Режимски медији су данас јавности сервирали превару која треба да комплетну одговорност за пад хеликоптера пребаци на пострадале пилоте!

Данас смо после готово три недеље од пада војног хеликоптера у Сурчину добили и некакво наводно објашњење како је и због чега дошло до пада војног хеликоптера. У режимским медијима се појавио текст који се позива на резултате истраге који су написани на чак 500 страна.  Овим извештајем наводно су обухваћени сви технички и процедурални елементи тог лета.

Режимски медији који су ово објавили нису навели ни једно једино име било из тужилаштва или из редова војске који би могли да им пруже те информације. Једноставно је речено “сазнајемо” шта год да им то значи. Читав текст је пун нелогичности и спекулација као нпр. обраћање пилота Мехића посади и путницима хеликоптера када их пита да ли ико од њих види писту?!

Откуда то питање у логовима комуникације ако је упућено посади и путницима хеликоптера? Да ли то значи да је пилот Мехић читаво време имао отворено везу са контролим торњем који је снимио комплетну комунакацију пилота са посадом што је више него неубичајено. 

Пилот Мехић дословце  “Интерном везом, у том тренутку обраћа се посади и пита их види ли ико место за приземљење”.

Откуда то питање и та констатација у логовима када се зна да уређај који су режимски медији лажно назвали црном кутијом само бележи параметре лета али не и интерну комуникацију у хеликоптеру?! Питање је и да ли је тај уређај уопште радио.

Читава та прича која је осванула данас у режимским медијима само је још један и то веом лош покушај заташкивања кривице оних који су за ту несрећу најодговорнији. Текст нема никакве изворе нити наводи имена оних који информације дају, информације су попрлично дубиозне и ограничене. У наставку текста можете прочитати покушај фалсификовања истине о трагедији у којој је нестало седам живота.

Србија данас

ЉУДИ, види ли ико писту? Морамо у пењање!

Ово су, како “Новости” сазнају, последње речи пилота Омера Мехића, забележене свега неколико секунди пре него што је 13. марта хеликоптер “Ми-17” Војске Србије пао недалеко од писте Аеродрома “Никола Тесла”.
У извештају техничке комисије Команде Ваздухопловства и ПВО на 500 страница, како сазнајемо, до детаља су описани и последњи тренуци драме која се одвијала над Београдом. Такође, документ обухвата све техничке и процедуралне елементе кобног лета.

У налазу узрока трагедије која је однела седам живота, наведено је да је војни хеликоптер послат на спасилачки задатак транспорта болесне бебе из Новог Пазара био потпуно исправан. Правила летења и ланац командовања, како се наводи у извештају, испоштовани су.

Утврђено је, међутим, и неколико процедуралних грешака које нису утицале на трагичан исход. На пример, због хитности задатка о акцији спасавања није био унапред обавештен начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, коме је за ток операције јављено током лета. О свим детаљима мисије, све време су били упознати оперативни штабови ваздухопловства и Генералштаба.

Према налазу вештака, временски услови на небу над Србијом трагичне ноћи јесу били сложени, али нису били пресудни за трагедију. Околност која није ишла наруку спасиоцима јесте и да се време нагло погоршало.

Упркос чињеници да киша и магла нису биле препрека за извршење задатка, пилот Мехић је све урадио по процедури, па је током лета разматрао и могућност алтернативног слетања у Краљеву, као и на Бањичком вису у Београду. Донео је одлуку, без обзира на то, да се приземљи на сурчински аеродором.

Истрага је утврдила да је хеликоптер испунио све прописане услове да започне слетање. Приликом спуштања непрекидно је био на вези са контролом летења.
– Видим писту – обавестио је мајор Мехић људе на торњу.

Истог тренутка, како процедура и налаже, пребачен је на другу фреквенцију, преко које се одвија комуникација са летелицама које се приземљују.

– Добро дошли. Приђите. На прагу сте писте. Спуштајте се слободно. На месту “це” чека вас “фолоу возило” (аутомобил за пратњу) – рутински га је обавестио контролор летења.

Мехић спушта летелицу и изненада узвраћа поруку потпуно другачијим тоном:

– Не видим писту, не видим је.

Уместо да се спусти, летелица се враћа у висину. Неколико тренутака касније, следи други покушај. Оператер понавља исте речи:

– На писти сте. Спуштајте се слободно.

Пилот спушта брзину на 140 километара на час и прилази писти. Тада, међутим, настаје преокрет. Поново се жали да не види писту и да не може да се спусти. Интерном везом, у том тренутку обраћа се посади и пита их види ли ико место за приземљење. Његово питање остаје без одговора.

– Идемо у пењање! – изговара мајор Мехић и наглим трзајем пилотске палице подиже хеликоптер. Летелица нагло убрзава и достиже висину од 250 метара. Нагло убрзање и успињање летелицу заноси најпре на леву страну, па је нагло окреће на десни бок. Већ у следећем моменту, хеликоптер посустаје и усмерава се према тлу.
Недостатак горива, како су “Новости” већ писале, војни вештаци су искључили као разлог пада летелице. У тренутку пада у танковима је било 650 литара горива, што је било довољно за још сат и 15 минута лета.

СТРУЧЊАЦИ У КОМИСИЈИ

ТЕХНИЧКИ извештај потписала је комисија која је формирана непосредно после несреће по наређењу команданта Ратног ваздухопловства. На утврђивању узрока пада хеликоптера радили су стручњаци Војнотехничког института, Техничког опитног центра, Ваздухопловно-медицинског института. У тиму истражитеља нашли су се и представници команде Ратног ваздухопловства, специјалисти за безбедност летења, одржавање летелица, механичари хеликоптера, метеоролози, опитни пилоти…

 

П. ВАСИЉЕВИЋ – Р. ДРАГОВИЋ, Новости