МОГУЋНОСТИ је прегршт, а на држави је да одлучи да ли ће баш све искористити. Тако би се могло сумирати разјашњење да ли су поред фриленсера и гастарбајтери дужни да плаћају порез у домовини.
Чињеница да су резиденти Србије, наше раднике на привременом раду у иностранству чини и српским пореским обвезницима. Поједини порески саветници објашњавају да то вероватно, ипак, није намера државе. Остаје да се чује и став надлежних.
– Порезе и доприносе могуће је плаћати по основу ауторског уговора или осталих прихода, а потенцијално, зависно од висине прихода, и годишњи порез на доходак грађана. Наши грађани који раде у иностранству могу бити ослобођени од плаћања пореза на доходак грађана или дела тог пореза овде, уколико је у земљи где живе плаћен порез на њихову плату, а Србија са том земљом има уговор о избегавању двоструког опорезивања. Но и тада, доприноса за социјално осигурање не могу да се ослободе и дужни су да их плате у обе земље.
БЕЗ ПОРЕЗА НА РОЂАЧКЕ ДОЗНАКЕ
Питање је и да ли ће порезници наплатити државни део и од дознака које примају наши грађани. Чешљајући рачуне, у потрази са уплатама фриленсерима, неминовно ће се видети и ове уплате из иностранства.
– Када виде да уплата стиже од правног лица, јасно је да је реч о исплати зараде – објашњава порески саветник Александра Васић. – Када је реч о дознакама, оне стижу од грађана и то нашег порекла. Оне су попут поклона и ако би се опорезовале, то је стопа од 2,5 одсто, 1,5 одсто у другом наследном реду, док се у првом наслендом реду не плаћа порез. Остаје питање како би се доказивало да је реч о помоћи рођака.
Нису сви уверени да ће и држава закон баш овако тумачити. Како објашњава порески саветник Ђерђ Пап, који је и потпредседник УО Удружења пореских саветника Србије, то јесте тачно, али не верује да је то намера надлежних:
