У богатом селу пољопривредника, који воле да експериментишу, олупина „невидљивог” авиона „Ф-117А” већ је заборављена, није више никаква атракција, али се појавила нова
Буђановци код Руме – У селу Буђановцима, код Руме, које је у свету постало познато од марта 1999. године, када је овде, за време бомбардовања СРЈ, оборен понос америчке авијације – „невидљиви“ авион „Ф-117А“, ових дана поново је у жижи интересовања, али овог пута по ракији печеној од презрелих банана. Актер ове приче је овдашњи домаћин Златко Сремчевић, који је за почетак испекао око 90 литара ракије од банана, а припремио је да ових дана испече још око 15 „веселих машина“, око 2,4 тоне превреле комине од банана.
У Буђановцима нема плантажа банана, али зато их има на београдском кванташу, где Златко Сремчевић купује презреле банане, које више нису за људску исхрану. Кад је припремао прву туру за печење ракије комшије су се чудом чудиле, али када су пробали нову ракију, многи размишљају да се и сами упусте у овај посао. Златко је, кад је видео да је у првој тури добио 90 литара добре ракије, од 19 гради, односно 37 степени, поново са кванташа донео 250 кутија банана по 20 килограма и све то ољуштио и сместио у бурад, па ће ових дана „весела машина“ поново стићи у његово двориште.
– Чуо сам да је некад неко пекао „бананушу“, па да пробам. Презреле банане у магацину на кванташу плаћао сам по сто динара кутију, онда банане ољуштио и ставио их у пластичну бурад и каце, а картонске кутије продао у селу повртарима за паковање паприке и диња, и то по 70 динара, тако да су ме банане коштале нешто више од 1,5 динара по килограму. Смејали ми се мештани, међутим, кад су пробали ракију, многи су пожелели да је и сами пеку – прича Златко.
Од казана, у који стаје 160 литара комине, Златко је добио по 20 литара добре ракије. То је био и разлог да се даље упусти у посао.
– Ма, ракија као гром, 19 гради без шећера, мало, кад пијеш, има укус банане, али после, нема мамурлука и главобоље. Нормално, банане су толико слатке и зреле да не треба додавати у њих шећера, а то значи да добијам природну ракију. После прве испечене туре припремио сам још око 2,4 тоне комине коју ћу пећи ових дана. Рецепт за припремање „банануше“ је веома једноставан: презреле банане се ољуште и ставе у каце и бурад, а онда се сваки дан промешају. Кад комина проври, а то се догађа између десет и 15 дана, време је да се ракија испече. То је сва памет у овом послу – објашњава Златко, док дегустирамо „бананушу“, која се заправо и не разликује од шљивовице, само што мирише на банане, а не на шљиву.
Прерачунавамо заједно са домаћином и долазимо до бројке од 300 литара ракије коју ће испећи од комине која је тренутно у завршној фази врења. Питамо га шта ће са толиком ракијом, а он као из топа одговара:
– Ако је најгора вештачка ракија у трговини 260 динара, онда ова природна и чиста, без шећера и било каквих примеса, вреди 200 динара по литру. Продаваћу, а планирам још пећи, јер трговинска кућа – увозник, код које се снабдевам презрелим бананама, има још много банана, које мора или бацити, или продати. Спремају се још неки Буђановчани да ускоче у овај посао – истиче Златко.
Од његових комшија, који су дошли да дегустирају „бананушу“, сазнајемо да је буђановачка „привредна шпијунажа“ већ сазнала да на кванташу има око 100.000 картонских кутија банана, што је око два милиона килограма овог агрума, а прерачунато у ракију могло би се добити више од 12.000 казана комине и готово 250.000 литара ракије.
– Ми Буђановчани смо спремни да експериментишемо. Пекли смо некад и ракију од диња, пробали да испечемо ракију од лубеница. У злу се и она може пити, али ова од банана – то је стварно првокласна ракија – завршава причу Златко Сремчевић.
У центру села кажу да код њих увек мора бити узбуђења и изненађења. Ето, олупина „невидљивог“ авиона овде је већ заборављена, није више никаква атракција, а појавила се нова – ракија од банана, која је постала хит дана у Буђановцима.
Ј. Слатинац
