Ако сте помислили да је то већ извикани Душан Бајатовић, који је објединио 5-6 високо плаћених функција, преварили сте се. То није чак ни најпознатија пензионерка Даница Драшковић, која заступа интересе Републике Србије у НИС-у за тек нешто више од 800.000 динара, а ни Предраг Јовановић, директор Агенције за контролу лета, са платом нешто испод 800.000. Гувернерка Јоргованка је у односу на поменуте права сиротиња јер месечно званично инкасира тек око 600.000 динара.
У овом периоду златног доба, како нам то често презентују функционери СНС-а, заиста је тешко проценити који од многобројних Вучићевих асова има највеће приходе које директно или индиректно прима из буџета Републике Србије, односно од новца грађана.
Нема сврхе да наставите да нагађате, јер је прави рекордер вешто сакривен. Он чак није ни држављанин Републике Србије, нити су му приходи декларисани у српским регистрима. Није познато ни да ли плаћа порез на доходак у Србији.
Реч је о Данкану Нејсмиту, директору компаније Аир Сербиа, која се налази у дебело већинском власништву Републике Србије, од чак преко 80%. Широј европској јавности овај човек је постао познат када је против њега и бившег директора Етихада Хогана у Италији покренута истрага због великих финансијских малверзација у Al Italiji.
У тренутку формирања Er Srbije, наша држава је задржала власништво над 51% компаније, док је 49% готово поклоњено тзв стратешком Вучићевом партнеру из УАЕ – компанији Етихад. У међувремену, Република Србија је за готов новац откупила 30% раније поклоњеног удела и тиме постала апсолутни власник више од 80% компаније. Ипак, тако промењена финансијска структура није утицала на промену управљачке структуре, па је на челу компаније остао Нејсмит као формални представник Етихада?!
Пре њега на том месту био је чувени Дане Кондић, двојни држављанин, кога су више занимале сласти и пороци београдског ноћног живота него Er Srbija. После његовог тихог одласка (читај бекства), на место директора је дошао дотадашњи финансијски директор Данкан Нејсмит, који ову функцију обавља и сада.
Иза свега остаје питање, због чега је директор једне српске државне компаније – странац, постављен од друге фирме и како је то уопште могуће упркос важећој правној регулативи? Ако већ то јесте, поставља се питање због чега су његови приходи тајна за пореске обвезнике Србије који га мало директно, а мало индиректно плаћају.
Како и неупућени посматрачи већ знају да Er Srbija није пословала позитивно од свога оснивања и да сваке године порески обвезници издвајају дебеле милионске износе за њено финансирање, јасно је и да се плате запослених (укључујући и менаџмент) исплаћују знојем свих грађана.
Колика је плата директора Er Srbija прости смртници наравно не могу ни да сазнају, јер тај податак нећете наћи ни у једном званичном државном регистру. Упућени кажу између 15.000 и 50.000 евра!
Није тешко то ни проценити, обзиром да обични чланови Извршног одбора компаније, који као држављани Србије имају обавезу пријављивања својих прихода, примају износе од готово милион динара месечно. А директор је ипак само један, његова овлашћења су свакако вишеструко већа, а тиме и плата.
Што се тиче одговорности пак, ту ствар не стоји баш тако. Од оснивања Er Srbije до данас, компанија је само трошила државне дотације или узимала кредите које је држава враћала. Последњи пут од више десетина милиона евра да би се Etihadu вратио кредит од 63 долара милиона на коме је арапски партнер на каматама и провизији зарадио чак 15 милиона евра?! Укупно је, од оснивања и Вучићевих прича о компанији која ће завладати овим делом Европе до компаније која нема авионе ни за летње чартер линије, држава Србија уложила, односно потрошила око милијарду евра!
Ер Србија миљарду евра, Београд на води две милијарде… ПКБ продат за пола милијарде мање од цене… То је у најкраћем биланс сарадње Вучића и арапских шеика.
Да ли су баш све милијарде евра завршиле у џеповима Бин Заједа и екипе или се нешто задржало и у џеповима српских Заједа неће јос дуго остати тајна.
Директно.рс
