Пролази време јефтине хране

Пролази време јефтине хране

0
(0)

Време јефтине хране је иза нас, сагласни су и међународни експерти и наша стручна јавност. Прехрамбени производи ће наставити да поскупљују, а најновије пројекције међународних организација нису нимало охрабрујуће.

Према прогнозама ФАО (Организација уједињених нација за храну и пољопривреду) и ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) светске цене хране ће у наредних десет година бити увећане између 10 и 40 одсто. Разлог томе је, како наводе, све већа тражња за храном и то што је упоредо са тиме дошло до успоравања раста пољопривредне производње. Чини се да је технолошки прогрес одвукао пажњу на другу страну, а елементарна потреба за храном и улагањем у њену производњу била запостављена.

Које ће то последице имати по нашу земљу?

Најпре да ће храна и даље бити ноћна мора не само садашњег, већ и следећих гувернера Народне банке Србије. Главни инфлаторни чинилац у нашој земљи све више ће расти, будући да наше цене нужно прате светске.

Овдашњи експерти углавном су сагласни са пројекцијама ФАО. Војиславу Станковићу из Привредне коморе Србије такве пројекције чине се потпуно реалним. Према његовим речима, неколико је разлога за то.

– Светска економска криза и даље траје. Климатске промене су све израженије што директно утиче на приносе. И на крају – неолиберални приступ који је довео до све мање државне подршке произвођачима. Да би пољопривреда, односно цене опстале на стабилном нивоу, субвенције морају да износе барем 10 одсто БДП-а. То тренутно није случај. Тешко је прецизирати, али код нас је, да кажемо, негде око четири одсто – објашњава Станковић.

Како каже, један од главних камена спотицања у креирању новог буџета Европске уније који ће бити донет 2014. године управо је аграрни буџет.

– Имате Велику Британију, Немачку, Аустрију и Белгију који су за снижавање аграрног интервенционизма, а са друге стране су земље попут Шпаније и Француске – каже он.

Према његовим речима, Србија не може да буде ван свих тих токова и неминовно је да ће храна и у нашој земљи и даље наставити да поскупљује у наредном периоду.

– Али, ми можемо да направимо другачију аграрну политику, да дефинишемо приоритете и да повећамо аграрни буџет. Јер, овако нисмо конкурентни са својим пољопривредним производима – закључује Станковић.

Да јефтине хране више неће бити, сматра и др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, и наводи неколико разлога због којих сматра пројекцију ФАО тачном.

– Не знам хоће ли храна бити скупља баш за 40 одсто, али између 10 и 20 процената сигурно. Морају се узети у обзир глобалне чињенице, односно то да број становника у свету расте, а да се засејане површине не увећавају или се чак и смањују. Самим тим, приноси стагнирају, а тражња за храном расте – објашњава Цвијановић.

Како истиче, светске цене хране, које прате и наше, под великим су притиском промењене структуре исхране до које је дошло у најмногољуднијим земљама попут Кине и Индије.

– Због раста стандарда, тамошњи потрошачи желе више меса, млека и јаја. То аутоматски значи и већи притисак на житарице – каже он, додајући да у целој тој глобалној причи Србија мора да направи своју стратегију, коју већ дуго нема.

– Мора се јачати сточни фонд. Морају се организовати мали произвођачи и да се при том користе компаративне предности сваког подручја. Чак и најлибералније економије строго планирају своју пољопривреду и морамо и ми то почети да радимо. Уситњеност поседа главни је узрок недовољне продуктивности и непрофитабилности наше пољопривреде, а тиме и високих цена хране – закључује Цвијановић.

Представници потрошачких организација, међутим, донекле другачије гледају на ову проблематику. Како тврде, негативни утицаји и ценовници са светске пијаце увек се брзо прелију на овдашњу, док се супротно, односно да нешто под спољашњим утицајима појефтини, никада не дешава.

– Тако је прошле године усред прича о поскупљењу због суше мимо логике поскупела морска риба. Неко нас стално вређа таквим објашњењима. Храна мора да буде јефтинија, јер је у Србији скупа првенствено због монопола. Поједини власници трговинских ланаца су уједно и власници прерађивачке и прехрамбене индустрије, па и ратарске производње. То је јавна тајна и један од главних разлога због чега је храна у Србији скупа – закључује Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

 
Стефан Деспотовић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kолико нас кошта Фајзерова вакцина – не знамо

Kолико нас кошта Фајзерова вакцина – не знамо

5 (2) Држава Србија поново ускраћује своје грађане за информације од јавног значаја. Овога пута …

Поскупљење струје треба да прикрије губитке ЕПС

Поскупљење струје треба да прикрије губитке ЕПС

5 (5) Одлука надлежних да струја у Србији од 1. фебруара поскупи за 3,4 одсто …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend