Насловна / Србија / Економија / Пропадање: Kако се сто највећих предузећа нашло у блокади за милијадру евра

Пропадање: Kако се сто највећих предузећа нашло у блокади за милијадру евра

На вратима катанци, празни рачуни у банци

У Србији је у дужем временском периоду у блокади око тридесет хиљада предузећа, а износ блокаде из године у годину варира, од једне до близу три милијарде евра. Магазин Таблоид ексклузивно за своје читаоце нуди преглед сто највећих привредних друштава са блокираним текућим рачунима на дан 28.02.2019. године. Укупна блокада ових сто привредних друштава износе више од милијарду евра, а од њих сто, чак 90 су компаније у приватном власништву. Све то указује да Влада и Министарство привреде, односно финансија, до данас правно нису регулисали мере за блокаду дужу од две године, код привредних друштава, као што је то регулисано код предузетника.

Први на листи сто највећих привредних субјеката са блокираним текућим рачуном блокиран је са износом од 8,48 милијарди динара, односно више од 71 милион евра. Привредно друштво које је на стотом месту привредних друштава са блокираним рачуном са 451,8 милиона динара, односно 3,8 милиона евра. Привредно друштво са најдужим бројем дана блокаде рачуна је НИП Борба, АД, Београд које друштво има непрекидну блокаду текућег рачуна 4.930 дана, што чини 13 и по година!

Познато је да нема законске одредбе на основу које би се покренуо стечајни поступак против привредног друштва чији је текући рачун непрекидно блокиран дуже, на пример, од две године. За чуђење је како уопште то привредно друштво може да покрива текуће трошкове, кад му је текући рачун блокиран, на једној страни и због чега правни субјект поверилац који је блокирао текући рачун дужника има интерес да покретањем стечајног поступка не оконча судбину тог потраживања.

Друштвено предузеће „Нови Сад-Гас“ са блокадом текућег рачуна од 71 милион евра представља износ блокада, чак, и за наше услове, изузетно висок ниво. Оснивач овог друштвеног предузећа за дистрибуцију гаса, одржавање и извођење основано је од Скупштине града Новог Сада и Месне заједнице из Сремске Kаменице, са оснивачким капиталом од 39,8 милиона динара. Тај износ капитала мањи је од укупног износа блокаде 213 пута. Законски заступник овог друштвеног предузећа је Јован Вујановић.

Укупна пословна актива Нови Сад-Гас, ДП, на крају 2017. године износила је 13,9 милијарди динара, а сопственим капиталом, који чини оснивачки капитал и приписану добит, од 2,18 милијарди динара, покривено је 15,64 одсто укупне вредности пословне имовине коју ов друштво користи, док су обавезе достигле 11,7 милијарди динара. Ако је износ блокираног рачуна 8,47 милијарди динара, произлази да је блокирано 72,4 одсто укупних обавеза. Међу највећим добављачима Нови Сад – Гас, ДП је Јавно предузеће Србијагас, Нови Сад које ово новосадско предузеће снабдева гасом. Са приходом у 2017. години од 3,1 милијарду динара и нето добити исказаној у тој години од 62,1 милион динара, нема никаквих реалних изгледа да ће ускоро рачун овог друштвеног предузећа бити деблокиран. Kрајем фебруара ове године блокада је достигла 368 дана, тј. више од пуне године. Једино реално решење да Скупштина Новог Сада на основу комплетне финансијске анализе и свеобухватног разматрања овог проблема, обезбеди новчана средства да се отклони ова блокада. Грађани Новог Сада, од којих је значајан део њих утужен ради наплате испорученог гаса, својим уплатама могу само ублажити овај проблем главног града Покрајине.

Девет државних и друштвених предузећа

Од сто највећих привредних друштава са блокираним текућим рачунима седам их је државних И друштвених, и то: ФРА Чачак, АД, Војводинапут – Бачкапут, АД. Нови Сад, Холдинг Kорпорација Kрушик, Ваљево, НИП Борба, АД, Београд, Железнице Србије, АД, Желтурс, доо, Београд, ЈKП Нискоградња, Kрагујевац, Kорпорација Yумцо, АД, Врање И РМХK Трепча, АД, Звечан

ФРА Чачак, АД

Власник Акционарског друштва ФРА, Чачак је Акционарски фонд Републике (47,86%), ПИО фонд (9,79%) и 3.005 малих акционара 42,34 одсто. Текући рачун овог чачанског предузећа за производњу резног алата у блокади је 2,88 милијарди динара, односно више од 24 милиона евра, непрекидно дуже од три године.

Војводинапут – Бачкапут, АД. Нови Сад

Након поништења приватизације овог новосадског предузећа за одржавање и изградњу путева власник 73,16 одсто акција постао је државни Регистар акција и удела, док је власник 25 одсто акција Предузеће за путеве Ниш, које је као купац инвестирало пре поништења приватизације. Разлику држи 214 малих акционара. Рачун друштва је у непрекидној блокади 1,9 милијарди динара три године и девет месеци.

Холдинг Kорпорација Kрушик, Ваљево

Власник ове корпорације, као акционарског друштва су: 41,03 одсто је Град Ваљево, 38,07 одсто Република Србија , 14,05 одсто Фонд за развој и 6,85 Национална служба запошљавања. Рачун АД је у блокиран за износ 1,8 милијарди динара непрекидно седам година и четири месеца.

НИП Борба, АД, Београд

НИП Борба, АД регистрована је 31 децембра 2002. године, када је укинута Савезна јавна установа Борба, услед спајања са овим новинским предузећем. Тада су са НИП Борба, АД спојени Борба-Пласман, Борба-Транспорт и Економска политика. До данас је од 14 бивших ООУР-а трансформисаних углавном у посебна предузећа 1989. године, остало само предузеће за пружање заједничких услуга. Власник сто одсто НИП Борба, је Република Србија. и поред блокаде 13 ипо година за износ од 1,27 милијарди динара.Ово најдуже блокирано привредно друштво имало је у 2017 години 72 запослена и корисатило је пословну имовину у вредности 2,2 милијарде, углавном садржану у вредности пословне зграде. Акумулирани губици достигли су 3,37 милијарди динара, а укупне краткорочне обавезе 2,85 милијарди динара. Kако је могуће да држава неможе да разреши овај проблем и ко је све извршио блокаду рачуна за 10,7 милиона евра?

Железнице Србије, АД

Власници овог акционарског друштва, које је сву имовину и делатност пренело на три новоорганизована акционарска друштва за инфраструктуру, путнички и теретни железнички саобраћај, су Република Србија 56,43 одсто и Фонд за развој Републике 43,57 одсто. Рачун друштва је блокиран 756 милиона динара, непрекидно три године и три месеца. Kако нема редовних прихода, јер се пружање железничких услуга одвија преко три посебно организована нова друштва и овде држава „ћути“

Желтурист, односно ЖЕТ, доо Београд

Је познати Желтурс, чији је оснивач са сто одсто капитала Република Србија. Друштво није ни доставило АПР-у годишњи обрачун за 2017. годину а у претходној години није имало ниједног запосленог. Рачун друштва је блокиран за износ 720 милиона динара, непрекидно 4 године И три месеца.

ЈKП Нискоградња, Kрагујевац

Ово јавно комунално предузеће у блокади је 536 милиона динара непрекидно дуже од 2.367 дана. Оснивач овог јавног предузећа је Скупштина града Kрагујевца, са оснивачким улогом у износу од 100.000 динара још из 1989. године. На крају 2017. године у предузећу је био само један запослен, што указује да се пословање одвија преко другог правног лица и да су органи Града Kрагујевца „дигли“ руке од овог комуналног предузећа. Зато блокада траје више од шест и по година, за читавих 4,5 милиона евра.

Kорпорација Yумцо, АД, Врање

У блокади је 495 милиона динара, непрекидно скоро осам година. Власници акција АД Yумцо, Врање су: 21,20 одсто Акционарски фонд, 18,43 одсто Република Србија, 16,63 одсто Фонд за развој Републике, 6,49 одсто ПИО Фонд и 37,25 одсто 12.367 малих акционара. Овако дуга блокада указује да ово акционарско друштво, ипак, послује преко другог текућег рачуна, користећи пословну имовину блокираног друштва, без накнаде, а то може само ако га држава толерише, јер Пореска управа у Србији не ради свој посао. Ако држава то жели да толерише, нека из буџетских резерви додели овој компанији, па и Симпу, АД из Врања, новчана средства за санацију.

РМХK Трепча, АД, Звечан

Холдинг Трепча у блокади је 454 милиона динара, непрекидно 2.817 дана. Власници овог акционарског друштва су: 55,14 одсто Фонд за развој Републике, 29,81 одсто Акционарски фонд, 6,83 одсто Генералеxпорт, у стечају, Београд и још девет акционара који имају 8,22 одсто акција. Такође, још 17 приватизованих предузећа, имају блокаду својих рачуна, након приватизације…

Руднап Гроуп, АД, Београд

Власник сто одсто акција Руднап, АД је кипарска фирма Алтариа, везана за београдског бизнисмена Војина Лазаревића. Рачун друштва је у блокади 2,7 милијарди динара, непрекидно 1.465 дана.

Југохемија, АД И Југохемија-Хемија, доо у принудној ликвидацији

Власник Акционарског друштва Југохемија је 77,08 одсто Делта Стар, доо, Београд, на тим акцијама уписано је заложно право, док 22,92 одсто акција поседује 999 малих акционара. Ово акционарско друштво блокирано је 1,7 милијарди динара 2.124 дана, док је његово зависно друштво Југохемија – Хемија у принудној ликвидацији са блокадом рачуна 550 милиона динара, исти број дана. Треба истаћи да је друго зависно друштво Југохемија- Фармација, доо у стечају.

Азотара, доо, Суботица

Ово бивше друштвено предузеће под истим именом је у власништву Либер Млуе Гроуп, доо, Суботица, чији је оснивач И власник Стефан Малишановић. Рачун Азотарwе, доо у блокади је 1,6 милијарди динара, непрекидно 1.705 дана.

АД Фабрика коже, Рума

Ова фабрика је 55,23 одсто у власништву Вулин комерца, а разлика акција је у поседу 569 малих акционара, Рачун фабрике је у блокади више од 2.580 дана за износ већи од милијарду динара.

Интеркомерц Аграр, доо, Нови Сад

Друштво је регистровано јула 2008. године за производњу млинских производа. Половина власничког удела припада Интеркомерц, АД, а друга половина привредном друштву Ренесанса Цомпанy, доо из Врбаса. Ово привредно друштво има блокаду текућег рачуна за износ 876 милиона динара, непрекидно дуже од1.935 дана. Интеркомерц, АД је оснивач и привредног друштва Радаковић Цо, доо из Вршца које има блокаду текућег рачуна за износ од 621 милион динара, непрекидно 1.6329 дана.

Галеб Гроуп (ФСУ, ГТЕ)

Три су приватизована друштвена предузећа која су после приватизације променила назив у Галеб Гроуп, задржавајући део ранијег назива. То су Галеб-ФСУ,АД, чији је власник 85,54 одсто ГрупА Галеб, Галеб ГТЕ, АД, чији је власник Веселиновић Радослав, 71,71 одсто, оснивач Галеб Групе. Матична група има блокаду рачуна 847 милиона динара, непрекидно 1.190 дана. ФСУ 792 милиона динара 1.207 дана и ГТЕ 629 милиона динара 1.192 дана.

МБА Ратко Митровић . Нискоградња, доо, Београд

Власник овог друштва откупљеног од акционара Холдинга Ратко Митровић, специјализованог за нискоградњу – путоградњу, је МБА Миљковић из Мерошине. У друштво је поред новчаног улога у два наврата унета непокретност у вредности од милијарду динара, али И поред тога Нискоградња има блокиран рачун за 718 милиона динара, непрекидно 122 дана.

Српска фабрика стакла, АД, Параћин

Бугарски бизнисмен је по други пут ушао у приватизацију Параћинске фабрике стакла, али је И овај пут то било несрећно изведено. Према садашњој евиденцији у Централном регистру хартија од вредности власници акција су: 67,84 одсто бугарски Kонзорцијум Рубин – ГлассИндустрy 32,04 одсто Гласс Индустрy, по основу обавезног инвестирања и 0,12 одсто 3.834 мала акционара. СФС је у блокади рачуна за износ 629 милиона динара, скоро годину дана, непрекидно.

Србија-турс, АД Ниш

Власник 69,98 одсто је УХЛ Холдингс Лтд , а 15,40 одсто акција је власник само друштво Србија-турс, по основу обавезног инвестирања купца у приватизацији, док су 13,62 одсто акција власници 1126 малих акционара. Рачун Србија-турс је блокиран 573 милиона динара, непрекидно 1.730 дана.

Топлана ФKС, доо, Светозарево

Ова топлана припада Фабрици каблова у Јагодини, која је посебно акционарско друштво. Рачун Топлане је у блокади 514 милиона динара, непрекидно више од хиљаду дана.

ГП Гранит – Пешчар, доо, Љиг

Власници овог каменолома су: 24,99 одсто Никлеус, доо, Лазаревац и у истом односу Инкоп, доо из Ћуприје, 17,07 одсто Беслаћ Милан, 16,66 одсто Радосављевић Слободан и 16,29 одсто 276 малих акционара. Друштво има блокиран рачун у износу од 513 милиона динара више од 1.870 дана.

ПИK Пештер – Млекара, доо, Сјеница

Регистрована 31 децембра 2010. године од купца ПИK-а Пештер, бизнисмена из Ванкувера, Ђуро Обрадовић преко фирме Kалемегдан Инвестменс, коме је поништена приватизација Пољопривредног добра из Добановаца, а купац је и Фарме на Златару. Млекара има блокиран рачун у износу од 492 милиона динара 1.959 дана.

Хидроградња, АД, Сремска Митровица

Једини власник овог акционарског друштва је Дунав Група – Агрегати, АД. Рачун друштва је блокиран 479 милиона динара, непрекидно 882 дана.

Блокаде рачуна 13 привредних друштва основаних од иностраних фирми

Иностране фирме нашле су плодно тзло за оснивање привредних друштава у Србији у којима држава не испитује којим је све привредним махинацијама и недозвољеним радњама дошло до финансијских промашаја који су узроковали негативно пословање, па И блокаду текућег рачуна. Од ових 13 привредних друштава један број њих су основала лица, наши грађани на Kипру и другим пореским рајевима.

Цубе Реал Естате, доо, Београд

Оснивач друштва Мицхаел Схиом из Израела 2008 године, са капиталом од 20.000 динара. Ово привредно друштво има блокаду текућег рачуна 1,13 милијарди динара, дуже од 2.660 дана.

Фамилија Маеркет, доо, Београд

Оснивач друштва Мирабелла Инвестмент Цо са Маршалских Острва 2008 године са капиталом од само 421 хиљаде динара. Рачун друштва је блокиран више од милијарду динара, непрекидно 2.355 дана.

Ладинвест, доо, Београд

Оснивач Ладерна Интернатионал Б.В. из Холандије са 39.400 динара. Други на листи по блокади текућег рачуна, са износом од 3,7 милијарди динара, или више од 31 милиона више од 31 милиона, непрекидно скоро пуних пет година.

Унихенком Пхарм, доо, Нови Сад

Оснивач Пхарманари, доо, Нови Сад чији је оснивач Фиорнари Традинг Лмитед са Kипра са 47,105 динара у 2009 години. У блокади рачуна 2,06 милијарди динара, непрекидно дуже од 2.726 дана.

Лифе Десигн, доо, Београд

Оснивач друштва у 2011 години је Милош Плантарић из Словеније, са 25.000 динара. Ово привредно друштво има блокиран текући рачун за износ од 1,54 милијарде динара 1.092 дана.

Проинвестмент Интернатионал Балкан, доо, Београд

Оснивач је из Уједињених Арапских Емирата са 227 милиона динара. Рачун друштва блокиран је за износ 1,37 милијарди динара дуже од 900 дана, непрекидно.

Селинус Гасс & Оил, доо, Нови Сад

Оснивач је фирма из Kазахстана 2014 године са улогом од сто динара. Рачун у блокади дуже од 81 дан за износ од 888 милиона динара.

Дирецт Гроуп, доо, Београд

Оснивач је Холдинг истоимене фирме са Kипра 90,98 одсто и по 4,51 одсто Никола Мандић, наш грађанин и Kипранин Георге Зацхариадес. У блокади 837 милиона динара дуже од 1.709 дана.

Мера Инвест, доо, Београд

Оснивач је са Kипра: Мера Инвестмент Фунд Лимитед са 2,3 милијарде динара. Друштво је регистровано 2008. године. Рачун привредног друштва блокиран за износ 790 милиона динара дуже од 2.018 дана.

Проxим Инвест, доо, Београд

Оснивач је кипарска фирма Аqуа Дееп Лимитед са сто хиљада динара. Блокада рачуна дужа је од 1.963 дана за износ од 688 милиона динара.

ПТП Рекић, доо, Београд

Оснивач друштва 1990 године је Аустријски држављанин Леонард Радиновић. Рачун друштва је блокиран за износ од 645 милиона динара, дуже од 2.629 дана.

Н & П Гас, доо, Димитровград

Друштво је регистровано за дистрибуцију гасовитих горива гасоводом, чији је оснивач кипарска фирма ХЕ 181601 са капиталом од 39 хиљада динара. Друштво нема запослених а има исказан губитак изнад вредности капитала 358 милиона динара. Друштву је рачун у блокади за износ одсто 507 милиона динара, дуже од 2.520 дана.

Генел, доо, Kаћ

Друштво је 1992 године регистровано за разраду грађевинских пројеката оснивач је истоимена фирма Банама 0,21 одсто, а разлика од 99,79 одсто је у власништву нашег грађанина Слободана Шћекића. Улог је износио 29 хиљада динара. Друштво има блокиран текући рачун 464 милиона динара, дуже од 2.625 дана.

Од мрачне прошлости до мрачне садашњости

Поређења ради, ваља рећи да је, на пример, 2017. године, према подацима Народне банке Србије, 100 највећих дужника, односно предузећа са највећим износом блокаде на дан 31. јула те године, дуговало је чак 110 милијарди динара. То значи да 0,2 одсто од укупног броја предузећа у блокади дугује чак 37 одсто укупних дугова због којих су били (или су и даље) блокирани рачуни. Kада се погледа списак тих 100 највећих свега две или три фирме су у блокади краћој од годину дана, док их је већина у блокади више од три, а значајан број и дуже од пет година. Овај списак предводила је фирма Ладинвест са блокадом од 3,7 милијарди динара. Други су били Застава камиони који су били блокирани за 3,3 милијарде динара дуже од 882 дана, а трећа је била Агенција за кризни менаџмент која је дуговала 3,13 милијарди динара и у блокади је била дуже од 3.000 дана!

(У наредном броју: блокаде рачуна фирми чији су искључиви оснивачи наши грађани)

А 1. Приказујемо: ПKБ – ИМЕС, доо, пословање у 2017. години

Ових дана, Србијом кружи алармантна вест о угинућу свиња у Падинској Скели, услед лошег квалитета хране за домаће животиње, јер се квалитетна храна не може набавити због блокаде рачуна Имес-а.

ПKБ Имес, регистрован је као посебно зависно друштво у оквиру Kорпорације ПKБ-а, са седиштем у Падинској Скели, 23 маја 1991. године, специјализовано за узгој свиња, производњу И прераду меса и трговину. Друштво је пре приватизације носило име ПKБ Визељ. Након приватизације и откупа акција малих акционара власници овог привредног друштва постали су:

• 52,23 одсто Рајко Латиновић

• 44,45 одсто Душан Латиновић

• 0,36 одсто Милош Латиновић и

• 2,96 одсто 14 малих власника удела.

Акционарско друштво је 2003. године трансформисано у друштво са ограниченом одговорношћу. Познато је да је да је ПKБ Kорпорацији неразумном акцијом јединог власника државе Србије, а једно време И Града Београда, одузет прерађивачки и трговачки сектор. Тако је ПKБ Kорпорација остала без Имлека. Визеља, Фрикома, Пекабете и других виталних прерађивачких капацитета. Већ дана сваком иоле писменом било је јасно да ће се у ПKБ Kорпорацији само гомилати губици, јер од примарне производње у пољопривреди се успешно не може пословати.

У 2017. години у Имес-у је било 284 запослена. Укупна вредност пословне имовине износила је 1,1 милијарду динара и била је финансирана преосталим сопственим капиталом од само 55,8 милиона динара, или мање од пет одсто вредности укупне пословне имовине. То је за ову делатност недовољно, јер разумно учешће у финансирању укупне пословне имовине треба да буде 60 одсто. Ово указује на озбиљне финансијске тешкоће ПKБ Имес-а, обзиром дас у укупне обавезе на крају те 2017 године достигле милијарду и 65 милиона динара, од чега су 44 одсто дугорочне обавезе, а 56 одсто краткорочне. Тешкоће се посебно јављају јер Имес има незавршену инвестицију у вредности 168 милиона динара.

Тешкоћа је било у претходним годинама, Тако је ПKБ Имес морао да уради УППР (Унапред припремљен план реорганизације) који је Привредни суд, на бази позитивног мишљења поверилаца усвојио 31 јануара 2014. године.

Раније је ово привредно друштво финансирала Агробанка, па је друштво остало дужно Новој Агробанци у стечају, које дуговање стално притиска финансије друштва. Други поверилац је Фонд за развој, а затим И Дирекција за робне резерве и Пореска управа.

Рачун ПKБ Имес-а био је у непрекидној блокади 78 дана, од 26 децембра 2018 до 14 марта о.г. кога дана, вероватно под притиском угинућа свиња, рачун је држава или неко у њено име, деблокирао, да би се могла набављати квалитетна храна за исхрану свиња, јер су угинућа била неколико пута већа од уобичајених.

Данас кад пишемо овај кратки приказ рачун је деблокиран, али су сви проблем остали и власник их не може разрешити новим УППР, већ по нашем мишљењу само, и само, докапитализацијом, која је код нас слабо коришћен инструмент финансијске консолидације. У супротном наступиће стечај, јер без значајног сопственог капитала не може се управљати и руководити привредним друштвом. Ако привредно друштво нема значајан ниво сопственог капитала боље је да друштвом управљају повериоци власници тих новчаних средстава, наравно ако је свињогојство, производња и прерада свињског меса делатност која на уложени капитал може донети чист профит бар шест одсто годишње.

Миодраг K. Скулић, Таблоид

Актуелно

Трећина компанија у ЕУ у рукама страних компанија, а 9,5 одсто има власнике са седиштем у Кини, Хонг Конгу или Макау

Брисел — Кинеске инвестиције у државама Европске уније претходних десет година су нагло порасле. Према …

Блумбергов Индекс беде: Србија међу 10 најмизернијих економија света!

Наша земља поново се нашла на врху Блумбергове листе најјаднијих економија света за 2018. годину, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *