Београд — Цене некретнина у Србији у паду су 30 одсто од почетка економске кризе, каже председник Удружења посредника у преносу некретнина Томислав Секулић.
Секулић додаје да такво стање није утицало да се промет у тој области увећа.
Он објашњава да је на микро-нивоу продаја станова у неким срединама пала и за читавих 50 одсто.
Разлог за то је тај што су неки предузимачи формирали потпуно нереалне цене покушавајући да дођу до лаке зараде. То је изазвало контраефекат који је довео до губитка интересовања за куповину станова.
“На појефтињење у сектору некретнина утицало је и то што је држава почела да гради станове и на тај начин је оборена цена која је била заиста нереална. А потражња је и иначе мала. Људи се у условима економске кризе не одлучују тако лако на куповину некретнина. Треба нагласити и чињеницу да су комерцијални стамбени кредити веома неповољни за грађане и да они не желе да на тај начин оптерете своје финансијско стање” , истиче Секулић.
Секулић додаје да иако је цена станова у Србији у константном паду никако не би требало очекивати да се та тенденција наставити и да они додатно појефтине, како неки најављују. „Уверен сам да до тога неће доћи. Наиме, цене станова су се усталиле на реалном нивоу, тако да не видим простор за додатан пад“, каже Секулић.
Каћа Лазаревић, сувласница агенције за промет некретнина „Алка“ истиче да су ефекти светске економске кризе основни узрочник мање потражње станова а самим тим и падом њихове цене.
“Сиромаштво и незапосленост која влада у Србији се директно одражава на ситуацију на тржишту некретнина. Због тога се бележи стални тренд пада цена станова и то није никаква новина код нас. Једини начин да се промени стање које сада влада када је реч о продаји некретнина је да се побољша економска ситуација у земљи. Тек када платежна моћ грађана буде већа, можемо да очекујемо да ће се већи проценат њих одлучивати на решавање стамбеног питања него што је то случај у овом тренутку” , закључује Лазаревић.
Један од ретких позитивних ефеката ове кризе јесте да су се, после деценија једнаког статуса, сада диференцирале цене нових и старих станова. На то је, пре свега, утицала одлука државе да стимулише станоградњу у оквиру које је једна од мера била да се субвенције за стамбене кредите одобравају само за новоградњу, што је аутоматски оборило раније поприлично високе цене старих станова.
Данас
