откривене, попут планета „1564 Србија”, „1605 Миланковић”, „1550 Тито”, „1675 Симонида”, „1517 Београд”, „2348 Мишковић”, „1700 Звездара”, „1554 Југославија”, „2244 Тесла”. Све поменуте мале планете открио је, посматрајући фотографским телескопом, Милорад Протић (1911–2001), који је у два наврата (у шестој и осмој деценији прошлог века) био директор Опсерваторије, осим „Миланковића” и „Звездаре”, које је открио Перо Ђурковић (1908–1981). Он је такође био директор Опсерваторије, у другој половини седме деценије 20 века – прича професор Нинковић.

Доживевши помрачење, џин из Јене још може да послужи за научне радове, иако је телескоп на Видојевици, кога опслужују посаде младих научника из свих крајева Србије, сада основа за истраживања. У Видојевици је инсталиран аустријски телескоп вредан око 70.000 евра, којим се управља као противваздушним системима најмодерније генерације. Такав какав је, тренутно је највећи оперативни телескоп у Србији, који сакупи 10.000 пута више светлости од људског ока и с њим можемо видети звезде које су милион пута тамније од најслабије видљиве звезде голим оком.  

Квантни скок у српском свемирском воајеризму настаће тек постављањем телескопа „Миланковић”, пречника 1,5 метара. Тим далекометним и роботизованим механизмом управљаће се даљински из Београда. Активирањем телескопа, на основу шифрованих координата, отвараће се кров куполе са командног места на Звездари и процеси који ће потом уследити, далеко су више од науке. Јер, можда имамо телескопе из доба јуре, али нам зато научника и младих талената не недостаје. Недавно су ученици Математичке гимназије у Београду, Лука Бојовић (сребрна медаља), Александар Миладиновић (бронза) и Предраг Обрадовић (похвала), освојили признања на Шестој међународној олимпијади из астрономије и астрофизике, одржане у Бразилу.

Каква је традиција астрономије у Србији, показује чињеница да је један од директора Астрономске опсерваторије у Београду, од 1948. до 1951. године, био један од најславнијих српских научника Милутин Миланковић.

Заједно са репортером „Политике”, први пут у павиљон великог рефлектора, ушли су астрономи олимпијци, Предраг и Александар. Дечаци ми објашњавају да се кроз сочиво џиновског телескопа на Звездари посматрао Марс, да су у старо доба кањони на планети сматрани за аутопутеве, па отуда она теза о „малима, зеленима”.       

Још осам мањих телескопа, као део ратног плена из Првог рата, распоређено је на површини од 10,5 хектара београдског полигона за звездане стазе.

———————————————-

Из Бугарске се најбоље осматра

– У Београду су недавно боравили студенти из БиХ, Индије и Италије, док наши астрономи два пута годишње одлазе на планински врх Рожен (1.750 метара), на југу Бугарске, у близини грчке границе. Тамо је постављен највећи телескоп на Балкану – каже професор Нинковић.

 

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!