Тржиште некретнина остало је имуно не само на коронавирус већ и на економску и енергетску кризу, интересовање за куповину није опало, па су цене квадрата у Србији у већини градова и општина порасле у просеку између 10 и 15 одсто. Та чињеница иде на руку и многим локалним самоуправама јер ће повећати порез на имовину у 2023. години и на тај начин слити више пара у буџете.
Додуше има и оних средина, попут Новог Сада, где ће овај намет остати на истом нивоу као и у 2022. години. Таквих изузетака је мало, па је готово извесно да ће у већини локалних самоуправа ове обавезе по новим решењима бити веће. Степен тог увећанаја зависиће од врсте непокретности, али и зоне у којој се налазе јер је и ове, као и претходних година, забележено да вредност станова, кућа или гаража, у неким није расла док је у другим скок био значајан.
Слична је ситуација и са пословним простором и земљиштем где има ситуација да је цена квадрата квадрата увећана и за више од 100 посто. Такав је случај у Мајданпеку где је цена шумског подручја повећана за чак 135 процената у поређењу са прошлом годином. У тој општини је забележено увећање цена станова у првој зони и градском подручју за 50 посто у којима је забележен и највећи је највећи промет некретнина.
Ипак, овако драстичан раст је забележен само за ове непокретности док је за остале то било значајно умереније, па ће кумулативно повећање пореза на имовину у овој општини бити увећано за 11,3 одсто, пише Блиц.
У суседном Бору је пак овај намет значајно нижи, иако и тамо расте цена квадрата некретнина. Тако ће житељи овог рударског града, у 2023. години, порез на имовину плаћати три до четири одсто више него ове године и то у зависности од некретнине и зоне, што неће бити значанији издатак за власнике.
Крагујевац, Пирот, Ћуприја
И у Крагујевцу је ситуација шаролика, па ће власници станова, као и власници кућа на периферији овог града имати већи порез на имовину, док ће порез на куће у екстра и првој зони бити мањи. Примера ради, за порез на кућу од 100 квадрата која се налази у екстра зони ове године је било потребно издвојити 7.509 динара, док ће у 2023. за исту некретнину бити мањи за 2.395 динара, односно износиће 5.114 динара.
Исти ће бити и износ пореза за куће у првој зони истих карактеристика грађене 1971. године, односно важиће умањење од 799 динара.
Истовремено власници кућа на периферији ће пак добити већи рачун и то од 178 до 333 динара. Већи намет ће бити и за стан од 55 квадрата у екстра зони и то за 661 динар, док ће за исту некретнину у првој увећање бити 600 и другој 476 динара.
И Пироћанци ће у неким од пет постојећих зонама морати да издвоје више пара јер је квадрат увећан. Највећи скок је забележен за станове у првој зони где је квадрат са прошлогодишњих просечних 68.000 скочио на 73.696 динара. Слична ситуација је и са пословним простором који је у првој зони забележио скок за скоро 8.000 и износи 99.667 динара.
Чачак, Ниш, Београд
За разлику од њих, ситуација у Чачку је обрнута јер су цене квадрата најмање скочиле у првој зони, а значајно више у оним на периферији, односно четвртој и петој зони. Због тога ће власницима станова у првој зони порез бити увећан за један, а за оне у трећој и четвртој зони 11 одсто, док ће за власнике ових некртетнина у петој зони порез бити већи за 9 одсто.
Слична је ситуација у овом граду и код кућа за становање, чија цена квадрата у првој зони није коригована, што значи да ће власници добити решење исто као и ове године, док ће они који их имају у трећој платити 20 одсто више него ове године. Нешто боље ће проћи власници ових некретнина у четвртој и петој зони где ће увећање бити 11, односно девет одсто.
Што се тиче Нишлија, градска власт је одлучила да се од јануара порез на имовину увећа за око 15 одсто, али и да се споје прва и друга зона у једну. Тако ће након овакве одлуке за стан 20 година стар на Булевару Немањића, за 60 квадратних метара, на који је порез на промет плаћао око 7.200, сада морати да издвоји око 9.000 динара.
Што се тиче Београда, власници некретнина ће од следеће године добити рачуне за плаћање пореза увећане до 5 одсто, иако су цене некретнина у последњих 12 месеци скочиле у готово свих 14 зона значајно више.
Наиме, према подацима Републичког геодетског завода, станови и куће у Београду у старој градњи поскупели су око 17, а у новоградњи око 13 одсто. Примера ради, актуелна просечна цена квадрата некретнина за утврђивање пореза на имовину за 2022. годину у првој екстра зони становања за стан износи 247.720 динара, док је за кућу тај износ нешто мањи – 232.110 динара, а за гараже и помоћне објекте 104.560 динара. Цене су најниже у такозваној осмој зони, где је просечна цена квадратног метра стана 43.428 динара, куће 35.201, гараже и помоћних објеката 17.902 динара.
Порески саветник Ђерђ Пап објашњава да се порез на имовину утврђује на основу тржишне вредности некретнине у датој, односно претходној години док одлуку о зонама прописује локална самоуправа и она мора да се донесе до 30. новембра за следећу годину.
„Тржишна вредност се множи са бројем квадрата некретнине и на то се обрачунава порез. Повећање од пет одсто вредности сигурно није реални одраз стварних тржишних вредности непокретности у овој години у Београду јер сви знамо колико су цене расле“, објашњава Пап.
Рокови за плаћање
Иначе, рокови за плаћање пореза на имовину грађана остају исти као и у претходном периоду. Порез се плаћа у четири дела, први до средине фебруара, други до средине маја, трећи до средине августа и последњи до средине новембра. До добијања пореског решења, грађани плаћају износ као за последњи квартал 2022. године, а разлику би требало да уплате до најкасније до априла, када обично стижу пореска решења за текућу годину.
