Држава ће понудити компаније које имају конкуренцију и за које се сматра да у будућности неће моћи да иду укорак с њом, најавио Динкић
Рупа у државној каси, која ће до краја године достићи 222 милијарде динара, можда ће, осим новим кредитима, бити закрпљена и продајом државне имовине. Ово је учесницима Менаџмент форума Југоисточне Европе јуче поручио Млађан Динкић, министар финансија. Јасно је прецизирао да ту не мисли на Електропривреду Србије, где ће се кроз модел јавно-приватног партнерства изградити нови капацитети. Неће се продавати ни предузећа која имају државни монопол, као што је рецимо аеродром. Према његовим речима, продаваће се само оне компаније које имају конкуренцију и за које се сматра да у будућности неће моћи да иду укорак с њом, као и нека фиксна државна имовина.
Шта је, заправо, окупљеним привредницима, банкарима и економистима надлежни министар поручио „између редова”. Ако се „Телеком” и „Галеника” уклапају у профил оваквих компанија, онда ће, кажу наши саговорници, министар финансија покушати да нађе купце за те две фирме.
– И претходна влада би продала те фирме да је могла. Онда не би имали проблема са текућим финансирањем, па Демократска странка не би изгубила изборе – каже Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште.
Он подсећа, да је бивша власт пре годину и по дана покушала да нађе купца за националну телекомуникациону компанију. Половина овог предузећа била је понуђена по минималној цени од 1,4 милијарде евра. „ТелекомАустрија” јединиједоставиопонудузакуповинувећинскогпакетаакцијаналањскомтендеру. Цена која није, ни после наставка преговора и побољшања понуде, достигла тражене 1,4 милијарде евра, била је основни разлог што ова куповина није обављена, а тендер проглашен неуспелим. Иначе, тражена цена безмало се поклопила са величином минуса у каси за 2011. годину. Како сада незванично може да се чује, на продају ће бити понуђен цео „Телеком” и то по цени од око 2,5 милијарде евра. Што, опет, случајно или намерно, мало превазилази величину минуса у државној каси. Крајем августа, Динкић је демантовао да је у влади постигнут договор о том питању. Александар Стевановић сматра да баш због тога министар финансија јуче пред учесницима Форума није споменуо конкретне фирме.
– Не верујем да има сагласност коалиционих партнера за тако нешто. Можда само, преко јавности испитује терен и пушта пробне балоне ишчекујући реакцију осталих чланова владе – претпоставио је Стевановић.
У сваком случају сматра да ће држава тешко моћи да добије ту цену, јер за разлику од пре годину и по дана, ситуација се променила. И то на нашу штету. Јаз у буџету је повећан, кредитни рејтинг земље је пао, јавни дуг је вртоглаво порастао. Што значи да страни инвеститори знају да нам новац сада треба више него раније. Тешко ће владајућа коалиција, сматра Стевановић, то објаснити јавности.
– Осим ако га не продају Русима за џабе па да то буде врхунски патриотски чин – нашалио се наш саговорник.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, не мисли да је ова Динкићева стратегија добра.
– Разумем да је у оваквој ситуацији тешко пронаћи извор финансирања, али продавати „Телеком”, који константно доноси приходе, због новца који ћемо једнократно потрошити – није паметно. Криза још траје па је мало ко спреман да улаже у овом тренутку. Цену би додатно оборила чињеница да нам сада новац треба много више него пре годину дана, када нисмо успели да га продамо, и да нам гори под ногама. Не мисли да „Телеком” треба продавати и у релативно повољнијим околностима. Добар домаћин то не ради. Треба тражити неко друго решење – сматра Савић.
Иначе, у јеку кампање о продаји „Телекома”, Динкић је рецимо изненадио економисте предлогом да евентуални новац треба искористити за враћање неповољних кредита. Стручна јавност је тада његов предлог подржала. Питање је да ли су га сада рупа у буџету и потребе за текућим финансирањем натерали да промени мишљење.
