Режимска фирма Ивана Бошњака и Стојана Вујка за 10 година приходе увећала 15 пута

Тврде да нису блиски власти СНС-а и да огромне профите не остварују захваљујући политичким везама. Истина или не, јасно је да је Миленијум тим, фирма у власништву бизнисмена Ивана Бошњака и Стојана Вујка, пословно достигла врхунац, а он се види и у рекордним приходима који су остварени током 2025.

Закључно са децембром прошле године у касу те компаније легло је чак 315 милиона евра, што је скоро 15 пута више него 10 година раније, а у овом тренутку ангажована је на три највећа државна пројекта који су заједно вредни више од пет милијарди евра. Упитани на који су начин добили посао на изградњи Националног стадиона и објеката за Експо и колико су новца приходовали од тих послова, у Миленијум тиму за Радар кажу да су потписали подизвођачке уговоре, као и да су детаљи тих уговора – пословна тајна.

Свака власт у Србији прави амбијент за одређене фирме које добијају велике државне послове без конкуренције и тендера. Механизам је врло једноставан и актуелна власт се на том плану специјализовала

Божо Драшковић

Миленијум тим није компанија која је најпознатија по подизању тужби, међу којима и кривичних, против независних медија и њихових новинара, иако су очигледно веома учестале. Добром делу јавности који прати овдашње политичке и економске прилике у очи упада раст ове компаније, која је, према истраживању Радара, у последњих пет година остварила приходе од скоро милијарду или прецизније око 990 милиона евра, а тој суми требало би додати још 196,5 милиона евра, колико је у истом периоду легло у касу њене значајно млађе ћерке фирме, Мостоградње инг. Међутим, то су само две фирме из Миленијум царства Стојана Вујка и Ивана Бошњака, а оно броји двадесетак предузећа.

Најпознатији је свакако Миленијум тим. Та фирма постала је позната још у време бивше власти, али је процват доживела током последње деценије. Према тек објављеном финансијском извештају за прошлу годину, та компанија је у 2025. остварила приходе од 36,9 милијарди динара или око 315 милиона евра, што је за око 65 милиона више у односу на годину дана раније. Истовремено, то су за чак 218 милиона евра већи приходи него 2021. Логично, још већа је разлика ако се они упореде са цифрама из 2015. Извештаји из те године нису доступни на сајту Агенције за привредне регистре, али је БИРН својевремено објавио да је у касу Миленијум тима те године легло „скромних“ 21,6 милиона евра, што значи да је до прошле године приход увећан за чак 14,6 пута.

990 милиона евра

достигли су приходи Миленијум тима у последњих пет година, 196,5 милиона евра легло је на рачун ћерке-фирме Мостоградња инг, а та пословна империја броји двадесетак предузећа

Такав убрзани развој већина осталих приватних фирми није могла да прати. То се посредно може закључити и по томе што су приходи Миленијум тима протекле деценије расли чак шест пута брже од свега што привреда и грађани створе за годину дана. Српски БДП је, наиме, у том периоду званично повећан за 138 посто, са 37,22 на 88,67 милијарди евра, с тим што је тај раст погурало и то што је домаћа валута ојачала, јер је 2015. средњи курс евра био 120,7 а прошле године непуних 117,3 динара. Да је којим случајем БДП Србије растао истим темпом као прилив у касу Вујкове и Бошњакове фирме, он би у 2025. нарастао на невероватне 543 милијарде евра.

Од Националног стадиона, преко Експа, мостова и гасовода до пројекта „Чиста Србија“

То показује математика, али и стање на терену. Миленијум тим једна је од ретких компанија које су у овом тренутку ангажоване на највећим државним и градским пројектима. Гради Национални стадион, пројекат вредан око милијарду евра, објекте за међународну специјализовану изложбу Експо 2027, која ће коштати око две милијарде евра, а део је и пројекта изградње канализационе мреже и постројења за прераду отпадних вода „Чиста Србија“, који се процењује на чак 2,8 милијарди без ПДВ-а. Ни на једном од ових пројеката није главни извођач, већ су га ангажовале кинеске компаније и то, како се могло прочитати, Пауер Чајна и Чајна роуд енд бриџ корпорејшн.

Миленијум тим ангажован је и на изградњи објекта Центра за рани развој деце и инклузију, затим на изградњи ванградског топловода Нови Београд – Обреновац, разводног гасовода на деоници Београд – Ваљево – Лозница са блок станицама, рашчишћавању терена од неексплодираних убојитих средстава, изградњи новог савског моста… На више ових пројеката ради и њена Мостоградња инг. На овим највећим и највреднијим, међутим, није било тендера. Посао се склапао на други начин.

Шта на све кажу из Миленијум тима

Упитани како су добили послове на изградњи Националног стадиона, објеката за Експо, пројекту „Чиста Србија“, гасоводу и још неким, из Миленијум тима наводе да све уговоре са пословним партнерима склапају „у складу са законима и другим прописима Републике Србије“.

„Када је реч о пројектима попут комплекса Експо или Националног фудбалског стадиона, комерцијалне подизвођачке уговоре потписали смо са компанијом која је носилац посла, а одлука да изаберу Миленијум тим за партнера на овим пројектима није нас изненадила с обзиром на наше професионалне и техничке капацитете, искуство и референце. Детаље ових уговора, нажалост, не можемо да поделимо са медијима, јер је реч о пословној тајни“, кажу у тој компанији за Радар.

Да је којим случајем српски БДП од 2015. растао истим темпом као прилив у касу Вујкове и Бошњакове фирме, он би у 2025. нарастао на невероватне 543 милијарде евра, а званично је био 88,67 милијарди евра

Истичу и да за све пројекте који се реализују уговори су потписани и изводе се у складу са прописима Републике Србије. „За пројекте који се финансирају из буџета, а у којима је Миленијум тим главни извођач радова, уговори су потписани на основу најбоље понуде на јавним позивима, које су расписали органи јавне управе или локалних самоуправа“, наводи се у одговорима те компаније.

Подстицаји од 30 милиона евра

Миленијум тим није само фирма која добија посао без тендера преко кинеских извођачких компанија или која до уговора долази путем јавног позива. То је компанија и чије ћерке фирме или са њима повезана предузећа добијају субвенције из буџета.

Тако је у децембру прошле године Министарство привреде одобрило подстицај компанији Дењуб риверсајд у власништву Миленијум тима у износу од чак 30.142.217 евра и то за реализацију инвестиционог пројекта који се односи на изградњу и опремање хотела Риц-Карлтон Београд. Како пише у Уговору, реч је о подстицају инвеститору за пројекат у који ће морати да уложи најмање 150,7 милиона евра и то у року од две године.

Фирма чији су крајњи власници Иван Бошњак и Стојан Вујко овај хотел гради на месту некадашњег хотела Југославија, који је Миленијум тим у марту 2024. платио око 27 милиона евра и то куповином имовине фирме у стечају. Давањем подстицаја од 30 милиона евра држава је практично поклонила тој компанији атрактивну локацију за градњу.

Иако учествује у градњи Националног стадиона, објеката за Експо 2027 и канализационе мреже и постројења за прераду отпадних вода у оквиру пројекта „Чиста Србија“, ни на једном није главни извођач, већ су га ангажовале кинеске компаније, Пауер Чајна и Чајна роуд енд бриџ корпорејшн

И то није све. Међу приватним предузећима којима ће држава уплатити укупно 200 милиона евра субвенција током ове године, а слична пракса је била и претходних, налази се и Миленијум ризортс, такође у власништву Миленијум тима. Та компанија, према писању медија, поседује хотел у Врањској Бањи, за који је претходних година добијала подстицаје од државе. На почетку изградње новог хотела са том фирмом склопљен је уговор о додели субвенција од 10 милиона евра, али уз обавезу улагања од 65,6 милиона евра. Није познато докле је стигла реализација овог уговора.

Везе са Бајатовићем, Вучићем и Синишом Малим

Бошњак и Вујко у време бивше власти важили су за бизнисмене блиске СПС-у, односно Душану Бајатовићу, директору Србијагаса, државне компаније од које су добијали послове изградње гасовода по Србији, па и без тендера. Ишли су толико далеко да су се појављивали и у неколико Бајатовићевих предизборних спотова.

Доласком напредњака на власт, њихов положај се постепено мењао. Наравно, набоље. Иако су тврдили да нису блиски власти, Бошњак је усликан на конвенцији СНС-а, у децембру 2021, а две године касније у просторијама напредњака пензионерима је делио пакетиће са логом СНС-а. У августу 2021. у јавности су објављене фотографије Бошњака у друштву породице Вучић, Александра и Данила. Заједно су се веселили под шатром на једној прослави.

„За пројекте попут Експа или Националног фудбалског стадиона комерцијалне подизвођачке уговоре потписали смо са компанијом која је носилац посла, а одлука да изаберу нас за партнера на овим пројектима није нас изненадила. Детаље ових уговора, нажалост, не можемо да поделимо са медијима, јер је реч о пословној тајни“, поручују из Миленијум тима

КРИК је 2019. открио и да Предраг Мали, рођени брат министра финансија Синише Малог, годинама вози ауди у власништву фирме КБВ датаком, чији су сувласници управо Бошњак и Вујко. О томе је било речи и на суђењу које је одржано 22. јануара ове године, по тужби Миленијум тима против директора, главног и одговорног уредника портала Nova.rs Михаила Јовићевића.

„Предраг Мали је између 10 и 15 година запослен у компанији КБВ датаком, делатност компаније је телекомуникација. Та компанија није ћерка фирме Миленијум тима, али смо Стојан Вујко и ја њени мањински власници. Предраг користи само службени аутомобил који му припада уз радно место, а никада није користио службени стан, нити компанија поседује станове“, изјавио је Бошњак на суђењу које је било отворено за јавност, а објавио је портал Нова. Он је рекао и да је „поносни члан СНС-а“, али да нема, нити је икада имао функцију у странци, у месној заједници…

У децембру 2025. Министарство привреде одобрило је подстицај Дењуб риверсајду, у власништву Миленијум тима од 30,1 милион евра за изградњу и опремање хотела Риц-Карлтон Београд, на месту некадашњег Хотела Југославија, који су нове газде платиле око 27 милиона евра

„Општини у којој станујем сам помагао око доделе пакетића, с обзиром да сам исте донирао ја лично, а не компанија… Ноторна је глупост да је компанија Миленијум тим блиска власти, посебно код чињенице да је компанија основана пре 22 године и да успешно послује у различитим политичким околностима“, рекао је Бошњак у овом исказу и напоменуо, између осталог, и да упркос томе што је брат министра финансија њихов запослени, немају никакве везе са Синишом Малим.

„Разрађен механизам скривања новца у офшор зонама“

Божо Драшковић, професор економије екологије, бивши директор Института економских наука и члан Одбора Агенције за борбу против корупције, за Радар каже да је свака власт у Србији направила амбијент за одређене фирме које су настале и добијале велике државне послове, те да се најчешће радило о непостојању конкуренције и тендера. Ова власт се на том плану специјализовала, каже Драшковић.

Бошњак и Вујко својевремено су важили за бизнисмене блиске СПС-у и Душану Бајатовићу, па су се појављивали чак и у његовим предизборним спотовима, а после промене власти Бошњак је у просторијама СНС-а пензионерима делио пакетиће са логом напредњака и сликао се у друштву Александра и Данила Вучића

„Ради се о намештању послова. Механизам је врло једноставан. Прво се међудржавним уговором дефинише кинески носилац посла, избегавају се међународни тендери, јер се иде на директно уговарање, као и финансирање. Када се добије такав посао, тајно се праве споразуми у којима се деле послови преко кинеских компанија које управљају пројектима оним фирмама које препоручи власт. Ту су договорене цене. Зато су код нас цене градње бар два или три пута веће него што би то било нормално и реално тржишно. Дижу се да би зарадиле фирме које су ангажоване и које су везане за структуре власти“, сматра Драшковић.

Он наводи да нико из сфере политике не даје некоме послове што га воли и истиче да се ради о интересима. „Иза тих послова стоји обавеза извођача који на овај начин добију посао да обезбеде средства за финансирање политичке партије и/или појединце на власти. Велика је сума новца која се трансферише на рачуне у иностранству. Ми немамо доказе који су то појединци. Али једном ће неко морати да пријави своје рачуне у иностранству, своје посредно власништво у иностранству, било у хартијама од вредности, било у рачунима или чак у криптовалутама“, истиче саговорник Радара.

Постоји, каже, разрађен механизам скривања новца, нарочито у офшор зонама. Ради се о проточном бојлеру у коме постоји карика обезбеђивања новца од страног инвеститора, држава се задужује и не води се рачуна о рационалности инвестирања и ценама, закључује Драшковић.

Послови се намештају тако што се у складу са међудржавним уговором дефинише кинески носилац посла, а онда се тајно праве споразуми у којима се деле послови фирмама које препоручи власт. И договарају цене. Зато су код нас цене градње бар два или три пута веће од реалних, сматра бивши директор Института економских наука

Власници Миленијум тима извесно би рекли да у оваквом сценарију не учествују. Уосталом, све, како наводе, раде у складу са прописима Србије. Истина је и да имају подизвођачке уговоре са кинеским компанијама које су послове добиле без тендера, дакле и без конкуренције. Тачно је и да су цене превисоке, поготово када је реч о изградњи Националног стадиона, који ће нас коштати четири-пет пута више него што је првобитно најављено и много више него што су коштали слични стадиони у иностранству. Ту је и пројекат „Чиста Србија“, у старту процењен на 2,8 милијарди евра, а колико ће заиста „очистити“ државну касу тек ћемо да видимо.

Колико је у свим тим пословима зарадио или ће зарадити Миленијум тим пословна је тајна, бар тако кажу. Мада, ако ћемо се ослонити на цифре у финансијским извештајима, оне су и те како високе. А ако гледамо побројане пројекте, они су државни. Иако су вредни милијарде евра, договарају се без тендера и без конкуренције.