Прети дефицит буџета од 300 милијарди динара

Јавне финансије Србије налазе се у великим проблемима сазнали смо након одласка мисије Међународног монетарног фонда, а изгледа да нас чека још једна рунда замрзавања плата и пензија у јавном сектору

Међународни монетарни фонд је у свом саопштењу након посете Србији устврдио да, уколико се не промени политика, дефицит буџета у овој години биће преко осам одсто БДП-а, више него двоструко већи од буџетом планираних 3,6 одсто БДП-а. Другим речима, уместо планираних 122 милијарде динара мањка, држава ће потрошити преко 300 милијарди динара више него што ће приходовати, оцењује ММФ и наравно све то ће се морати финансирати задуживањем.

Фискални савет је далеко оптимистичнији од ММФ-а па је проценио буџетски дефицит од 5,5 одсто БДП-а односно око 210 милијарди динара за ову годину, што је и даље далеко више од оног што је Министарство финансија срачунало пре само шест месеци.

Ако би се оствариле процене Фискалног савета, које узимају у обзир и предложене пореске промене које се налазе у скупштини и које би требало да смање дефицит за око један одсто БДП-а, значило би да се од 2008. године мањак у јавној каси учетворостручио, са 50 милијарди на 200 милијарди динара.

Према самим подацима Министарства финансија о извршењу буџета за прва четири месеца, прекорачење планираног је огромно, јер је дефицит износио 76 милијарди динара на крају априла. Ако би се истим темпом наставило до краја године мањак би износио 228 милијарди динара.

Криза јавног дуга

Оволики фискални дефицит може лако отворити кризу јавног дуга с обзиром да се финансира искључиво задуживањем које је већ прешло 60 одсто БДП-а према подацима Фискалног савета, а ММФ процењује да ће до краја године достићи и 65 одсто. Наравно, ово у потпуности разоткрива покушаје Министарства финансија да представи како је јавни дуг заправо смањен на 56 одсто БДП-а у априлу иако је од почетка године дуг повећан за 1,5 милијарду евра.

Највећи разлог за оволику разлику између планираног буџета и стварног стања јавних финансија стручњаци виде у лошем планирању прихода. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду указује на очигледне грешке у планирању расхода од двадесетак милијарди динара. Осим тога, ма како то чудно звучало јачање динара није ишло на руку буџету јер је приликом планирања у новембру прошле године калкулисан евро од 119 динара, а од почетка године се креће на нивоу од 111 динара. Осим тога, у Министарству финансија су показали, како истиче Арсић, непознавање стечајног поступка јер су очекивали значајне суме из стечаја четири банке, али се показало да то није могућ приход.

“Поред лошег планирања, промене у макроекономском окружењу су допринеле слабијим приходима од очекиваних. Иако је јачање динара добро за инфлацију и олакшава дужницима у овој валути, оно слаби међународну конкурентност наше привреде и јавне финансије. Због тога што је калкулисан курс од 119 динара за евро када је прављен буџет, а сада је око 111 динара, приходи од ПДВ-а на увоз су мањи за више од 20 милијарди динара. Такође, држава је увела финансијску дисциплину за себе скраћивањем рокова плаћања и измиривањем дугова, а није увела дисциплину у наплати пореза, пошто је Пореска управа углавном имала маркетиншки приступ, а тек од скоро су почели да притискају пореске обвезнике”, објашњава Арсић додајући да је ипак процена ММФ-а превелика и да је реалније очекивати дефицит од седам одсто БДП-а.

Он истиче и да најављене мере министра Динкића неће дати резултате у расту јавних прихода какве он најављује – од преко 30 милијарди динара, већ да ће то бити за десетак милијарди мање. Осим тога министарство није у буџетске расходе укључило ни обвезнице којима је држава покривала дуг Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд, као ни активиране гаранције за дугове Железница Србије и Србијагаса.

Замрзавање плата води у пропаст

“Узимајући у обзир удео плата и пензија у укупним расходима, њихово прилагођавање би требало да буде централни стуб кредибилне средњерочне фискалне консолидације”, стоји у извештају ММФ-а након посете Србији.

„Смањење дефицита за преко један одсто БДП-а до краја године захтеваће снажне мере, па би повећање плата и пензија у октобру било фискално веома неодговорно. Контрола плата и пензија у јавном сектору биће неопходна и за буџет у 2014. години“, мишљење је Фискалног савета. По свему судећи рачун ће поново платити запослени и пензионери замрзавањем или растом примања далеко мањим од инфлације, дакле реалним падом.

Иако су неки представници странака владајуће коалиције изјавили да замрзавања плата и пензија неће бити, а неки да ће се и о томе разговарати, искуство из 2009. године када су такође после аранжмана са ММФ-ом примања у јавно сектору и пензије замрзнуте до 2011. године иако су се и тада политичари на власти клели да се то неће десити.

Економиста Зоран Попов истиче да су и пракса и економска наука доказали да смањење плата и пензија није никог извукло из кризе и да само додатно смањује производњу.

„То је стандардна медицина коју ММФ примењује у Грчкој, Португалу, Шпанији и Италији а док год се тај рецепт примењује те земље су у кризи и нигде није донео побољшање. Ако се плате у јавном сектору и пензије замрзну доћи ће до смањења агрегатне тражње, што ће довести до смањења производње и економска ситуација ће још да се погорша, а приходи буџета да се смање. То се до сада показало у ове четири земље, а наука је то утврдила пре 100 година, још од Велике депресије“, тврди Попов додајући да ниједна велика земља не следи политку ММФ-а и све имају велике буџетске дефиците.

„Наши проблеми нису високе зараде и пензије, није суштина проблема дефицит, већ ниска производња. Наш БДП је на 60 одсто БДП-а из 1986. године, а индустријска производња није ни на половини онога где је била пре 27 година. Имамо само пет великих индустријских предузећа, а то је последица концепта ММФ-а од пре више од 10 година, да се развија сектор малих и средњих предузећа, па смо погасили предузећа од 10.000 радника“, опомиње Попов.

Табела

Дефицити буџета 2008-2013