Распад

Реч распад се дефинише као распад целовитог система и појављивање нових, мањих и једноставних. Србија се налази у завршној фази распада система који је некад био познат као Југославија. Комунистичка Југославија је нестала и распала се 1991. године. Франкештајн СР Југославија настала је на урвинама комунистичке Југославије а њу су формирали остаци југословенских бољевичких банди у Црној Гори и Србији. Та Франкештајн Југославија трајала је од 1992. године до 2003. када је и она престала да постоји.

Република Србија никада од распада комунистичке Југославије који је почео половином осамдесетих година прошлог века до данас није извршила дејугославизацију и декомунизацију државе, културе, економије, политичког система. Тако је читава номенклатура бољшевичке, антисрпске и Франкештајн Југославије своје задње уточиште имала и има у Београду у Србији. Ту је данас сав југословенски и бољшевички отпад који је остао иза распада комунистичке и Франкештајн Југославије. Сав тај отпад који је одхрањен и васпитаван на радикалном антисрпству данас се налази на политичкој и друштвеној сцени Србије. Тај југословенски и бољшевички антисрпски отпад у Србији се пројављује у различитим облицима и има га буквално свуда. Главну реч ипак води у изразито антисрпским тзв. невладиним организацијама. Тог антисрпског отпада има много и у владајућим и опозиционим странкама.

Србија је данас и даље де факто окупирана земља. Окупација Србије која је почела извођењем комунистичке револуције у току и после другог светског рата и данас се наставља. Бољшевичка и југословенска власт у Србији никада није престала да постоји и само је протеклих деценија мењала боју дресова и тимове кроз које је деловала. Није им никада сметало ни да се заогрну српским национализмом тј. његовим примитивним облицима који су се пројављивали кроз СПС и Српску радикалну странку да би данас тај пројавни облик бољшевичког и југословенског отпада имали у ономе што носи назив Српска напредна странка. Не постоји политичка организација која је у задњих десетак година више штете нанела српским државним и националним интересима од тих “српских” напредњака. Они су идеалан пример микро конгломерата који делује у Србији а коме је још од Берлинског конгреса главни циљ затирање свега српског.

Том делу југоловенског и бољшевичког отпада данас познатом као Српска напредна странка допала је и улога коначног разбијања Републике Србије и свођење Србије на њене преткумановске границе. Српска држава се распада уздуж и попреко већ више од тридесет година. Главну улогу у читавој причи тог распада имали су и имају људи поникли у југословенском комунистичком систему. Погледајте Александра Вучића који мрзи све што је српско и који од доласка на власт само планира како да омогући комадање Србије и предају 18% суверене и исконске српске територије шиптарским фашистима, терористима и нарко дилерима. То му је једина и главна преокупација поред пљачке буџета. Вучић је поникао у врлој југословенско- бољшевичкој породици која је увек била на линији југословенских бољшевика јер да није тако тешко да би му тата читав радни век провео у Народној банци Србије док му је мама била врли друштвени радник и новинар Танјуга Моше Пијаде.  Вучићев брат Андреј је чак наследио радно место свога оца у НБС. Ту је и Ивица Дачић који је потекао из југословенске бољшевичке породице. Тај несрећник и данас баштини бољшевичке идиотизме и симболику а врло му је драг и друг Тито који је само у две послератне године у Србији побио преко 70.000 невиних Срба. Данас као председника српске владе имамо и сподобу која је наследник бошљевичке југословенске идеологије иако поред српског држављансатва има и хрватско што јој је изгледа била препорука да зајаши Србе и Србију. На страну што је у тој хрватској породици Брнабића било и усташких официра. И то јој је изгледа била препорука да полуписмена зајаше Србе.

Погледајте и тајкуне који су у протеклих 30 година опљачкали оно што се некада звало друштвеном и државном имовином. Све до ове задње пљачке ПКБ-а. Сви су до једног деца југословенских бољшевика и сви су до једног деца бивших главоња брозовог антисрспког режима.

Србија се распада јер у себи има тумор који је једе већ више од седамдесет година. Једе нам народ, територију, прошлост, историју, будућност. Све. Србија се распада јер главну реч у њој у трећој деценији трећег миленијума имају људи који су читаве животе провели радећи рукама и ногама на уништењу свега српског. Како су они то радили тако су те послове наставила и преузела и њихова деца. Јер ивер никада не пада далеко од кладе! Служење брозу и комунистичкој партији су заменили служењем свакоме ко ће им понудити довољно новца а идеологију бољшевизма и комунизма заменили су идеологијом европских и евро-атлантских интеграција. И даље као њихови дедови и очеви пре њих радо служе сваком српском непријатељу.

Док тај југословенски и бољшевички отпад не почистимо једном заувек из Србије и док не дејугославизујемо и декомунизујемо државу и народ од Срба и Србије неће бити ништа. Бићемо најобичнији отирач за ноге који ће служити арбанашким фашистима, црногорским усташама и булументи српских непријатеља да о њега отиру ноге.

Милинко Милинчић

Србија данас