ПРОСЕЧНО српско сеоско домаћинство оре и сеје на 4, 5 хектара земље, поседује један трактор, а у штали чува краву, четири свиње, три овце и 26 кокошака.
Попис пољопривреде, који је од октобра до децембра прошле године спровео Републички завод за статистику, после више деценија претпоставки, показао је да се у Србији обрађује 3, 4 милиона хектара пољопривредног земљишта, које користи укупно 631. 122 газдинства.
Пољопривредници у Србији возе укупно 408. 734 трактора, а на 100 хектара земље највише механизације користе фармери са југа и истока земље. На првом месту по броју вучних машина је Браничевска област, где је пребројано чак 26. 684 ових возила, следе Расинска и Мачванска област. Механизацијом је најсиромашнији крајњи југоисток државе (у Пиротској области пописан је свега 2. 220, а у Топличкој 9. 783 трактора) , али и север Бачке, где је затечено свега 8. 223 четвороточкаша.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић каже да је по броју имања предњачи Шумадија и Западна Србија, где је евидентирано 262. 531 пољопривредно газдинство.
– Највећи број газдинстава забележен је у Златиборској области, а за њом следи Мачванска, Расинска, Београдска и Јужнобачка област – наводи Вукмировић. – Попис је показао и да породична пољопривредна газдинства чине чак 99, 6 посто од укупног броја економија у држави. Имања правних лица и предузетника је свега 2. 567, а највећи број њих налази се у Војводини – 1. 298. Њима газдују предузећа, задруге, али и цркве и верске заједнице.
СЛЕДИ СТРАТЕГИЈА
РЕЗУЛТАТИ пописа помоћи ће Влади Србије да дефинише стратегију пољопривреде и руралног развоја, што је важно због коришћења средстава из претприступне помоћи ЕУ, рекао је у петак шеф делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер. – На будућност развоја пољопривреде у Србији треба гледати са оптимизмом јер су њени показатељи добри и суфицит у робној размени са ЕУ непрекидно расте – нагласио је Дежер.
Први човек РЗС указује и да је Војводина доминантна када је реч о површини земљишта које се обрађује. Резултати пописа показују да највише земље користе газдинства у Јужном Банату, чак 315. 247 хектара. Следећа на списку је Јужнобачка област, која бележи 287. 997 хектара ораница. У истом друштву су и лале из средњег и северног Баната, који засејавају 261. 595, односно 179. 871 хектара банатске земље.
Највећи сточарски крајеви у Републици су Западна Србија и Војводина. У оборима широм земље пребројано је 908. 990 говеда и 3. 403. 288 свиња. Ових животиња стаје су најпуније у Мачви, где је пребројано чак 80. 495 грла говеда и више од 400. 000 свиња. Сточарска прозиводња добро стоји и са оне стране Саве, јер су по броју ”гуда” на другом и трећем месту Јужнобачка и Сремска област.
У торовима од Хоргоша до Прешева прибележено је 1. 729. 278 оваца, док је коза неупоредиво мање – само 235. 576. Палету домаћих животиња у држави комплетира 26. 627. 308 комада живине и 673. 651 пчелиње друштво.
Југ и исток Србије, као и у другим областима, кубури и са пољопривредном производњом. Јер Пиротска и Топличка област бележе најмању површину искоришћеног земљишта (мање од 50. 000 хектара). Ситуација није боља ни са газдинставима, јер ни у једној области на југу државе нема више од 30. 000 економија.
ОРЕМО МАЊЕ ОД КОМШИЈА
ГАЗДИНСТВА у Србији просечно користе 5, 3 хектара земљишта, што је неупоредиво са европским просеком који износи 17, 9 хектара. Српски сељаци обрађују мање земље и у односу на комшије. Просечна површина обрадиве земље у Црној Гори је 6, 3, Хрватској 5, 6 и Словенији 6, 5 хектара по газдинству.
Новости
