РАДНИК у Србији првих шест и по месеци ради за државу, а за своју породицу почиње да зарађује тек половином јула. Стручњаци из Мреже за пословну подршку су израчунали да 201 дан у току године на посао одлазимо да бисмо пунили буџет. Комшије из Хрватске су у сличној ситуацији, мада они за своју државу, ипак, раде 21 дан краће.
У оквиру ширег истраживања на нивоу земаља југоисточне Европе, Мрежа за пословну подршку је анализирала колико је у нашој земљи укупно оптерећење просечног запосленог грађанина порезима, таксама и осталим наметима и колико од просечне бруто плате остаје запосленом за животне потребе.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у септембру, када је спроведено истраживање, била је 43.975 динара, односно 71.221 динар бруто. Тај износ је узет за укупну зараду просечног грађанина као полазна тачка за истраживање.
– Рачунали смо колико просечан грађанин на нивоу Србије месечно плати ПДВ када купује основне животне намирнице, техничку робу, одећу и обућу и различите услуге у легално регистрованим продавницама или код фирми од којих наручује услуге – објашњава Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку. – На списак су додати и ПДВ на комуналне услуге, мобилну и фиксну телефонију, електричну енергију, гас.Рачунало се и колико радник просечно месечно потроши на различите административне таксе, документе, разне трошкове државне и општинске бирократије. Посебна ставка била је и оптерећење порезом на некретнине. Урачунати су и просечна месечна потрошња робе са акцизном маркицом, као што су кафа, пиће, цигарете и нафтни деривати – бензин, дизел, ауто-гас.
Рајић напомиње да је тако високо пореско оптерећење последица прегломазне државне управе, јавног сектора, јавних предузећа и локалних самоуправа, где број запослених укупно не би требало да буде већи од 380.000 до 400.000, а у Србији је већи од 780.000.
С њим се, међутим, не слаже економиста Иван Николић, који сматра да наш основни проблем нису велики намети и државна администрација, већ чињеница да смо сиромашна држава.
– Пореско оптерећење у нашој земљи није много веће него у осталим земљама у региону – напомиње Николић. – Наш доходак је, међутим, нижи, па нам се чини да нам држава више узима.
ТАКСЕ ПРАЗНЕ НОВЧАНИКЕ
ПРОСЕЧАН грађанин Србије месечно плати 4.320 динара пореза на додату вредност када купује основне животне намирнице и робу широке потрошње у продавницама, док је 1.312 динара удео ПДВ-а у укупним ценама комуналних услуга, мобилне и фиксне телефоније, електричне енергије, струје и гаса – израчунали су у Мрежи за пословну подршку. – Запослени просечно месечно потроши 1.970 динара на различите административне таксе, трошкове државне и општинске бирократије, док је порез на имовину 496 динара. Просечна месечна потрошња робе са акцизном маркицом је 772 динара, а нафтних деривата по запосленом је 2.965 динара.
З. Радовић, Новости
KOJ SU TO SMRAD.