Поред неспосoбне и ненормалне власти усеви у Србији су само у Божјој руци

Невреме које је ових дана погодило већи део Србије нанело је огромну штету стамбеним објектима, усевима, воћу и путевима. Колику – знаће се после процена надлежних, а у Центру за одбрану од града кажу да су с расположивим средствима урадили све што су могли.

То оправдање неће много помоћи сељацима јер се већ сада барата подацима да ће се губици мерити у милионима евра.

Како је то већ уобичајено у Србији, тек кад нам сунце спржи сву летину, поплаве однесу засаде или град обере воће поведе се прича како нам је аграр у катастрофалном стању: нема довољно система за наводњавање, нити довољно насипа кад стигну поплаве, увек је некако мањак противградних ракета. Процене су да наша земља сваке године због суше изгуби десетак милиона евра, док се за време катасрофалних суша та цифра пење на вртоглавих 600 милиона евра. Свака мало већа поплава односи десетине милиона евра.

Мањак ракета

Противградне станице у Србији сезону су започеле са по шест ракета, упола мање од потребног броја. Србија укупно има око 5.800 ракета на свих 1.400 станица, а потребно је минимум 20.000 ракета.

Српски сељак више зависи од погледа у небо него што се озбиљно води рачуна о заштити пољопривредних култура. Србија има услове за наводњавање око 1,5 милиона хектара пољопривредних површина, а тренутно се правим системима наводњава свега 25.000 хектара, што нас сврстава међу земље с најгорим системом наводњавања.

– Србија би улагањем у већ постојеће системе за наводњавање, али и изградњом нових могла да има повећан принос пољопривредних култура прве класе које су извозно оријентисане, али и могућност за две до три сетве у току године – тврди пољопривредни стручњак Миладин Шеварлић.

Горка је истина да Србија нема довољно насипа за одбрану од поплава што су пре две године на својој кожи најбоље осетили житељи Обреновца, а запрепашћује податак да је сада само пет од 11 противградних станица бранило подручје Косјерића.

– Стрелци су одбили да потпишу уговоре с нама јер нису задовољни надокнадом која у овом тренутку износи 4.000 динара (32,5 евра) месечно по стрелцу – каже Зоран Бабић, начелник Центра за одбрану од града РХМЗ.

Нажалост, министри који кроје аграрни буџет немају слуха за сељачку муку, па паорима остаје да гледају у небо, а грађанима Србије да папрено плаћају пољопривредне производе, иако бисмо реално могли да будемо аграрна велесила.

Н. С. Прерадовић – Вести