Најава могуће приватизације Електропривреде Србије (ЕПС) омогућила би краткорочну “танку” финансијску корист за буџет, а истовремено би донела велике ризике, оценио је професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић.
Ризици су – опасност од постепеног преласка ЕПС-а у већинско власништво страног партнера и могућност знатног повећање цена струје, изјавио је данас Тањугу Рајаковић.
Најбоље би било, каже, да ми сами водимо ЕПС, коме је потребна добра унутрашња реорганизација и добар менаџмент да би постала профитабилна и здрава компанија, без вишка запослених, која ће сама, без приватизације, извршити улагања у нове капацитете, јер има доста могућности за то.
– Србија треба сама све да гради и ради. Постоји много модела по којима би сама компанија могла то да уради, а да се држава не задужује, само паметни људи треба да седну и договоре се како то да се уради – рекао је Рајаковић.
– Промена власништва компаније не значи ништа и није гаранција да ће компанија бити профитабилна. Ако имате квалитетан менаџмент, сасвим је свеједно чије је власништво, да ли државно или приватно – поручио је Рајаковић и додао да има пуно државних, као и приватних компанија, које уз добар менаџмент, имају добре пословне резултате.
Рајаковић, који је и бивши помоћник министра енергетике, додао је да би користи од продаје мањинског дела ЕПС-а била мали опоравак за буџет и да би се тај новац “истопио” за неколико месеци, и поновио да приватизација ЕПС-а носи са собом пуно ризика.
– Не видим ни ко би био заинтересован одмах да докапитализује или купује део ЕПС-а, јер електроенергетске компаније у Европи нису претерано вољне да улажу у нове аквизиције и капиталне инвестиције – оценио је Рајаковић.
У једном тренутку се као најбоље решење чинила докапитализација ЕПС-а и тај концепт на први тренутак, гледајући пословно, изгледа као добар, али крије многе ризике и замке, због чега, како је рекао, озбиљна и паметна група људи треба тиме да се бави.
Рајаковић је напоменуо да би се пре свега тога ЕПС морао корпоратизовати и изаћи на берзу, да би се утврдила права вредност компаније.
Вероватно је и сада подцењена вредност ЕПС-а, а не треба искључити ни могућност да ће неки “велики играчи”, који су заинтересовани за ЕПС, да одиграју тако да додатно подцене вредност ЕПС-а, како би јефтиније дошли до удела у компанији, рекао је Рајаковић, наводећи то као први од ризика до кога би могло доћи приликом процеса приватизације српске електроенергетске компаније.
Као други ризик, навео тај што мањински партнер у ЕПС-у, кроз инвестиције, рачуноводствено, “за час” може постати већински власник ЕПС-а и онда за потрошаче ситуација постаје веома озбиљна, јер ће цене струје постати знатно веће.
– Ако дође страни партнер који диктира менаџемент, цене ће отићи јако високо, а можемо постати и тржиште за продају нечије туђе електричне енергије – навео је Рајаковић још један од могућих ризика приватизације ЕПС-а.
Он је рекао и да је чињеница да нико неће доћи у Србију да направи профит, који ће да остави овде, већ ће тај профит отићи ван Србије.
Финансијска корист од продаје дела ЕПС-а би била “танка” и брзо би се истопила, поновио је он и додао да би можда највећа била психолошка корист, јер би се унутар саме компаније променио однос запослених према послу и смањио вишак запослених, јер се сада у тој компанији, како је рекао, запошљава ко кога хоће и како хоће.
Рајаковић је указао да су пред ЕПС-ом изазови, као што су застарели енергетски капацитети, потреба увођења нових технологија и изградње нових производних капацитета, као и проблеми одрживости сектора због загађења животне средине.
Енергетски стручњаци су оценили да је изузетно важно да држава води енергетску политику, посебно у електро сектору, јер Србија и даље има веома јаку електроенергетску компанију.
Нагласили су да ће либерализацијом тржишта електричне енергије и цене струје бити тржишне, па ће ЕПС имати средстава да улаже у капиталне објекте и да се даље развија.
Танјуг
